„Nigde u Evropi sunce ne sija tako… To je jedino sunce koje sija i bogatašu i siromahu, i mladom čoveku, i bolesniku, i starcu… Samo se u Italiji, u Rimu, život i smrt, tako mešaju… Naslagani su u Rimu narodi, stoleća, varvari, skulpture, razni stilovi arhitekture, prolaznost svega. Ne mogu se svi ti Rimovi znati, ni voleti. Obično svako zavoli, na kraju krajeva, jedan. Neki zavole antički Rim, drugi Katakombe, treći samo Rim Mikelanđela. Postoji i Rim papa, Rim Napoleona, Rim romantizma, Rim Ujedinjenja, i nedavni Rim kralja Umberta I“, pisao je Miloš Crnjanski
Večni grad (La Città Eterna), Prestonica sveta (Caput Mundi), Rim, glavni grad Italije, danas je, kao i nekad, milionska metropola u kojoj živi oko 4,3 miliona ljudi, Rim je riznica istorije, umetnosti, hrane i kulture, i nije lako doneti odluku šta videti i raditi, a šta propustiti. Baš kao što je Crnjanski pisao, ne mogu se svi ti Rimovi znati i voleti. Ipak, deo magije Rima i jeste u tome što ćete uvek naići na nešto neočekivano i izuzetno, bilo da ostajete jedan dan ili godinu dana. Ali, kad već moramo da počnemo od negde, nije loše obilaziti Rim kroz ulicu Korzo.
Vija del Korso – žila kucavica grada
Via del Corso je duga oko 1,5 km i proteže se od Pjace Venecije (Piazza Venezia) do Pjace del Popolo (Piazza del Popolo). Dobro je locirana u gradu, u njenoj blizini su mnoge znamenitosti Rima, u njoj, i u uličicama oko nje, sve vrvi od života, od jutra do mraka. Raj je za kupovinu jer se mogu naći i vrhunski brendovi i male, lokalne prodavnice. Puna je restorana, kafića, bistroa, poslastičarnica i pica na parče koje treba obavezno probati. Pizza al taglio (pica na parče) ovde, u Rimu, pravi se u velikim pravougaonim tepsijama i seče makazama u pravougane parčiće. Ovi parčići se onda mere i naplaćuju po gramaži. Pice su sveže, svih mogućih ukusa, a parče prosečne veličine košta 2 – 4 evra. S obzirom da restorani u Rimu nisu jeftini, a ni porcije nisu mnogo obilne, pica na parče je veoma dobar način da se pojede nešto ukusno i pristupačno.
Brdo Kapitol – jedno od sedam brežuljaka Rima
Rim je grad nastao 753. godine pre nove ere na sedam brežuljaka (znači, nije baš ravan, ima mnogo uzbrdica), a pošto je toliko star, mnoge ulice popločane su istrošenom, često razvaljenom kaldrmom, pa je poželjno nositi udobnu i izdržljivu obuću.
Campidoglio (Kampidoljo, brdo Kapitol) iznad Pjace Venezije prepoznatljiv je po bronzanoj statui imperatora Marka Aurelija na konju (original se nalazi unutar muzeja, na trgu je verna kopija) koja je jedina konjička statua preživela iz antičkog Rima. Naime, kada je Rim postao hrišćanski grad, bronzane statue rimskih careva često su topljene i korišćene za kovanje novca, ali za ovu se verovalo da predstavlja Konstantina Velikog, pa je tako sačuvana do danas. Mermerni portret pravog Konstantina Velikog, u stvari ostaci statue – kolosalna glava, stopalo, šaka – nalazi se tu, u dvorištu.
Unutar muzeja je i čuvena statua Vučice koja hrani Romula i Rema, osnivače grada Rima – Lupa Capitolina.
Na Kampidolju je i bazilika Santa Maria in Ara Coeli (Italijani je izgovaraju Aračeli) do koje vodi 124 stepenika. Sagrađena je na mestu punom legendi. Tu je gakanje gusaka spasilo Rim od najezde Gala, tu je car Avgust čuo proročanstvo o rođenju Hrista, pa je podigao oltar, na čijem mestu se danas nalazi crkva u kojoj se čuvaju posmrtni ostaci svete Jelene, majke Konstantina Velikog, a tu je i grob poslednje bosanske kraljice Katarine Kosače Kotromanić. Koga zanima, eto da dodamo da se u ovoj crkvi oženio i Frančesko Toti, čuveni fudbaler Rome.
Teatro di Marčelo, Koloseum, Forum
U blizini Kampidolja je antički Rim. Ni pet minuta odatle je Marcelusov teatar – Teatro di Marcello – izgrađen još u Avgustovo vreme. Nekoliko vekova služio je kao pozorište, a onda, zvuči neverovatno, bogate rimske porodice koristile su ga kao svoju rezidenciju, za život. Teatar je nadzidan i danas su na gornjim spratovima stanovi! „Samo se u Italiji, u Rimu, život i smrt, tako mešaju“.
Ne tako daleko nalaze se ostaci čuvenog Rimskog Foruma – Forum Romanum – gde su se Rimljani okupljali, držali govore, proslavljali pobede, obavljali poslove. Ostaci slavoluka, hramova, monumentalnih stubova i dalje stoje kao svedoci moći drevnog Rima.
A onda nas svi ovi putevi dovedu do Koloseuma, najvećeg amfiteatra na svetu koji tu, na tom mestu stoji još od 80. godine nove ere! Visok je skoro 50 m, dugačak 189, a širok 156 metara, a mogao je da primi oko 65.000 gledalaca. Preko četiri miliona ljudi ga poseti godišnje, i to je najveća turistička atrakcija u celoj Italiji.
I sve je ovo moguće videti besplatno, onako, u šetnji, tokom dana, ali i noću. Osvetljeno je, romantično i bezbedno.
Barokne crkve, fontane i Panteon
Od Pjace Venecije, sa impozantnim spomenikom od belog mermera posvećenom Vitoriju Emanuelu II, prvom kralju ujedinjene Italije, ulicom Vija del Korso (ili nekom drugom, paralelnom) kreće šetnja prema Pjaci del Popolo. Gde god da se okrenete, nailazite na neki dragulj – barokne crkve, srednjovekovni trgovi, fontane, galerije i muzeji, veličanstveni Panteon. Nemoguće je nabrojati šta se sve nalazi u ovom delu grada, ali tu su i Trajanov stub, Fontana di Trevi, Španske stepenice, Pjaca Navona sa Berninijevom Fontanom četiri reke (Fontana dei Quattro Fiumi), sve do crkve Santa Maria del Popolo na istoimenom trgu u kojoj su Karavađove i Karačijeve slike… Ovde je pravi mikrokosmos Rima gde se prepliću istorija, kultura i savremeni život. I opet je sve to besplatno, nalazi se tu, u prolazu.
A još nismo ni prešli reku Tibar. Sa druge strane je Vatikan sa crkvom Svetog Petra i čuvenim muzejima, boemska četvrt Trastevere, kolosalni Castel Sant’Angelo…
Rim je satkan od istorije, a opet je neverovatno živ i moderan. Lep je, star i nov, malo je i prljav, a ponekad i ne miriše najbolje, ali sve je puno života, puno se priča, druži, pije kafa, jede sladoled, dosta se i puši. Ima svega i za svakog, od jeftinijeg smeštaja i pice na parče, do luksuza u svakom smislu. Rečima Crnjanskog sve se to „pretvara u duboku ljudsku sreću, a svi u Rimu učestvujemo u tom baletu, koji nosi naslov: Il Giorno. Dan.“
Piše: Bojana Ilić
