Evropljani menjaju svoje navike u putovanjima, umesto poznatih i prenatrpanih destinacija, sve češće biraju manje poznata mesta i putuju van glavne letnje sezone. Prema novom izveštaju Evropske turističke komisije (ETC), ova promena ponašanja dolazi kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog prekomernog turizma, ali i zbog boljih povezanosti, pristupačnih cena i geopolitičke nestabilnosti van Evrope
Više od tri četvrtine Evropljana, tačnije 77%, planira bar jedno putovanje između juna i novembra 2025. godine, a čak 91% njih ostaće na evropskom kontinentu. To ne znači da će svi putovati u poznate turističke meke. Naprotiv, čak 55% ispitanika aktivno traži manje poznate destinacije, što je porast u odnosu na 48% iz proleća ove godine.
Glavni motivi? Manje gužve, autentičnija iskustva i sve češća svest o negativnim posledicama masovnog turizma. Posebno su popularni tzv. „shoulder” meseci – periodi između vrhunca i vansezone, kao što je septembar, koji sada bira 22% putnika, odmah iza jula i avgusta koji dele po 25%.
Mediteran i dalje favorit, ali interesovanje raste za netipična mesta
Mediteranske zemlje ostaju među najpoželjnijima. Španija privlači 13% evropskih turista, Italija 10%, Francuska 8%, a Grčka 6%. Međutim, sve više ljudi odlučuje se za manja mesta i manje poznate regione, kako bi izbegli prenatrpane ulice Rima, Santorinija, Barselone i Venecije.
Oni koji žele drugačije iskustvo, posežu za seoskim turizmom, skrivenim plažama, planinskim selima i kulturnim manifestacijama van velikih gradova. Putovanje automobilom postaje sve popularnije, 32% putnika bira kola kako bi lakše došli do udaljenijih mesta, dok avio-prevoz i dalje drži primat sa 53%, zahvaljujući brzini i povoljnim cenama.
Ko najviše putuje i koliko troši?
Stariji Evropljani, posebno oni stariji od 55 godina, prednjače u putovanjima, 82% njih planira odlazak na odmor, dok mlađi uzrasti, posebno 18–24 godine, zaostaju sa 66%, najviše zbog ograničenog budžeta i vremena.
Uprkos ekonomskim izazovima, većina Evropljana ne želi da štedi na putovanjima. Prosečan budžet po osobi iznosi između 1.500 i 2.000 evra, što je porast od 3% u odnosu na prošlu godinu. Najveći deo troškova odlazi na smeštaj (32%) i hranu i piće (24%). Stariji putnici više ulažu u komfor i kvalitetnu gastronomiju, dok mlađi preferiraju aktivnosti, velnes sadržaje i šoping.
Održivi turizam – trend koji postaje pravilo
Rastuća svest o održivosti i posledicama masovnog turizma oblikuje ponašanje putnika. Čak 11% Evropljana navodi da im je izbegavanje gužvi sada glavni prioritet prilikom planiranja odmora.
Migel Sanz, predsednik ETC-a, naglašava da je ovo prilika za destinacije da promovišu manje posećene lokalitete i razviju održive turističke strategije, posebno u mesecima van špica. Podaci pokazuju da Evropljani, uprkos ekonomskoj i društvenoj neizvesnosti, ne žele da odustanu od putovanja. Ključno je usmeriti pažnju na kvalitet, održivost i autentičnost.
Kako je kod nas i u zemljama regiona?
U skladu sa evropskim trendovima, i putnici iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije sve češće biraju manje poznate destinacije i putuju van glavne sezone. U Srbiji raste interesovanje za sela u Istočnoj Srbiji, kao što su Gostuša na Staroj planini ili Mokra Gora. Takođe su planine poput Kopaonika sve popularniji izbor putnika u letnjem periodu godine, što su moderni i luksuzni hoteli i prepoznali.
U Hrvatskoj turisti sve više posećuju unutrašnjost, Gorski kotar u regiji Kvarner ili Slavoniju van sezone, umesto jadranskih gužvi u julu i avgustu. Crna Gora beleži porast poseta planinskim destinacijama kao što su Prokletije i Durmitor u septembru i oktobru. U Bosni i Hercegovini Ravna planina nudi osveženje i beg od gradske vrućine i gužve uz jezera, čist planinski vazduh i bogat sadržaj za celu porodicu.
U Sloveniji su Bohinj, Logarska dolina i Kamniška Bistrica popularni među onima koji traže mir i prirodu izvan glavnih tokova. Takođe, iako već dobro poznata turistima, slovenačka Istra sve više dobija na popularnosti zahvaljujući svojoj kompaktnosti. Sve je blizu, lako dostupno, a pritom nudi autentična, lična i raznolika iskustva. Ovaj trend prati i razvoj održivog turizma, kao i promocija vansezonskih događaja i festivala širom regiona.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Putovanja u Evropi 2025. godine dobijaju novu dimenziju – manje je više. Evropljani biraju pametnije, odgovornije i personalizovanije pristupe odmoru. U vremenu kada masovni turizam izaziva sve više negativnih reakcija, skriveni dragulji i sezonski balansirani odmori postaju novi standard putovanja.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
