Iz iskustva znam da je intervjuisanje novinara pomalo nezgodan zadatak (doduše, sigurno je nezgodnije naslikati slikara ili ne daj bože opljačkati lopova). Međutim, kada naspram sebe imate atraktivnu i elokventnu mladu lavicu kakva je Lijana Stanković, portparolka Turističke organizacije Srbije, minuli rad gubi smisao i formalni razgovor se pretvara u zadovoljstvo. Naravno, toj lakoći je sigurno doprineo i Lijanin izbor kojim je dinamični i pomalo stresan posao u informativnoj televizijskoj redakciji, zamenila poslom u turizmu i tako kao i ja, postala novinar u duši, a turista po opredeljenju
TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
LS: Ne volim da se vezujem za jednu ličnost, pa sam se trudila da u novinarstvu u samoj redakciji, pronađem svoje uzore. To su uglavnom bili moji urednici, čija imena ne znače mnogo široj publici, ali su za mene bili veoma važni, jer sam mnogo naučila posmatrajući njihove odluke i preispitujući razloge nekih njihovih postupaka.
TU: Kako izgleda vaš radni dan u ovim uslovima i da li više volite rad u kancelariji ili od kuće?
LS: Mi još uvek radimo u kancelarijama pa sam se potrudila da svoje radne novinarske navike prenesem i na ovaj posao. Dan počinjem uvek prelistavanjem štampe i pregledom pres-klipinga, da bi onda u konsultaciji sa direktorkom napravila dnevni plan rada. Pored toga, svaki radni dan mi je različit, pogotovo u ovim specifičnim uslovima, ali bih ipak posebno istakla novinarske ture po Srbiji koje je organizovao TOS, kada sam se ja našla sa druge strane. U vezi rada od kuće pokušala sam da poštujem svoju rutinu koju ne menjam, ali pošto nisam osoba koja voli da bude dugo na jednom mestu, moram da priznam da mi sve to nije prijalo. Zato bih uvek izabrala mogućnost odlaska u kancelariju, naravno kada to uslovi dozvoljavaju.
TU: A šta je za vas pravi odmor?
LS: Volim faktor iznenađenja, pa sam ranije, pre nego što sam počela da radim ovaj posao, organizaciju putovanja prepuštala drugima i ponašala sam se kao pravi turista. Međutim, u poslednje vreme sam više bila u ulozi putnika, što je moram da priznam zanimljivija opcija, jer zahteva neke druge veštine koje kasnije čine da dobijete više ličnog iskustva sa nekog putovanja, odnosno odmora. Što se tiče samog odmora i slobodnog vremena, moram da napomenem da sam Pančevka koja je nakon mnogo godina podstanarskog života u Beogradu, sada u mogućnosti da mnogo više vremena provodi u rodnom gradu koji ima potpuno drugačiji ritam. Tako sada mnogo više šetam, vozim bicikl, obnavljam svoja poznanstva.
TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
LS: Jedna moja drugarica voli da kaže da se ona uvek kaje zbog onoga što nije uradila, a ja zbog onoga što jesam. Veoma sam uporna i ne odustajem od onoga što sam sebi zacrtala i mislim da je to ono što me izdvaja, ne samo u poslu nego i u životu, uopšte. Pored toga istakla bih svoju radoznalost i želju za znanjem, koje uz mogućnost da čovek pocrveni, sve ređe primećujem u svojoj okolini.
TU: Koja je vaša formula uspeha?
LS: Da bi neko uspeo mora da ima snažnu želju, a onda i istrajnost i upornost da te želje ostvari. Međutim, veoma je važno i biti realan, svestan svojih mogućnosti, a isto tako biti spreman da pomeriš svoje granice. Treba učiti kako od saradnika, tako i od slučajnih prolaznika, nepoznatih običnih ljudi. Ukratko, smatram da je neophodno stalno posmatrati svet i izvući najbolje iz situacija koje nam se događaju.
TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?
LS: Onima koji dolaze bih poručila da nikada ne odustaju, jer ono što ne traže neće nikada ni dobiti. Takođe, moraju biti spremni da prihvate kritiku i da shvate da nema loših pitanja, već samo loših odgovora.
Tekst: Petar Vušurović
