Kvarner je još jednom dobio međunarodnu potvrdu da održivi turizam može da bude važan deo razvoja destinacije. Gorski kotar osvojio je posebno priznanje za održivost, dok su Cres i Mali Lošinj uvršteni među 100 najboljih svetskih primera dobre prakse u turizmu. Iza ovih rezultata nalaze se različiti projekti, od odgovornog upravljanja planinskim prostorom i zaštite morskih ekosistema do očuvanja kulturne baštine i njenog uključivanja u život lokalne zajednice
Priznanja su dodeljena na globalnoj konferenciji organizacija Green Destinations i Good Travel Alliance, održanoj u slovenačkom Kranju. Najveći uspeh u kategoriji Destination Experience Award ostvario je Kvarner, tj Gorski kotar, koji je postao prva destinacija iz Hrvatske i jedna od samo tri destinacije u svetu nagrađene u ovoj kategoriji. Uz njega, priznanje su dobili turski Kačkar i tajvanska obala Jilan.
Nagrada je rezultat uspešno završenog procesa validacije održivosti prema modelu Good Travel Alliance, koji obuhvata 41 kriterijum. Procena uključuje različite aspekte upravljanja destinacijom, među kojima su odnos prema životnoj sredini, društvenom i kulturnom okruženju, lokalnoj ekonomiji i promociji održivosti. Za Gorski kotar ovo je značajno međunarodno priznanje, ali i potvrda da se turistički razvoj planinskog područja može graditi na očuvanju prirodnih vrednosti i odgovornom korišćenju prostora.
Posebno su zanimljivi primeri sa kvarnerskih ostrva, gde su međunarodno prepoznate dve različite priče održivog razvoja. Na Malom Lošinju pažnja je usmerena na zaštitu podmorskih livada posidonije, jednog od najvrednijih morskih ekosistema Sredozemlja. Projekat „Restoring the Underwater Forests of Lošinj Islands”, odnosno obnova podmorskih šuma lošinjskog arhipelaga, izabran je za listu Green Destinations Top 100 Stories za 2026. godinu. Posidonija ima važnu ulogu u očuvanju morskog biodiverziteta i stabilnosti obalnog ekosistema, a njena staništa izložena su različitim pritiscima, uključujući neodgovorno sidrenje i intenzivne nautičke aktivnosti.
Projekat koji predvodi Institut Plavi svijet, u saradnji sa organizacijom Seacology i uz podršku Turističke zajednice Malog Lošinja, povezuje zaštitu prirode sa edukacijom i odgovornijim odnosom prema morskom prostoru. Njegov značaj prevazilazi samu zaštitu jednog prirodnog staništa, jer ukazuje na to koliko je očuvanje podmorja važno za dugoročnu održivost ostrvskog turizma.
Na Cresu je međunarodno priznanje pripalo Palati Moise, primeru kako se kulturno nasleđe može sačuvati i dobiti novu funkciju u savremenom životu destinacije. Najveća renesansna palata na ostrvu, nakon zahtevne obnove, pretvorena je u univerzitetski i edukativni centar kojim upravlja Univerzitet u Rijeci. U njenim prostorima tokom cele godine održavaju se obrazovni, naučni i kulturni programi, okupljajući studente, profesore, istraživače i druge učesnike iz Hrvatske i inostranstva.
Ovaj projekat pokazuje da održivost nije vezana isključivo za zaštitu prirodnih resursa. Očuvanje arhitekture, istorije i lokalnog identiteta takođe je važan deo razvoja destinacije. Nova namena palate doprinosi kulturnom i obrazovnom životu Cresa, a istovremeno stvara sadržaje koji nisu vezani samo za glavnu turističku sezonu.
Uspeh kvarnerskih destinacija deo je šireg pozitivnog rezultata hrvatskog turizma. Nacionalni park Krka dobio je zlatno Green Destinations priznanje, dok su se Nacionalni park Plitvička jezera, Mali Lošinj i Cres našli na listi Top 100 za 2026. godinu. Ova međunarodna inicijativa izdvaja primere dobre prakse koji pokazuju kako se konkretnim projektima može unapređivati upravljanje destinacijama i odgovornije razvijati turizam.
Za Kvarner je posebno važno što su prepoznati projekti koji se ne oslanjaju na istu vrstu turističke ponude. Gorski kotar razvija svoj planinski identitet, Cres povezuje kulturnu baštinu i obrazovanje, dok Mali Lošinj stavlja naglasak na očuvanje morskog ekosistema. Upravo ta raznovrsnost pokazuje da održivi turizam nema jedan univerzalni model, već zahteva rešenja prilagođena prirodnim, kulturnim i društvenim karakteristikama svake destinacije.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Međunarodna priznanja predstavljaju važnu potvrdu dosadašnjeg rada, ali i obavezu da se započeti projekti nastave i razvijaju. Održivost se ne završava dobijanjem nagrade ili sertifikata. Ona podrazumeva dugoročno upravljanje prostorom, zaštitu resursa, uključivanje lokalnog stanovništva i usklađivanje turističkog razvoja sa kvalitetom života u destinaciji. Kvarner tako dobija dodatnu međunarodnu vidljivost kroz tri različite, ali povezane priče. One pokazuju da vrednost destinacije ne zavisi samo od broja posetilaca i turističkih kapaciteta, već i od načina na koji čuva ono zbog čega je posebna.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
