Austrija je uslovno rečeno zemlja bez sunca i mora, i udaljena je dosta od Mediterana što bi moglo da utiče na turističku posećenost. Međutim, to Austriji nimalo ne smeta da svim zemljama u okolini sa ponosom predstavi svoje turističke rezultate koji retko koju mogu ostaviti ravnodušnom
U Austriju se uglavnom ide na skijanje, aktivan odmor u planinama, vrlo često i na siti brejk u Beč ili Salcburg. Austrija je u stvari mnogo više od toga, a zvanične brojke to i potvrđuju.
Austrija je uspešno razvila dve turističke sezone, letnju i zimsku u kojoj je prva, iako se radi o zemlji koja nema more, značajnija od zimske kad je reč o dolascima i noćenjima. Kao primer treba uzeti da je u 2020. godini zabeležila pad broja turističkih noćenja od samo 35%, dok je na primer Hrvatska ostvarila pad veći od 50%. Takav rezultat spada u sam vrh dobrih turističkih rezultata ostvarenih u doba pandemije u Evropi.
Letnja sezona je snažnija u pogledu broja turista, a zimska važnija u pogledu prihoda, navode turistički radnici u Austriji, i ističu Beč kao jednu od globalno najjačih destinacija kongresnog turizma u Evropi. Za razvoj turističke sezone posebno je zaslužan trend ulaganja u dodatnu infrastrukturu, posebno u zimske rizorte koji su vredno radili na diverzifikaciji ponude kako bi svojim gostima imali šta da ponude i u periodima kada nema snega. To se posebno odnosi na sadržaje koji uključuju planinarenje, biciklizam i ostale forme aktivnog odmora. Destinacije koje izuzetno dobro posluju i leti i zimi su Zelden, Salbah-Hinterglem, Mitelberg ili Šladming.
Takođe, za dobre rezultate u Austriji je ipak najvažnija konkurentnost njihovog hotelskog tržišta. Kada su turistička noćenja u pitanju, najviše ih se realizuje upravo u hotelskom smeštaju, i to najviše u hotelima kategorije sa 4 i 5 zvezdica, nakon čega slede niže kategorije hotela. Noćenja u privatnom smeštaju ostvaruju daleko najslabiji rezultat.
Sve navedeno je doprinelo da je Austrija, osim kad se radi o broju ostvarenih noćenja, manji pad od konkurencije zabežila i u ukupnim godišnjim prihodima u pandemiji. Uz takve aktivnosti, kao i uz sniženje cena, prosečna potrošnja gostiju je u Austriji i u kriznoj godini bila veća od destinacija koje odlikuje visok udeo smeštajnih kapaciteta nižih cena, kao što su privatni smeštaji ili kampovi koje možemo naći u recimo Hrvatskoj, zemlji koja tradicionalno važi za izuzetno posećenu turističku destinaciju.
Ovakav primer daje puno nade i optimizma, naročito kada je u pitanju opstanak turističke industrije. Dobar plan i ozbiljano sprovođenje istog donosi dobre rezultate, to Austrija i potvrđuje.
