Grčko ostrvo Ikarija već godinama privlači pažnju zbog izuzetne dugovečnosti svojih stanovnika. Ovo malo ostrvo u Egejskom moru ubraja se među svetske „plave zone“, područja u kojima ljudi češće doživljavaju duboku starost i duže ostaju aktivni. Tajna, međutim, nije u jednoj namirnici, već u načinu života koji spaja jednostavnu ishranu, svakodnevno kretanje, snažne društvene veze i sporiji ritam života
Jedan od zanimljivih elemenata tradicionalne ikarijske kuhinje jeste jaretina ili jagnjetina, odnosno Katsikaki sto fourno. Za razliku od mesa koje potiče iz intenzivnog uzgoja, tradicionalno uzgajane koze ili ovce na Ikariji kretale su se po planinskim predelima ostrva i hranile različitim vrstama samoniklog rastinja, žbunjem i mediteranskim biljem. Upravo zato ova vrsta mesa zauzimaju posebno mesto u lokalnoj gastronomiji.
View this post on Instagram
Katsikaki sto fourno– više od običnog jela
Na Ikariji se specijalitet tradicionalno priprema jednostavno, bez komplikovanih recepata i velikog broja sastojaka. Meso se često peče dugo i na umerenoj temperaturi, uz beli luk, limun, origano i lokalno bilje. Takva priprema čuva karakterističan ukus mesa i uklapa se u širi princip mediteranske kuhinje – kvalitetni lokalni sastojci, malo prerade i jednostavna priprema. Meso je prirodno relativno nemasno meso i predstavlja dobar izvor proteina, gvožđa i vitamina B grupe. Ipak, važno je naglasiti da ne postoje dokazi da upravo katsikaki produžava život Ikarijanaca. Dugovečnost stanovnika ostrva ne može se pripisati jednoj namirnici.
Prava tajna nalazi se u celom načinu života
Ikarijska ishrana tradicionalno se oslanja na povrće, mahunarke, integralne žitarice, maslinovo ulje, voće, začinsko bilje i umerene količine životinjskih proizvoda. Riba i meso jedu se u skladu sa prilikama, dok su biljne namirnice osnova svakodnevne ishrane. Jednako važnu ulogu ima svakodnevno kretanje. Život na brdovitom ostrvu prirodno podrazumeva hodanje, rad u baštama i druge aktivnosti koje nisu organizovane kao „vežbanje“, već su deo svakodnevice. Tu je i poznati ikarijski pristup životu „siga-siga“ – polako, bez stalne žurbe i pritiska.
Hrana je društveni događaj
Možda je upravo ovaj aspekt najzanimljiviji za razumevanje ikarijske dugovečnosti. Hrana se na ostrvu ne posmatra samo kao gorivo, već kao društveni događaj. Porodični ručkovi, okupljanja sa prijateljima i tradicionalni festivali, odnosno panigiria, često traju satima i uključuju hranu, vino, muziku, ples i razgovor. Katsikaki se zato ne povezuje sa svakodnevnim jelovnikom, već sa posebnim prilikama i okupljanjima. Meso postaje deo rituala zajedništva, a ne centralni element ishrane.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Ikarijska lekcija za savremeni turizam
Priča o Ikariji pokazuje da se koncept dugovečnosti ne može svesti na jednu „supernamirnicu“. Ono što ovo ostrvo čini zanimljivim jeste kombinacija mediteranske ishrane, fizičke aktivnosti, odmora, društvenih kontakata i osećaja pripadnosti zajednici. Zato je možda najveća lekcija Ikarije upravo u jednostavnosti. Nije presudno samo šta jedemo, već i kako živimo, sa kim jedemo i koliko vremena imamo da u tome uživamo. U svetu u kojem se odmor, hrana i svakodnevni život sve više ubrzavaju, Ikarija nudi potpuno drugačiju filozofiju – živeti sporije, biti aktivan i ostati povezan sa ljudima oko sebe.
Pratite nas na Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
