Poslednjih godina društvene mreže u velikoj meri oblikuju način na koji biramo destinacije za odmor. Viralni snimci i fotografije često pretvaraju pojedina mesta u globalne hitove, zbog čega ih svake godine posećuju milioni turista u potrazi za identičnim kadrom. Kao odgovor na taj trend, sve više putnika okreće se konceptu poznatom kao de-influenced travel, koji stavlja naglasak na autentična iskustva umesto na popularnost destinacije na internetu
Suština de-influenced putovanja jeste povratak pravim razlozima putovanja – upoznavanju lokalne kulture, ljudima, gastronomiji i prirodi. Umesto da obilaze mesta samo zato što su popularna na TikToku ili Instagramu, putnici biraju destinacije koje nude mirniju atmosferu, autentičan doživljaj i održiviji odnos prema lokalnoj zajednici. Na taj način putovanje postaje lično iskustvo, a ne pokušaj da se reprodukuju fotografije koje su već obišle svet.
View this post on Instagram
Jedan od glavnih razloga za rast ovog trenda jeste zamor od masovnog turizma. Kada neka lokacija postane viralna, često dolazi do ogromnih gužvi, dugih redova i rasta cena, dok njen izvorni karakter polako nestaje. Sve više turista zato bira manje poznata mesta koja nude slične pejzaže, arhitekturu ili atmosferu, ali bez prevelike gužve i sa znatno boljim odnosom cene i kvaliteta.
Takve alternative postaju sve popularnije. Umesto prepuno posećenog Santorinija, mnogi otkrivaju grčko ostrvo Milos, poznato po impresivnim plažama i opuštenijoj atmosferi. Ljubitelji kanala i istorijske arhitekture, umesto Amsterdama, sve češće biraju Utrecht, grad koji nudi sličan šarm, ali sa daleko manje turista.
De-influenced travel podrazumeva i drugačiji način planiranja putovanja. Umesto da se inspiracija traži isključivo na društvenim mrežama, mnogi ponovo otkrivaju putopise, knjige, preporuke lokalnog stanovništva ili iskustva ljudi koji su duže živeli na određenoj destinaciji. Po dolasku na odredište, cilj nije obići što više „must-see“ lokacija. Cilj je istražiti sporedne ulice, ručati u restoranima koje posećuju meštani i upoznati svakodnevni život grada. Čak i kada je želja posetiti neku od najpoznatijih svetskih destinacija, ovaj trend savetuje da se to učini van glavne turističke sezone. Tako je moguće doživeti mesto u njegovom autentičnijem izdanju, bez velikih gužvi i uz znatno prijatnije iskustvo.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Kakav je slučaj u Srbiji i regionu?
U Srbiji se ovaj trend može primetiti kroz rast interesovanja za destinacije poput Stare planine, Golije, Homolja, Zlatarа, Tare, Vlasine ili manje poznatih sela širom zemlje, gde posetioci dolaze zbog prirode, tradicionalne hrane i osećaja udaljenosti od svakodnevne gužve. Umesto velikih turističkih centara, putnici sve češće biraju seoska domaćinstva, etno-sela, vinarije i male porodične smeštaje koji nude autentičan doživljaj.
Sličan pravac vidi se i u regionu. Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina sve više promovišu skrivene uvale, planinske krajeve, ruralni turizam i lokalnu gastronomiju. Na taj način pokušavaju da rasterete najposećenije destinacije poput Dubrovnika, Splita, Opatije, Bleda ili Kotora. Putnici sve češće traže mesta koja nisu „viralna preko noći“, već ona koja pružaju sporije, kvalitetnije i ličnije iskustvo.
Sve više putnika danas shvata da najbolja putovanja nisu ona koja donose najveći broj lajkova, već ona koja ostavljaju najlepše uspomene. Upravo zato de-influenced travel postaje jedan od najznačajnijih turističkih trendova On nas podsećaj da je najveća vrednost svakog putovanja u jedinstvenom iskustvu koje se ne može kopirati.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
