Ako zatvorite oči i zamislite savršen dan to bi svakako moglo da bude krstarenje Drinom od Perućca do Višegrada i nazad, u trajanju od sedam sati. Put je dug 52 kilometra, a putovanje je pravi doživljaj za oči i za dušu
Drina nastaje spajanjem Tare i Pive u predelu Šćepan polja i odatle počinje njen put ka severu u dužini od 346 kilometara. Njen najlepši deo je između jezera Perućac i Višegrada gde se reka useca između planinskih masiva Tare, Zvijezde i Sušice. Njena dubina kod Perućca je oko 60 metara i smanjuje se što se više približavamo Višegradu. Najdublji delovi kanjonske doline dostižu čak 1000 metara.
Izgradnjom hidrocentrale „Bajina bašta“ pregrađen je tok Drine i stvoreno je Perućačko jezero. Na pojedinim mestima voda ulazi u uske kanjonske prolaze, jezero je okruženo je stenama i sa četiri ostrva, čini granicu između Srbije i Bosne.
Prizori pri plovidbi deluju kao iz bajke, ostavljaju jak utisak, šuma je svuda okolo, a boje se menjaju sa sunčevom svetlošću. U senkama stena voda dobija drugačiju nijansu zelene, dok na osunčanim stranama ima odsjaj poput ogledala. Lepota je impresivna. Osećaj prolaznosti je ono što dominira u ovakvom okuženju i svakome brzo postane jasno da je čovek samo zrno peska u svemiru.
Posle tri i po sata plovidbe u jednom pravcu, pred nama se pojavljuje Višegradska ćuprija, most Mehmeda Paše Sokolovića sa 11 kamenih lukova, u dužini od 180 metara. Ovaj rad čuvenog turskog graditelja Mimara Sinana iz 16. veka, važi za jedno od najmonumentalnijih dela arhitekture u Bosni. Sagrađen je bez betona, dizalica i kranova, od kamena sečenog niz desnu obalu reke Drine. Danas predstavlja nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine, a 2007. je upisan i u UNESCO-vu Listu svetske baštine.
Roman Ive Andrića „Na Drini ćuprija“, za koji mnogi smatraju da je direktno uticao na dodelu Nobelove nagrade našem piscu, baziran je na istoriji mosta Mehmeda Paše Sokolovića. Ova priča epske snage govori o tome da reke spajaju, ali i razdvajaju različite svetove, a most je pokušaj da se poveže sve što je život razdvojio. Tu je i Andrićgrad, jedinstven kulturni i arhitektonski poduhvat nastao prema viziji proslavljenog filmskog režisera Emira Kusturice, a inspirisan andrićevim delima i likovima.
Drina dalje krivuda kroz predele kao da sama bira put kojim će teći, slobodno praveći svoj tok. Iznad nas se planine spajaju sa nebom, a sve zajedno se opet ogleda u Drini. To je najupečatljivija prirodna celina naše zemlje i izgleda zaista idilično, a dok se vozite imate upečatljiv osećaj mira i spokoja, koji svima nama itekako nedostaje.
Zahvaljujem se agenciji Taratours na organizaciji ove plovidbe koji je najlepši jednodnevni beg od svakodnevice.
Tekst: Maja Rogan
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
