Španska regija Ekstremadura privukla je pažnju turističkog sektora uvođenjem programa podrške ruralnom turizmu, koji funkcioniše po principu sufinansiranja troškova odmora. Turisti uplaćuju 75 evra, a zauzvrat dobijaju vaučer u vrednosti od 150 evra koji mogu da iskoriste za boravak u ruralnim područjima. Na ovaj način subvencioniše se polovina troškova smeštaja i pratećih turističkih aktivnosti, uz nameru da se veći broj gostiju usmeri ka manjim mestima i lokalnim turističkim domaćinstvima
Cilj programa je da se turistička potrošnja usmeri i van najposećenijih destinacija, podstakne poslovanje lokalnih pružalaca usluga i pruži dodatni ekonomski podsticaj slabije naseljenim područjima. Model je zanimljiv i zbog toga što država ne subvencioniše samo odlazak na odmor, već direktno učestvuje u troškovima koji ostaju u lokalnoj privredi.
Kakav je slučaj u Srbiji i zemljama regiona?
U Srbiji i zemljama regiona ne primenjuje se ovakav model sufinansiranja „pola-pola“, već se podrška domaćem turizmu uglavnom sprovodi kroz vaučere unapred određene vrednosti ili druge oblike podsticaja. U Srbiji turistički vaučeri iznose 10.000 dinara, odnosno oko 85 evra. Jedan od uslova za korišćenje jeste najmanje pet noćenja u domaćim kategorizovanim ugostiteljskim objektima, van mesta prebivališta korisnika. Pored subvencija namenjenih turistima, država raspisuje i posebne konkurse za dodelu bespovratnih sredstava vlasnicima seoskih turističkih domaćinstava, kako bi unapredili i proširili svoju ponudu.
Sličan princip fiksnih subvencija namenjenih gostima primenjuje se i u Republici Srpskoj, gde punoletni građani u okviru povremenih programa mogu da dobiju turistički vaučer za odmor u vrednosti od 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 51 evro. Sredstva su namenjena pokrivanju dela troškova smeštaja u ugostiteljskim objektima van mesta prebivališta, uz uslov od najmanje dva noćenja. Ovim programom podstiču se domaća putovanja, posebno posete banjama i prirodnim turističkim područjima.
Hrvatska se opredelila za drugačiji model kroz projekat Hrvatska turistička kartica. Umesto direktnih državnih vaučera za građane, ovaj sistem omogućava poslodavcima da zaposlenima uplate namenska sredstva za odmor, bez obračunavanja poreza, koja se mogu koristiti za smeštaj, hranu i piće u ugostiteljskim objektima širom zemlje. Na taj način podstiče se domaća turistička potrošnja, a posebno se otvara prostor za razvoj kontinentalnih i ruralnih destinacija.
Posebno je zanimljiva Crna Gora jer ima aktuelne mere namenjene ruralnom turizmu, ali subvencioniše razvoj ponude, a ne boravak gostiju. Slovenija je, s druge strane, dobar primer zemlje koja je tokom pandemije koristila direktne turističke vaučere, ali je taj program završila.
Razlika između ovih modela nije samo u visini subvencije, već i u načinu na koji se javna sredstva usmeravaju. Španska Ekstremadura direktno povezuje iznos koji turista plaća sa vrednošću vaučera, dok se u Srbiji i Republici Srpskoj primenjuju subvencije fiksnog iznosa. Hrvatski model, s druge strane, oslanja se na poreske pogodnosti za poslodavce i zaposlene.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Za ruralne destinacije ovakvi programi mogu biti posebno značajni jer im pomažu da privuku goste i van glavnih turističkih sezona. Istovremeno, omogućavaju manjim domaćinstvima i lokalnim pružaocima turističkih usluga da dođu do novih gostiju, što je jedan od važnih preduslova za dugoročniji razvoj seoskog turizma.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
