Sve veći upliv posla u slobodno vreme zaposlenih, postaje još jedna „nova normalnost“. Ovo se posebno odnosi na menadžment koji zbog narasle odgovornosti i nedostatka vremena „nosi“ posao kući i poistovećuje ga (pogrešno) sa svojim privatnim životom. Ipak, ovakav obrazac ponašanja, srećom, ima alternativu, a oni najstručniji u odnosima sa ljudima poput Jelene Komlenac, mogu posao da iskoriste kako bi čak i unapredili kvalitet svog života. Recept je jednostavan. Jelena svakodnevno procenjuje ljude, pa je i druga interesovanja i stvari kojima stremi u privatnom životu implementirala u svoj posao. Na taj način je postala uspešna poslovna žena, a u isto vreme joj ostaje dovoljno vremena da se posveti svojoj maloj porodici, ali i ljubavi prema prirodi, putovanjima, biciklizmu, skijanju… Zato, upoznajte Jelenu Komlenac i procenite i vi malo našu harizmatičnu šeficu
TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?
JK: Često kažem da mi je omiljeni deo posla upravo rad sa mladima, posebno od kada sam u NCR Corporation vodila globalni program zapošljavanja mladih bez iskustva, kroz saradnju sa univerzitetima i studentskim organizacijama. Najvažniji savet mladima je da pronađu nešto u čemu su dobri i šta vole da rade, i da to ne mora da bude povezano sa njihovim formalnim obrazovanjem (ja sam po obrazovanju profesor italijanskog jezika) kao i da se neprestano dodatno edukuju i usavršavaju, kao i da uče strane jezike. Takođe, da imaju strpljenja jer napredak i uspeh često ne dođe onoliko brzo koliko bismo želeli.
TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor?
JK: Za mene je idealan odmor onaj koji je i aktivan, i čak i kada su u pitanju destinacije gde drugi turisti ne izlaze iz resorta, ja pronađem izlete na vodopade, kanjone, planine jer mnogo volim prirodu ili aktivnosti poput ronjenja sa bocom ili parasailinga. Volim i skijanje, ali i obilazak novih gradova‚, i to su odmori koji me ispunjavaju novim iskustvima i zadovoljstvom.
TU: Koja je vaša omiljena hrana?
JK: Volim dobru hranu, a na pitanje o omiljenoj kuhinji prvo mi pada na pamet azijska koju bih mogla da jedem svaki dan, kao i tradicionalne srpske specijalitete poput ajvara. Kada god negde otputujem volim da probam autentičnu lokalnu hranu i uvek se vodim preporukama lokalnog stanovništva. Tako na primer, uvek kada mogu posetim restoran u Istanbulu koji se nalazi na ribljoj pijaci i priprema jela po tradicionalnim receptima iz Anadolije, starim nekoliko vekova.
TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?
JK: Još uvek na žalost nisam savladala umeće „traveling light“ pa i na kratak put nosim mnogo stvari. Pored dokumenata, putnog osiguranja i kartica, tu su naravno telefon i punjač, kozmetika, ali i neka dobra knjiga.
TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato?
JK: Trenutno maštam o dve dosta različite destinacije, a to su Bali i Dolomiti, jer planinu volim i zimi i leti. Takođe se radujem planiranom putu u Južnu Afriku koji će biti spoj posla i privatnih obilazaka. Iako je pojam „notripophobia“ kao strah da nemate nijedno putovanje u planu, šala sa društvenih mreža, kod mene je to realnost, jer uživam i u samom planiranju i iščekivanju svakog putovanja.
Tekst: Petar Vušurović
