Kako stvari stoje u našoj okolini, ali i mnogo šire, uživanje u zimskim sportovima i planinama prekrivenim snežnim pokrivačem bi uskoro moglo postati samo lepa uspomena za ljubitelje skijaškog turizma. Situacija je toliko ozbiljna da ni senzacionalistička štampa nije mogla da izmisli gori scenario, jer najnovije studije otkrivaju da je era obilnog snega na planinama zauvek prošla
Prošla godina je bila najtoplija ikada zabeležena na globalnom nivou, a 2024. je sledi sa izuzetnim nivoima temperatura koji su još u januaru i februaru postavili nove rekorde. Odsustvo normalne zime na mnogim lokacijama je evidentno na planinama, a nedostatak snega ne samo da ugrožava zimske sportove, već i rizikuje stvaranje ključnih rezervi vode gde otopljeni snežni omotač napaja reke i potoke tokom proleća.
Industrija skijaškog turizma igra glavnu ulogu u ekonomijama mnogih evropskih planinskih regiona, ali opadanje snežnog pokrivača kao rezultat klimatskih promena ugrožava skijališta, dramatično povećavajući broj dana u kojima skijanje nije moguće. Kao rezultat toga, zimski centri se sve više okreću veštačkom osnežavanju kao meri prilagođavanja za stvaranje pouzdanog snežnog pokrivača. Međutim, efikasnost pravljenja veštačkog snega je veoma diskutabilna i njegova upotreba u planinskim oblastima je kontroverzna.
Zima bez snega
Nepregledna snežna belina, brojni skijaši na stazama, prepuni hoteli i restorani… Ovo su bile uobičajene slike sa skijališta prethodnih godina, širom Evrope. Međutim, izgleda da ćemo tako nešto gledati sve ređe. Skraćivanje skijaške sezone je već prilično vidljivo, ali je naročito očigledno kada se uporede zime iz 1960-ih i 1970-ih sa zimama iz protekle dve decenije novog milenijuma. Predviđanja kažu da će se ovaj trend nastaviti, a skijaške sezone bi trebalo da budu smanjene u rasponu od 14 do 33 dana do 2050-ih, čak i ako se smanje emisije planetarnog zagrevanja ili razviju napredne metode za pravljenje veštačkog snega.
U novoj studiji, objavljenoj u naučnom žurnalu „Nature Climate Change“, procenjeni su uticaji zagrevanja na 2.234 skijališta u 28 evropskih zemalja. Bez veštačkog snega, predviđa se da će od 53% do čak 98% evropskih skijališta biti izloženo velikom riziku u uslovima globalnog zagrevanja od 2 °C do 4 °C. Korišćenjem osnežavanja do 50% staza prekrivenih snegom, ove brojke su smanjene na 27% odnosno 71% skijališta. Međutim, veštačka osnežavanje će takođe imati negativan uticaj povećanjem potražnje za vodom i električnom energijom i dodatnim zagađenjem u ski industriji.
Ski sezona samo tri meseca
Ova mračna prognoza odnosi se na period nakon pedeset godina, i to za zimsku sezonu na Alpima. Do kraja veka količina snega smanjila bi se za 25%, dok najgori klimatski scenario predviđa smanjenje od čak 45%. S obzirom da malo planina na svetu ima tu nadmorsku visinu, skijališta će biti kolateralna šteta klimatskih promena.
Pored skraćivanja sezone, skijanje bi se ograničilo samo na nadmorske visine iznad 1.500 metara. Ova činjenica bi značajno uticala na čitavu turističku industriju, što se dobro vidi na našem primeru jer je ski centar Kopaonik na nadmorskoj visini od 1.770 metara, dok je najniža polazna tačka žičara na neprihvatljivih 1.057 metara.
Šta dalje
Iz ove perspektive izgleda da ni veštački sneg nije rešenje. Naime, temperatura vazduha koja je neophodna da bi se mogle koristiti blagodeti veštačkog snega je prosečno -2,5 °C i niže, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. S tim u vezi, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje.
Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.
Odgovor na pitanje šta dalje, treba tražiti u prilagođavanju promenama i kompletnom revidiranju turističkog proizvoda što se tiče planinskog turizma. Kako skijanje neće nikada biti isto, skijaši će postati neka vrsta turističkih nomada, odnosno moraće da idu u potragu za snegom. Zato je pretpostavka da će se mnoga skijališta okrenuti letnjem turizmu zbog prijatnijih temperatura tokom leta na planinama. Pored toga, planine imaju veliki potencijal u oblasti kongresnog turizma i u organizaciji raznih korporativnih događaja.
U svakom slučaju, planinski turistički centri će nesumnjivo raditi na tome da maksimalno produže svoje sezone, moraće da budu inovativni i kreativni ili će polako nestati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
