Ovaj „tvrdi orah“ od sira izmišljen je pre više od hiljadu godina, a može se održati i jesti i nakon dvadeset godina…
Omotano debelim velom sive magle, izolovano himalajsko selo Parvathy Kund deluje gotovo napušteno, i na prvi pogled bi se reklo da u njemu više nema stanovnika. Međutim, ostalo je nekoliko njih, i uglavnom su to stariji ljudi koji rado primaju goste, odmah ih nudeći svojim najboljim specijalitetom, sirom chhurpi.
Chhurpi je tradicionalan proizvod koji pripremaju stočari u visoravnima Himalaja, i smatra se najtvrđim sirom na svetu. Chhurpi je sir bogat proteinima, sa dimljenim ukusom i tvrdom konzistencijom koja žvakanjem postupno postaje sve mekanija. Napravljen je od mleka koje proizvodi chauri, mešanac mužjaka jaka i ženke krave, i omiljena je grickalica istočne Indije i većeg dela Nepala i Butana.
View this post on Instagram
Ovde ljudi često satima žvaću male kockice sira poput žvakaće gume koja se s vremenom i čistom silom polako omekšava. Jedinstveno tvrda tekstura čvrstog zalogaja posledica je planinske klime i surovog načina života na Himalajima.
Jedna od jedinstvenih karakteristika ovog sira je vrlo nizak sadržaj vlage. Zbog toga ga je vrlo teško zagristi, ali to takođe pomaže da sir ostane jestiv mesecima, pa čak i godinama, ukoliko je fermentisan šest do dvanaest meseci, osušen i pravilno skladišten u životinjskoj koži.
U zabačenom himalajskoj visoravni, to je učinilo chhurpi posebno poželjnim, jer su se pastiri mogli osloniti na njega tokom dugih putovanja, kao i transportovati i prodavati ga na pijacama. Budući da i fermentacija i dehidracija produžuju rok trajanja hrane, chhurpi je posebno prikladan za velike nadmorske visine gde ima malo svežih zaliha hrane. Meki chhurpi, pre nego što se odimi i osuši, koristi se u pripremi karija, u supama i čorbama, a često se jede sa kiselim krastavcima ili rotkvicama.
