3.5 C
Belgrade
nedelja, novembar 24, 2024

Kraj besplatnog turizma, Farska ostrva naplaćuju pristup prirodnim lepotama

Turizam na severnoatlantskim ostrvima je u poslednjim godinama procvetao, naročito posle pandemije. Velika distanca od spoljnog sveta, kao i društvene mreže, uticali su na to da se sve više turista okreće ka njima, tražeći divljinu i samoću. Međutim, umesto samoće, desilo se sasvim suprotno

Farska ostrva, epska zelena oaza, su u osnovi mali arhipelag od 18 krševitih i stenovitih ostrva. Nalaze se severno od Ujedinjenog Kraljevstva i jugozapadno od Islanda. Ova ostrva su autonomna država i jedna od tri zemlje koje čine Kraljevinu Dansku.

Ono što je specifično za ova ostrva jeste neverovatan pejzaž. Priroda je ovde jako neukrotiva, i svoju lepotu, ali i snagu, pokazuje na svakom koraku. Čini se da nigde ne postoji nijedno drvo, o šumi da i ne govorimo. Sve je prekriveno debelim slojem zelene trave, najzelenije na svetu, po kojoj pasu ovce. Osim toga, na svakom koraku se nalazi izvor, a potoci i reke se slivaju sa brda svuda naokolo.

Upravo zbog svega navedenog, ostrva poseduju veliki turistički potencijal. Odsustvo ljudi, odnosno izolovanost, pruža jedan sasvim drugačiji odmor od onog na koji smo navikli. Autentičnost i očuvana priroda privlače sve veći broj turista koji dolaze da uživaju u šetnjama, ronjenju ili ribolovu.

Angažovanje vodiča je skoro obavezno, posebno zbog strmih padina i notorno promenjivog vremena, gde se gusta magla izuzetno brzo spušta. Nagli porast turizma je iznendio sve, posebno jer na Farskim ostrvima ima oko 300 kišnih dana godišnje, pa vreme nije baš tipično za turističke posete. Brojke su se udvostručile u poslednjih osam godina, uglavnom zahvaljujući inovativnim kampanjama na društvenim mrežama.

Ništa više nije besplatno

Trenuto svako, lokalac ili stranac, može šetati seoskim stazama i istraživati ostrva. Međutim, mnoga mesta koja su proslavile društvene mreže se nalaze na privatnom posedu, gde ne možete slobodno da lutate. Sve više stanovnika sada koristi benefite zakona kako bi zaradili na sve većem broju turista koji žele da istraže dramatični krajolik. Oni naplaćuju ulaz, šetnju ili prolazak preko svojih dvorišta ili livada.

Naknade su uvedene na nekoliko turističkih destinacija i one iznose oko 27 evra. Sledeće leto je planirano da se naplaćuje i šetnja po najvišem vrhu ostrva, Slættaratindur-u. U međuvremenu, najzapadnije ostvro, Mykines, je uvelo turističku naknadu od 70 evra i ograničilo pristup područjima gde se gnezde autohtone vrste ptica. Stanovnici kažu da se novac uzima kao naknada za uznemiravanje divljih životinja.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Turizam sada donosi preko 100 milona evra godišnje, oko 6% BDP-a ostrva. Postoji samo 55.000 stanovnika, ali broj posetilaca prelazi cifru od 110.000 na godišnjem nivou, većina njih dolazi u junu, julu i avgustu. Nova turistička strategija je pokrenuta da maksimalno iskoristiti ideju da ostrva ostvare koncept „Heima“. Ti znači dom, tj kuća i za turiste i za lokalno stanovništvo.

Cilj je takođe da lokalno stanovništvo poseduje najmanje 80% turističke industrije. Oni moraju da žive na ostrvima i da se brinu o njima, i poslednja stvar koju žele je da turisti budu viđeni kao problem. Zaštita prirode je nužna i neophodna, možda čak i kroz državnu turističku taksu, ako se uvede. Osim toga, to je emotivno i kulturološko pitanje za stanovništvo, oni imaju dugu istoriju i duboku vezu sa ostrvima i prirodom.

Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -