5.2 C
Belgrade
sreda, 14 aprila, 2021

Vreme je prolazno, Egipat je večan

Svaki put kada polazimo na putovanje, pored prtljaga, ličnih dokumenata  i novca, sa sobom obavezno ponesemo i šarenu lepezu očekivanja. Ona može biti srazmerno afinitetima i destinaciji na koju idemo, zaista lepa i raznolika, ali je njena veličina, skoro po pravilu, obrnuto proporcionalna kvaltitetu samog doživljaja. Ukratko, što više očekujemo, teže ćemo ostvariti ispunjenje svojih želja, a zadovoljiti mnogobrojne žudnje srpskog putnika krajem ove godine koju je pojela korona, zvuči skoro izvesno kao nemoguća misija. Ipak, putovanje za medije po Egiptu u organizaciji Ambasade i ministarstva turizma ove zemlje, pokazalo je da ona može, za razliku od Aladinove lampe, da ispuni mnogo više od tri želje

Moja prva porcija Egipta, jer putnik se najpre hrani očima, bili su beli pesak i prašnjavi, ali egzotični morski grad kojeg je čovek ukrao od nj. v. „Pustinje“. Ovde se samo ona pita i sve što osećate i vidite je pustinjsko, počevši od sunca, vetra, mora, životinja do naposletku, čoveka. Međutim, Hurgada, naša prva destinacija, je napravljena da bude drugačija. Naseljena tek početkom prošlog veka, Hurgada je od malog ribarskog mesta, za samo pedesetak godina postala zaista popularna turistička destinacija. Ovaj biser egipatske rivijere, koji su ni iz čega osmislili, podigli i na kraju uglačali ovdašnji tradicionalno vešti graditelji, se i dalje širi prema jugu ka Sahl Hašišu i zalivima Makadi i Soma, a prema severu do mesta El Guna. Duž obale duge 50 km, nalaze se mnogobrojni hotelski kompleksi svih kategorija, more sa sedam boja i bajkovite peščane plaže sa skoro 4000 sunčanih sati godišnje (primera radi Beograd ima duplo manje).

Usred tog pustinjskog raja, nas „dvanaest veličanstvenih“ smestilo se u hotelu „Continental Hurghada Resort“ koji se nalazi na sopstvenoj peščanoj plaži u novom delu grada, Memši. Usluga u ovom luksuznom hotelu sa pristupačnim cenama je all inclusive, hrana veoma dobra, a sobe čiste i sa izuzetnim pogledom na veliki hotelski bazen i more. A, toplo Crveno more oko Hurgade i njegov izuzetno bogat podvodni svet, iziskuju posebnu priču. Naš saputnik i egipatski guru, osnivač Saveznog Udruženja Svetskih Putnika, Nebojša Jojić, kaže da su Egipćani uvideli prednosti koje Crveno more ima, pa su morski pojas od 25 nautičkih milja od obale Hurgade, pretvorili u nacionalni park. U znak zahvalnosti, more je ljudima poklonilo doživljaj pravog malog podvodnog vašara, jer su šareni koralni grebeni postali stanište za više od 1100 vrsta riba najrazličitijih šara, boja i oblika. Oko morskih grebena se u ribljem svetu uvek nešto dešava, a izuzetno bistra voda nam je omogućila da sve to pratimo kao na filmu i uživamo u snorkelingu koji su nam organizovali domaćini. Ovo iskustvo koje retko gde možete da doživite, je naročito snažno upravo u ovom periodu kada je voda još uvek topla (temperatura mora je sada oko 25 stepeni C), a zbog pandemije nema mnogobrojnih brodova sa turistima koji prave gužvu oko koralnih grebena.

I kako to biva u „zemlji sa hiljadu lica“, sledeća stvar na meniju je nešto sasvim drugačije. Pre svega, treba preći pustinju i u glavi je sjediniti sa morem i Nilom, jer je ova trijada Egipta, prilično teško shvatljiva za običnog smrtnika. To je nesumnjivo jedan od razloga pojave prvih bogova, koji su sišli sa neba i ostali u ljudima do pojave novih božanstava, još moćnijih. Naše četvoročasovno putovanje iz Hurgade kroz Saharu, bio je pravi način da se uz tekovine modernog doba i stare priče našeg sjajnog egipatskog vodiča Mohameda, pripremimo za jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu, Luksor. Drevni Egipćani su ga zvali Vaset i bio je prestonica Gornjeg Kraljevstva, Grci su ga nazivali Teba, a danas je Luksor moderan grad od pola miliona stanovnika, poznat kao „biser Egipta“. Ipak, ono što ga čini jedinstvenim je njegovo predgrađe koje predstavlja pravi muzej na otvorenom. Arheološka iskopavanja ne prestaju do danas, što neprestano dovodi do neverovatnih otkrića drevne kulture nekada moćne države. Na desnoj strani obale Nila, nalazi se selo Karnak, po kome je ime dobila severna polovina ruševina Tebe (oko 3200. godine p. n. e.). Kompleks hramova, koji se uvećavao i smanjivao mnogo puta, i danas zauzima oko tri kvadratna kilometra, zapravo govori o usponima i padovima Kraljevstva. Čak trideset faraona je gradilo u Karnaku, a najveći hram, posvećen bogu Amonu je podignut za vreme vladavine osamnaeste dinastije. Kompleks je zidovima podeljen na tri dela i pored hrama boga Amona, koji je jedini otvoren za posetioce, tu su još i hramovi posvećeni bogu Montuu (bog-ratnik u drevnoj Tebi) i boginji Mut, ženi boga Amona. Čitav kompleks je impesivan, ali su brojke koje prate ono što vidimo, još impresivnije. Hram u Karnaku ima 134 masivna stuba koji su raspoređeni u 16 kolona, od toga 122 stuba visine 10 metara, a ostalih 12 je visine 21 metar, sa prečnikom od 3 metra. Blokovi koji se nalaze na vrhu stubova su teški oko 70 tona i još uvek ne postoji opšte prihvaćena teorija kako su Egipćani uspeli da ih podignu tako visoko. Hol je nekada bio pokriven, a svetlo se kroz male otvore probijalo između stubova, gde su se nalazile i statue faraona. Ovo je jedno od onih mesta koje se mora videti uživo, jer je fotografijama zaista nemoguće preneti grandioznost ovih strukutra.

edf

Na zapadnoj obali Nila nasuprot grada živih, nalazi se još jedno egipatsko čudo. To je Dolina kraljeva sa čijom popularnošću mogu da se mere jedino velike piramide u Gizi. Ova velika kraljevska nekropola u srcu Tebanske planine čuvala je upokojene faraone iz vremena Novog kraljevstva antičkog Egipta (1570 – 1070. p. n. e.). Pristup Dolini kraljeva bio je veoma težak i bilo ga je lako nadgledati, a za to su se brinuli specijalni odredi čuvara. Grobnice su građene pod zemljom sa samo jednim ulazom, podražavajući podzemni svet i to tako da se u njima mumije faraona mogu čuvati večno. One su zapravo predstavljale riznice bogate svim onim što je bogu koji hoda zemljom neophodno za zagrobni život. Što je faraon bio moćniji, to je sadržaj tih grobnica, kojih je ukupno 64, morao biti bogatiji. O tome svedoči Tutankamonova grobnica čije je otkriće 1922. godine bilo izuzetno važno, pošto je to prva grobnica koja nije opljačkana pre pronalaska. Interesantno je da je Tutankamon zapravo bio manje značajan faraon iz 18. dinastije, ali je ipak u njegovoj grobnici od samo 60 m2, pronađeno više od 3500 predmeta neprocenjive vrednosti. Niko ne može da zamisli šta se sve nalazilo u ostalim velikim grobnicama koje su pripadale moćnim faraonima.

edf

Nakon svega ovoga, moram da priznam da su moja očekivanja u vezi naše sledeće destinacije, Kaira, narasla do neslućenih visina. Da se poslužim alegorijom sa početka teksta, servirano nam je glavno jelo sa poslasticom. I zaista, već je prvi pogled na Kairo noću svima nama izmamio uzdahe zaprepašćenja. Na putu od aerodroma do hotela kroz stakla autobusa, gledali smo otvorenih usta zakrčene ulice Kaira i pitali se kako je moguće da se ovoliko ljudi, automobila i svih drugih mogućih prevoznih sredstava, kreće bez ikakvog vidljivog smisla, ali i bez zastoja i incidenata. Svetla, boje, mirisi, zvuci… Sve je predimenzionirano, kao i mnoštvo ljudi koji su se zgusnuli na obalama velike reke. Tu reku su Egipćani zvali jednostavno „Iteru“  ili reka, što dovoljno govori o ogromnom značaju koji je Nil oduvek imao. Pored toga što je ovo jedina velika reka koja teče od juga prema severu, pa vetar nad Nilom duva uzvodno i omogućuje jedrenje protiv struje, vodostaj Nila je najveći upravo u doba kada sve ostale reke presušuju. Nil je bio i ostao Hapi, otac bogova ili jednostavno – život. A naš trodnevni život u Kairu, započeo je smeštanjem u veliki i raskošan hotel Ramses Hilton, u centru grada i na samo 250 metara od obale Nila. Pogled na pulsirajući grad sa balkona bilo koje od 770 soba hotela je neverovatno iskustvo i još jednom me podsetio na reči Nebojše Jojića, koji u svojoj knjizi „Bukirano“ navodi da u Kairu idete u posetu samo onome koga stvarno volite ili onome ko vam je hitno potreban.

Sledila je radna večera u hotelu Šeraton, koju nam je priredila zamenica ministra turizma u Vladi Egipta, atraktivna Gada Šalabi, koju već znamo sa otvaranja ovogodišnjeg Sajma turizma u Beogradu, gde je Egipat bila zemlja partner. Ona je predstavila aktuelnu situaciju i planove turističke organizacije i pozvala nas da u koordinaciji sa ambasadom promovišemo destinacije kulturnog i morskog turizma. Po njenim rečima, Egipat je ukinuo naknade za odobravanje turističkih viza, turisti na kovid-19 mogu da se testiraju prilikom dolaska na aerodrome u turističkim gradovima, a avio kompanije su oslobođene plaćanja naknada za sletanje.

Dan za posetu piramidama u Gizi je bio savršen, a put do platoa nam je pokazao i dnevnu stranu Kaira. U najmnogoljudnijem afričkom gradu se na svakom koraku oseća jedinstvo i borba suprotnosti, ali to je jedna od retkih stvari koja me ovde ne fascinira i često mi neke scene, s obzirom na slično nasleđe, deluju poznato. U Gizi se nalaze tri velike piramide od kojih Hufuovu, odnosno po Grcima Keopsovu, nazivaju još i Velikom piramidom. Ovde ću opet da ponovim da je nemoguće shvatiti veličinu i lepotu ovih objekata gledajući fotografije i tek kada se nađete ispred nečega tako savršenog, shvatite koncept svetskih čuda drevnog sveta. Piramide u Gizi su izgrađene u vreme vladavine 4. dinastije Starog kraljevstva koje se još naziva i Zlatno doba. One su služile pre svega kao grobnice faraona, mesto odakle prelaze u zagrobni život ali je do današnjih dana donekle misterija kako i zašto su građene u ovom obliku. Ogromni kameni blokovi su transportovani sa nezamislivo dalekih lokacija, ali još veća nepoznanica je kako su uspevali da ih prenose uzbrdo, što bi bio izazov i za današnje mašine. Ono što takođe fascinira je njihova konstrukcija koja je urađena sa milimetarskom preciznošću, uzimajući u obzir tadašnje uslove. Pored Keopsove piramide, na platou Gize se nalaze piramide faraona Kefrena i Mikerina (Kefrenovog naslednika) i naravno legendarna Sfinga, mitološko biće sa glavom čoveka i telom lava, najčuveniji simbol egipatske kulture. Krečnjačka struktura dobijena od kamenog substrata i dalje oduzima dah zbog svoje misterioznosti, ali i proporcija (najveća monolitska statua na svetu).Već sam napomenuo da je dan za posetu velikim piramidama bio pun pogodak i to ne samo zbog divnog vremena, već i zbog činjenice da je plato bio maltene pust. Nestvarnu tišinu ove idilične scene kvarili su samo retki prodavci, pokušavajući da sa nama igraju svoju svakodnevnu igru koja je mnogo više od trgovine.

edf

Kairo se ni u snu ne može upoznati za nekoliko dana, ali smo ipak, uz tradicionalno gostoprimstvo i stalnu želju domaćina da nam pokažu što više, otkrili jedno njegovo lice. Posetili smo džamiju Muhamed Ali Paše ili Alabaster džamiju koja se nalazi u citadeli, zatim drevnu pravoslavnu koptsku crkvu Svetog Đorđa u Starom Kairu kao i magični Hanel Halili bazar. Zavirili smo i u tajne praistorijske egipatske civilizacije u okviru starog egipatskog muzeja gde se izdvajaju predmeti iz Tutankamonove grobnice, ali na veliku žalost, nismo posetili novi koji će biti otvoren tek krajem ove godine. Ali, eto još jednog u mnoštvu razloga za ponovni dolazak na ovo čudesno mesto. Zemljo faraona, vidimo se opet!

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -