7.7 C
Belgrade
subota, 16 oktobra, 2021

Vinarija „Chichateau“, Šišatovac

Povezati pojmove kao što su vino, crno dete, garaža i sremski manastir u kome se lečio Nikola Tesla, na prvi pogled ima smisla, koliko i povezivanje Novaka Đokovića, Ive Andrića i istog tog Nikole Tesle sa Mirijevom (kao u šaljivom video klipu koji ovih dana kruži internetom), dakle nimalo. Međutim, za poznavaoce sabranih dela garažne vinarije smeštene u malom Šišatovcu, sve je savršeno jasno i ovaj suludi niz vodi do „Chichateaua“, inače sjajnog naziva za jedan objekat koji proizvodi vino. O svemu tome, a najviše o njihovom vinu ekipa „TU!“ magazina je onomad razgovarala sa jednim od četvorice vlasnika, Đorđem Stojšićem

TU: Po svemu sudeći, niste vinarija koja se oslanja na tradiciju i porodičnu istoriju u proizvodnji vina. Kada ste počeli i kako?
ĐS: U pravu si, vinogradi koje imamo su posađeni na zemlji koju je imao moj deda, ali on koliko znam nije proizvodio vino, tako da sam ja prva generacija vinara u porodici. U vinariji nas ima četvorica. Mi smo drugovi još iz osnovne škole, a i poreklo nam je nekako vezano za vino. Ramazi je Gruzijac, Boki Makedonac, a Čupa i ja smo lokalne sremske sorte. Volimo da pijemo vino, pa smo izračunali u odnosu na to koliko popijemo, da nam je mnogo isplativije da imamo svoj vinograd i vino nego da kupujemo tuđe. Tako smo rešili da bez nekih posebnih ambicija napravimo vino po našem ukusu. Pravi početak je bio roze koji smo napravili od grožđa iz starog vinograda, a prva zvanična berba je bila 2012.

TU: Bez obzira na to što kažeš da ste krenuli maltene iz vica, vaša prezentacija deluje veoma moderno, sa vrlo kreativnim etiketama bocama i nazivima vina, pa nekako podseća na američke mikro pivare. Otkud to?
ĐS: Vidiš, ja sam baš u toj Americi i ušao u vinsku priču, tako što sam se kao student izdržavao radeći u šanku i kao konobar po restoranima koji su imali ozbiljne vinske karte i uparivali ta vina sa hranom. Upoznao sam i zavoleo vino, a kad sam se vratio u Srbiju shvatio sam da Srbija može da proizvodi kvalitetno vino, koje samo treba adekvatno plasirati na tržište.

TU: Vinariju „Chichateau“ mnogi povezuju sa pojavom takozvanih garažnih vina u Srbiji. Kakva su to vina?
ĐS: Garažisti su nastali u Bordou kao pokušaj grupice vinskih zaluđenika koja se drznula da upravo na tom mestu napravi vino bez ikakvih tehnoloških pomagala. Pioniri su bili ljudi iz Šatoa Le Pin, kao i vinar Žan-Luk Tunevin vlasnik Šato Velondroa koji je kupio vinograd od 0,6 hektara i proizveo vino koje je Robert Parker 1995. ocenio bolje od čuvenog Šato Petrusa. To je bila pobeda takozvnog garažnog vinarstva jer su mnogi počeli da proizvode vino bukvalno u garaži. Danas ih ima toliko da ih možemo smatrati specifičnim vinskim pokretom, a garažno vinarstvo naročito cveta u regionima Novog Sveta, pa u Kaliforniji čak postoji i festival Vins de Garage. Ja sam generalno, pobornik te priče jer vinar ima kontrolu nad svakim grozdom u vinogradu, kao i nad celim procesom proizvodnje, tako da je to, po meni, pravi put do kvalitetnog vina.

TU: Gde se nalaze vinogradi vinarije i koja površina je pod zasadima grožđa?
ĐS: Naši tereni su idealni za sadnju vinograda, pa smo na već pomenutom dedinom imanju koje se nalazi na potezu Carina, proširili posed i uz stari, posadili i novi vinograd. Nadmorska visina je od 230 do 260 metara, a dobra je i ekspozicija jer je južna strana i odavde se vide Obrenovac i Hrvatska. Mi imamo tri hektara vinograda i to se neće mnogo promeniti jer za sada nećemo proširivati ni površinu vinograda, niti ćemo uvoditi nove sorte. Treba savladati ovo što imamo, jer smatram da je bolje napraviti hiljadu vrhunskih boca, nego milion boca prosečnog vina.

TU: U vašoj vinariji je sve nekako drugačije, ali su sorte grožđa francuske, opšte poznate. Zašto?
ĐS: Naš stari vinograd ima već četrdesetak godina i u njemu imamo vranac i crnu slankamenku za roze rampaš. Od crnog grožđa imamo još merlo, kaberne fran, kaberne sovinjon, a od belog sovinjon i šardone koje u podrumu radimo sa divljim kvascima. Takođe, pripremamo šardone koji je fermentirao u novom petstolitarskom buretu od slavonskog hrasta. Ja, takođe, smatram da je vinograd najvažniji faktor u proizvodnji vina, jer kad imaš dobar sok, onda dalje samo paziš da nešto ne pogrešiš. Mi smo naše prvo vino (Fabula Lagum 2012) radili u plastičnim kacama. To je Bordo kupaža, jer verujemo u te dokazane sorte i nisam pobornik autohtonih pogotovo kod nas. Uostalom da imamo grožđe kao Toskana bili bi Toskana na vinskoj mapi, ništa manje. Ko je napravio velika vina u Novom svetu? Australija, Novi Zeland Južna Afirka i Južna Amerika. Tu nema velikih vina od autohtonih sorti. Globalno tržište ne zna ništa o našim vinima i po meni je naša jedina šansa neki zajednički nastup kao vina Balkana. Stoga, bojim se da je plavac ili prokupac kao sorte, u ovom trenutku, veoma teško pozicionirati.

TU: Kako ste došli do koncepta da u zavisnosti od godine izbacujete na tržište različite etikete?
ĐS: Mi imamo tri etikete crvenog vina: Bambino Nero, (evo crnog deteta s početka priče), kao i vina Fabula Mala i Fabula Lagum koje izbacujemo na tržište u zavisnosti od godine, ali sastav grožđa je za sva tri vina isti. Razlog za različite etikete je jednostavan, ta vina nisu ista. U nekim godinama može da se napravi vino koje odskače od uobičajenih vina i onda možemo da radimo na kvalitetu, nekada nije tako i onda je važno uraditi pristojna vina za svaki dan. Pored crvenih vina na tržištu je i roze Pink Punk i dva bela vina: jedinstveni sortni šardone Fabula mala, a bela Chardonnay i čisti sovinjon pod nazivom Sauvignon Blank.

TU: Da li ste davali svoja vina na ocenjivanje?
ĐS: Nikako! To je kao kad bi Sex Pistols učestvovali na pesmi Evrovizije.

TU: Kako vidiš budućnost vinarije „Chichateau“?
ĐS: Imamo plan da radimo malo na vinskom turizmu. Imamo tu dedinu kućicu koja se nalazi u vinogradu pa ćemo je srediti da je pretvorimo u objekat gde bi ljudi mogli da prespavaju. Takođe ćemo osmisliti i neku gastronomsku ponudu koja bi trebalo da bude malo ozbiljnija da bi uz neke aktivnosti mogli ljudima da ponudimo različite sadržaje. Mislim da se vino najbolje prodaje u samoj vinariji, a pored toga ti kupci su kasnije najbolji ambasadori tvog vina jer o njemu pričaju drugima i naručuju ga po restoranima.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -