7.6 C
Belgrade
ponedeljak, decembar 2, 2024

Istanbulski Veliki bazar, mesto gde je nastao šoping

Uvršten među najvažnije kulturno nasleđe Istanbula, Veliki bazar ima istoriju dužu od pet vekova. To je jedan od najstarijih i najvećih bazara na svetu u kojem se nalaze gostionice, kafići i prodavnice, i nalazi se na obaveznoj listi svih posetilaca ovog velelepnog grada na Bosforu

Veliki bazar šest dana u nedelji dočekuje hiljade posetilaca koji ovde dolaze da sklapaju poslove, vide zanatlije ili kupuju ručno rađene, autentične i luksuzne proizvode, od nakita preko tradicionalnih pločica i svilenih tkanina do tepiha.

„Živo ljudsko blago Velikog bazara“

Veliki bazar je podignut 1461. godine da bi ostvario prihod za Aja Sofiju. Smešten na istorijskom poluostrvu, obuhvata kvartove Nuruosmanije, Merkan i Bejazit i njegova struktura je uvek oslikavala dinamičan poslovni centar.

Trgovci iz svih krajeva sveta koji su „krstarili“ trgovačkim putevima, sastajali bi se na Velikom bazaru da razmenjuju dragulje, nakit, svilu i bezbroj drugih proizvoda. Kompleks Velikog bazara obuhvata 22 kapije pokrivene ravnim krovovima sa kupolama. Ulice, kojih u okviru čaršije ima više od 60, dobile su nazive po zanatima koji su se u njima prvobitno praktikovali – zlatari, fesari i ćilimari…

Izgrađen na površini od 45.000 m² i sa svojom 563 godine dugom istorijom, ovaj masivni kompleks je živi muzej i jedan od najživopisnijih lokacija u Istanbulu. Sa 3.600 prodavnica, bazar je otvoren od 8.30 do 19.30 tokom leta i od 8.30 do 19 časova zimi. Ovde su izloženi različiti zanati i proizvodi, uključujući tekstil, kožne predmete i tepihe. Bazar je takođe poznat i po svojoj ulozi inkubatora zanatlija i vekovnoj tradiciji majstora-šegrta, posebno u nakitu i drugim turskim rukotvorinama kao što su ornamentika i kaligrafija. Zanatlije bi ulazile na Veliki bazar kao šegrti, postajali kalfe tokom godina, i na kraju bi nastavili u svom izabranom zanatu kao majstori odgajajući desetine svojih šegrta. Zanatlije se smatraju i „živim ljudskim blagom Velikog bazara“.

„Svet unutar sveta“

Uz zanatlije i zanate koji su smešteni unutar njegovih kapija, Veliki bazar odlikuje i lavirintska struktura za koju možemo reći da je „svet unutar sveta“. Lako je izgubiti se u prostranstvu Bazara i njegovih mnogobrojnih hodnika i prolaza, ali je isto tako jednostavno zastati u prodavnici koja vam se dopadne i gde se posetiocima odmah nude šoljica čaja ili turske kafe. Još jedan važan i nezaobilazni element Velikog bazara je njegova kultura pregovaranja, odnosno cenjkanja, te je nepisano pravilo da se prva cena uvek – spušta!

Sjajna kulisa za filmove i serije

Kao simbol Istanbula, Veliki bazar se pojavljuje i ističe u brojnim filmovima i televizijskim serijama. U filmu „Iz Rusije s ljubavlju“ (1963), Šon Koneri šeta pijacom kao šarmantni britanski agent Džejms Bond, dok u filmu „Skyfall“ iz 2012. godine Danijel Krejg kao Bond vozi motocikl preko krova pijace. U špijunskom filmu „Argo“, Ben Aflek poseti Veliku pijacu, kao i Rasel Krou u filmu „Poslednja nada“ iz 2014. godine. Najnovije pojavljivanje pijace je u seriji „Veo“ iz 2024. godine, detektivskom trileru u kojem glumi dobitnica Emi nagrade Elisabet Mos.

PERSONEL ÇEKİMLERİ

Gastronomija

Ova slavna tržnica je takođe poznata i po svojim istorijskim restoranima, od kojih je većina smeštena u gostionicama Velikog bazara. U ovim objektima možete uživati u tradicionalnim istanbulskim jelima, a na raspolaganju su vam i mnogobrojni kafići i čuvene poslastičarnice.

Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Foto: TGA (Türkiye Tourism Promotion and Development Agency)

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -