Švedska je zemlja koja na prvi pogled može ostaviti utisak veoma otvorenog, modernog i liberalnog društva, ali njeni društveni običaji imaju i jednu manje vidljivu stranu. Šveđani uglavnom ne vole da se razmeću, nerado govore o sopstvenim uspesima i izbegavaju ponašanje kojim bi sebe izdvojili iz grupe. Strancima takav odnos ponekad može delovati kao hladnoća ili distanca, ali iza njega postoji duboko ukorenjena ideja o jednakosti i društvenoj ravnoteži
Jedan od pojmova koji pomaže u razumevanju ovog mentaliteta jeste Jantelagen, odnosno „zakon Jante“. Reč je o nepisanom društvenom pravilu prema kojem niko ne bi trebalo da smatra sebe boljim, pametnijim ili važnijim od drugih. Pojam je nastao zahvaljujući dansko-norveškom piscu Akselu Sandemoseu, koji je još 1933. godine kroz satirični roman opisao društvo u kojem se od pojedinca očekuje da ne pokušava previše da se izdvoji.
Iako Jantelagen nikada nije bio stvarni zakon niti predstavlja pravilo kojeg se svaki Šveđanin doslovno pridržava, pojam je ostao koristan za opisivanje određenih društvenih obrazaca. Statusne razlike se često umanjuju, komunikacija je neformalna, a otvoreno pokazivanje bogatstva, uspeha ili društvenog položaja može biti doživljeno kao nepotrebno razmetanje.
To se može primetiti i u svakodnevnim razgovorima. Šveđanin kojem se uputi kompliment zbog nečega što je dobro uradio često će ga umanjiti umesto da ga prihvati sa samouverenim „hvala“. Umesto isticanja sopstvenih kvaliteta, naglasak je na skromnosti i nenametljivosti.
Kada se ta pravila „isključe“?
Ipak, švedska kultura nije toliko uzdržana koliko se na prvi pogled može činiti. Kada se nađu u odgovarajućem društvenom okruženju, Šveđani umeju veoma intenzivno da proslavljaju. To se posebno vidi tokom Božića, Uskrsa, praznika, rođendana i studentskih proslava. Tradicija fike, odnosno druženja uz kafu i kolač, još je jedan primer društvenog rituala koji omogućava ljudima da se povežu bez formalnosti i pritiska.
Na zabavama se mogu pojaviti i snappsvisor, tradicionalne pesme koje se pevaju uz piće. Tad inače rezervisani Šveđani postaju mnogo otvoreniji i glasniji. U tome se vidi zanimljiv paradoks. Društvo koje ne podstiče pojedinca da se izdvaja istovremeno ima veoma razvijenu kulturu zajedničkog slavlja.
Zašto je ovo važno turistima?
Razumevanje ovih običaja može značajno da promeni način na koji posetioci doživljavaju Švedsku. Turista koji očekuje da mu nepoznati ljudi spontano započinju razgovor, da će lokalci otvoreno pokazivati emocije ili da će kompliment biti prihvaćen bez zadrške mogao bi švedsku rezervisanost pogrešno protumačiti kao neljubaznost.
Međutim, distanca prema nepoznatima često nije znak neprijateljstva. Naprotiv, ona može biti izraz poštovanja prema tuđem ličnom prostoru. U Švedskoj se od ljudi ne očekuje da se nameću drugima, pa se ni od stranaca ne očekuje da odmah postanu deo nečijeg privatnog prostora. Zato je u komunikaciji često bolje napraviti prvi korak. Kratak razgovor, poziv na fiku ili jednostavno pokazivanje interesovanja mogu biti mnogo efikasniji način za uspostavljanje kontakta nego insistiranje na spontanom druženju.
Važna je i tačnost. Dolazak na vreme posebno se ceni kada je neko pozvan u privatni dom, dok se nakon posete očekuje zahvalnost. Čak i male društvene geste mogu imati veću težinu nego što turistima sa drugačijim kulturnim navikama deluje na prvi pogled.
Skromnost se vidi i u pejzažu
Mentalitet nenametljivosti ne završava se na društvenim odnosima. Može se primetiti i u načinu na koji Šveđani koriste svoje vikendice, odnosno letnjikovce. Iako veliki broj stanovnika ima pristup nekoj vrsti kuće za odmor, one su često jednostavne, okružene prirodom i bez potrebe za demonstriranjem luksuza. Čak i imućniji vlasnici mogu preferirati rustičan i skroman izgled. Za turiste je upravo to jedan od ključeva za razumevanje švedskog načina života. Privlačnost zemlje ne nalazi se samo u velikim gradovima, dizajnu i savremenoj arhitekturi, već i u odnosu prema prirodi, privatnosti, jednostavnosti i ravnoteži.
Ne znači da Šveđani ne vole da budu posebni
Jantelagen zato ne treba shvatiti kao zabranu individualnosti. Šveđani mogu biti veoma individualistički nastrojeni, ali se individualnost ne mora dokazivati glasnim ponašanjem, luksuzom ili stalnim isticanjem sopstvenih uspeha. Upravo je to važno razumeti kada se Švedska posmatra kroz turističku perspektivu. Zemlja čiji stanovnici cene privatnost i nenametljivost može biti veoma prijatna destinacija za putnike koji traže mir, uređeno okruženje, prirodu i autentično iskustvo bez preterane teatralnosti.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Ko razume ta nepisana pravila, lakše će razumeti i svakodnevni život u Švedskoj. Tišina u javnom prevozu, izbegavanje nepotrebnog kontakta sa nepoznatima, skromno prihvatanje komplimenata ili insistiranje na tačnosti nisu nužno znakovi hladnoće. Oni su deo kulture u kojoj se lični prostor, jednakost i nenametljivost smatraju važnim vrednostima. Možda je upravo u tome jedna od posebnosti putovanja kroz Švedsku. Ono što se iza naizgled rezervisanog društva krije veoma snažna kultura druženja, proslava i zajedništva, samo sa drugačijim pravilima nego što su mnogi posetioci navikli.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
