Musaka je jedno od onih jela koje se sa istom strašću brani u različitim kuhinjama Balkana i Mediterana. Na prvi pogled deluje jednostavno, slojevi povrća i mesa, zapečeni u rerni, ali iza tog tanjira krije se bogata istorija kulturnih uticaja, migracija i prilagođavanja lokalnim namirnicama. Upravo zato pitanje „čija je musaka“ nema jasan odgovor
Poreklo musake vodi ka istoku Mediterana
Sam naziv „musaka“ potiče od arapske reči musaqqaʿa, koja znači „ohlađeno“ ili „natopljeno“. Prvi zapisi o jelima sličnim musaki pojavljuju se u kuhinjama Bliskog istoka, gde su se kombinovali patlidžan, meso i začini. Odatle se recept, kroz vekove i trgovačke rute, širio prema Anadoliji i dalje ka Balkanu.
Grčka musaka kakvu danas poznajemo relativno je mlada
Iako se danas musaka najčešće vezuje za Grčku, njena „klasična“ verzija sa bešamel sosom nastala je tek početkom 20. veka. Grčki kuvar Nikolaos Tselementes modernizovao je tradicionalne recepte, uvodeći francuski bešamel kako bi jelo dobilo sofisticiraniji karakter. Upravo ta verzija, patlidžan, mleveno meso i bogat mlečni sloj, postala je globalno prepoznatljiva kao grčka musaka.
View this post on Instagram
Balkanska musaka – lokalni odgovor na isto jelo
Na Balkanu, posebno u Srbiji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, musaka se razvijala u skladu sa dostupnim namirnicama. Umesto patlidžana, osnovu često čini krompir, dok se bešamel uglavnom ne koristi. Ova varijanta nije „pojednostavljena“ verzija grčke musake, već autentično regionalno jelo koje se decenijama priprema u domaćinstvima i smatra se delom nacionalne kuhinje.
Turski uticaj kao veza između istoka i Balkana
U osmanskoj kuhinji postojala su jela slična musaki, ali bez slojevitog pečenja kakvo danas poznajemo. Kombinacije povrća i mesa, posebno patlidžana, bile su česte i predstavljale su most između arapskih i balkanskih recepata. Taj uticaj objašnjava zašto se musaka pojavljuje u tolikom broju varijacija širom regiona.
Činjenice govore – musaka nema jednog vlasnika
Istorijski gledano, ne postoji zemlja koja može ekskluzivno da polaže pravo na musaku. Njeno poreklo je višeslojno, baš kao i samo jelo. Različite kulture su je oblikovale, menjale i prilagođavale, ostavljajući svoj pečat u receptima koji se danas smatraju „tradicionalnim“.
Zašto je pitanje „čija je musaka“ i dalje aktuelno?
U savremenom gastronomskom turizmu, nacionalna kuhinja postaje deo identiteta i brenda destinacije. Musaka se zato često koristi kao simbol, bilo grčke, bilo balkanske kuhinje. Ipak, njena prava vrednost leži u činjenici da je primer zajedničkog kulinarskog nasleđa, koje povezuje Mediteran, Balkan i Bliski istok.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Jelo koje spaja, a ne razdvaja
Umesto da se traži jedan odgovor na pitanje čija je musaka, tačnije je reći da ona pripada svima koji je pripremaju i vole. Grčka verzija, balkanska musaka od krompira i istočnjački koreni zajedno čine priču o jelu koje je prešlo granice i postalo univerzalno. Upravo u toj raznolikosti leži njena trajna popularnost i gastronomska vrednost.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
