Pitanje za kviz: južno od Monserata, a severno od Dominike nalazi se ova francuska prekomorska teritorija, koja se nekada zvala Karukera ili Ostrvo predivne vode. Ukoliko znate da je ova teritorija bila švedska kolonija početkom 19. veka, recite kako se zove taj arhipelag za koji mnogi misle da je ostrvo? U pitanju je, naravno… Ali bolje da krenemo iz početka
Ovaj arhipelag od šest glavnih i većeg broja manjih ostrva (od kojih su mnoga nenaseljena) doživeo je dramatičnu promenu novembra 1493. godine kada je na njegovo tlo stao glavom i bradom Kristofer Kolumbo. On se na ostrvu zadržao tek nedelju dana, dovoljno da iza sebe ostavi oltar posvećen Svetoj Mariji od Gvadalupa, čime je dao i naziv samom ostrvu. Takođe, ostavio je i zabelešku Evropljanima gde se Gvadelup nalazi, pa je domorodačko stanovništvo ubrzo počašćeno i drugim „specijalitetima“ koje su Evropljani doneli sa sobom, kao što su bolesti, nasilno pokrštavanje i, naravno, kolonijalni ratovi. Upravo u jednom kolonijalnom ratu, ovaj arhipelag je postao francuska teritorija i ne računajući kraće prekide, to je i ostao.
Gvadelup je u 18. i 19. veku bio jedan od većih trgovačkih centara na Karibima, najviše zahvaljujući plantažama kafe i šećera. A zna se, gde je bilo plantaža šećera, tu je bilo i ruma, ali nažalost, i velikog broja robova koji su dovođeni, pre svega iz Afrike. Čak tri četvrtine stanovništva Gvadelupa čine potomci robova dovedenih iz Afrike!
Možda će čudno zvučati, ali upravo ova mešavina Afrike, Evrope i Kariba je jedan od glavnih razloga zašto treba posetiti Gvadelup. Jedinstvena mešavina kultura oličena u beginu, kreolskom plesu čiji igrači najčešće nastupaju u tradicionalnim kostimima, pruža najbolje od svih svetova koji su se ukrstili na ovom ostrvu. Tokom januara, februara i marta traje karneval na Gvadelupu kada je moguće uživati u brojnim manifestacijama na kojima se pleše uz ovu muziku.
Slično se može reći i za kuhinju, koja se zasniva na morskim plodovima, ali i voću koje raste po ostrvu, kao i za jezik. Iako je francuski, zvanični jezik, većina stanovništva se služi kreolskim, koji je mešavina francuskog, domoradačkog karipskog, ali i afričkih jezika. O robovlasničkoj istoriji ostrva govori i Memorijalni centar ACTe, podignut na mestu jedne od plantaža šećera. Ovaj centar je nastao u saradnji sa Uneskom i kroz niz interaktivnih izložbi prikazuje jedan od najmračnijih aspekata civilizacije.
Kao i sve karipske destinacije, Gvadelup pruža obilje predivnih plaža (ima ih oko 250), a neke od najlepših se nalaze na nenasaljenim ostrvima ovog arhipelaga i do njih se može stići trajektom ili malim avionima. Ronjenje na Gvadelupu je posebno uživanje, jer je more toplo i puno koralnih grebena koji bujaju od života.
I na kopnu život buja, pa je Gvadelup poznat po brojnim endemskim vrstama, a u Nacionalnom parku Gvadelup se može sresti gvadelupski rakun, mungos, kao i aguti, ugrožena vrsta glodara. Na Gvadelupu se nalazi i aktivni vulkan La Sufrir, koji je ujedno i najviša tačka arhipelaga (1.467 metara). Poslednja erupcija ovo vulkana zabeležena je 1977. godine.
Da je život na Gvadelupu dobar, pokazuje i dug životni vek njegovih stanovnika, koji je na nivou Francuske, dok je ostrvo po gustini naseljenosti ispred evropskog dela Francuske, Nemačke i Italije. Da li u ovoj statistici pomaže lokalni rum, koji spada među najbolje na svetu ili je nešto drugo u pitanju, najbolje je uveriti se lično.
Ako ste oduvek želeli da posetite Gvadelup, ali su avio-karte premašivale vaš putni budžet, francuska avio-kompanija Air France ima dobre vesti za vas. Naime, Air France je pokrenuo promotivnu prodajnu kampanju u kojoj su karte za Gvadalup na značajnom popustu. Air France „Rendezvous” promotivna kampanja traje od 27. septembra do 06. oktobra 2022, a karte se mogu iskoristiti do 31. marta 2023. godine.
Više informacija, destinacija i detalja možete pronaći OVDE
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
