Protekla godina je zbog pandemije koronavirusa bila veoma nepovoljna za ugostitelje ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu. Otkako su ublažena ograničenja, gosti se oduševljeno vraćaju u restorane i barove, međutim sa osobljem je sasvim druga priča. Nedostatak konobara i kuvara već dugo stvara glavobolje ugostiteljima, a izvesno je da će se one i intenzivirati otvaranjem granica zemalja EU
Grozničava potraga za (ne)kvalifikovanom radnom snagom je trenutno opšta slika čitave evropske ugostiteljske scene. Da bi shvatili zašto je tako, najbolje bi bilo da zavirimo u sopstveno dvorište, gde imamo brojke koje opet, kako kažu, otkrivaju mnogo, ali ne pokazuju previše. Sve u svemu, u ugostiteljskom sektoru koji podrazumeva pripremu i isporuku hrane, u Srbiji je radilo pre epidemije COVID-19 oko 70.000 prijavljenih i nešto između 30.000 i 40.000 neprijavljenih radnika. Sa druge strane, od početka 2020. pa do danas, više od 6.000 ljudi je ostalo bez posla u sektoru ugostiteljstva, a kada su države počele da se zatvaraju zbog pandemije, u Srbiju se vratilo još oko 36.000 ljudi iz inostranih ugostiteljskih objekata kao i sa kruzera i brodova. Naizgled, deluje da je to armija ljudi i da je dovoljno da se pokrije široka lepeza poslova u ugostiteljskim objektima. Ipak, natpis: “Traže se radnici” na vratima istih, toliko je učestao da verovatno više i nema posebnog efekta. Region, takođe već duže vreme tavori sa manjkom osoblja, a slična situacija je i u razvijenim zemljama poput Engleske, Italije, Francuske i Nemačke. Osim krize sa koronavirusom, koja je primorala radnike da krenu na prekvalifikaciju i u potragu za novim delatnostima, najveće posledice na ovaj sektor ostavlja to što sezona još uvek traje, pa se veliki broj radnika opet vraća na kruzere ili odlazi na letnje destinacije. U suštini, pored ove dve aktuelne poteškoće, situaciju dodatno komplikuju i hronično male plate ugostiteljskih radnika, uz standardno teške uslove i predugo radno vreme.
Posle svega, ostaje pitanje šta preostaje ugostiteljima u ovakvoj situaciji, odnosno da li je moguće složiti ovakvu slagalicu, kada njeni delići neprestano nestaju?! Neizvesnost koja je stigla sa pandemijom primorala ih je da preispitaju i digitalizuju svoje poslovanje kako bi nastavili da rade, odnosno zadržali zaposlene i platili ih u skladu sa mogućnostima. Pored toga, da bi zaposlenima obezbedili atraktivne uslove za rad, pored pristojne plate, važna su i dodatna ulaganja, kao i novi oblici poslovanja.
Jedno od rešenja manjka zaposlenih u ugostiteljstvu je svakako povećanje broja žena na menadžerskim i drugim važnim pozicijama u ugostiteljskoj industriji. Srbija tu, čini se, ima dosta prostora za napredak, tako da bi trebalo raditi na tome i, kako kažu stručnjaci, kreirati radnu atmosferu koja pogoduje većem uključivanju žena u ugostiteljske poslove.
Takođe bi trebalo preispitati pomoć viših instanci, odnosno države, pa su neka udruženja ugostitelja već poslala nadležnima konkretne zahteve. Kao najvažniji, navodi se antikrizna mera da se za ugostitelje smanji stopa pdv-a za hranu i piće, sa aktuelnih 20% na 10% što bi u svakom slučaju pomoglo poslovanje i otvorilo mogućnost da se deo finansijskih sredstava usmeri i prema zaposlenima u ovoj oblasti.
I za kraj, vratimo se opet na širu sliku. Radnici u ugostiteljstvu su gorući problem na svetskom nivou već godinama, a situacija sa pandemijom je sve to samo intenzivirala i učinila naročito vidljivim i teško rešivim. Međutim, ovo nije prvi put da ova industrija zapada u krizu nakon globalnih nepogoda i negativnih procesa, pa je savim izvesno da će se ugostiteljstvo vratiti na stari kolosek. Kako? Ostaje nam da vidimo…
