Letnje skijanje na Alpima sve kraće – era skijanja 365 dana godišnje polako se završava

Letnje skijanje na evropskim glečerima više nije ono što je bilo. Nije nestalo, ali se sezona na pojedinim visokoplaninskim skijalištima skraćuje i sve više zavisi od vremenskih uslova. Leto 2026. pokazalo je koliko brzo situacija može da se promeni

Skijaški centri Cermat (Zermatt), Sas-Fe (Saas-Fee) i Paso Stelvio (Passo Stelvio) ove godine morali su da obustave letnje skijanje zbog visokih temperatura i promenjenih uslova na glečerima. Na Stelviu je obustava počela 15. avgusta, dok je Cermat skijanje za goste zaustavio 31. jula, a Sas-Fe 10. avgusta.

To ne znači da skijanje na Alpima tokom leta nestaje. Hintertuks (Hintertux), Le De-z-Alp (Les Deux Alpes) i pojedini drugi centri i dalje nude skijanje u delu godine kada su mnoge druge staze zatvorene. Međutim, granica između „letnjeg skijanja“ i prolećne, odnosno rane letnje sezone, sve se više pomera.

Od skijanja tokom cele godine do kraće letnje sezone

Visokoplaninski glečeri decenijama su omogućavali skijašima i reprezentacijama da treniraju tokom toplijih meseci. Nadmorska visina, niske temperature i prisustvo snega i leda činili su pojedina skijališta gotovo nezavisnim od klasičnog zimskog kalendara. Danas je taj model mnogo teže održavati. Problem nije samo količina snega već i dnevne temperature, noćno hlađenje, stanje površine glečera, količina snega akumulirana tokom zime i bezbednost staza.

Cermat je skijanje za goste zaustavio krajem jula

Cermat je jedan od najpoznatijih primera letnjeg skijanja u Alpima. Na području glečera Teodul, ispod Klein Matterhorn, skijanje je moguće na nadmorskim visinama koje dosežu gotovo 3.900 metara. Ipak, ni velika nadmorska visina više nije garancija stabilnih uslova. Ovaj skijaški centar je 31. jula 2026. privremeno obustavio letnje skijanje za goste. Kao razloge naveo je dugotrajno visoke temperature, nedostatak noćnog hlađenja, česte oluje i promenjene uslove snega i glečera. Trening staze za pojedine timove Swiss-Ski ostale su ograničeno dostupne. Taj primer pokazuje da ni najviša skijaška područja u Alpima nisu potpuno zaštićena od promena uslova.

Tinj pomera letnje skijanje ka početku leta

Sličan trend vidi se i u francuskom Tinju (Tignes). Na glečeru Grande Motte, na više od 3.000 metara nadmorske visine, letnje skijanje je za 2026. godinu bilo planirano od 20. juna do 19. jula, uz napomenu da rad zavisi od vremenskih i snežnih uslova. Nakon toga glečer ostaje dostupan za druge aktivnosti, ali bez planiranog skijanja. Letnje skijanje, dakle, nije nestalo, ali se njegov kalendar sve više koncentriše na period od kasnog proleća do početka leta.

Le De-z-Alp još uvek nudi skijanje do početka jula

Le De-z-Alp predstavlja nešto drugačiji primer. Za 2026. godinu tamo je bilo predviđeno skijanje do 5. jula. Od juna do početka jula deo područja prvenstveno je namenjen treninzima vrhunskih sportista, federacija i ski-klubova, na visinama do oko 3.600 metara. To znači da se sezona nije izgubila, ali se njen karakter promenio. Danas su maj i jun važniji za skijanje nego očekivanje da će glečer pouzdano omogućiti skijanje tokom celog leta.

Sas-Fe pokazao koliko brzo uslovi mogu da se promene

Sas-Fe je još upečatljiviji primer. Prema planu za 2026. godinu, letnje skijanje trebalo je da traje od 18. jula do 31. oktobra. Međutim, skijanje je obustavljeno početkom avgusta. Kalendar koji je na papiru predviđao skijanje duboko u jesen tako nije mogao da bude ostvaren u punom obimu. To pokazuje koliko planirani datumi danas mogu zavisiti od stvarnih vremenskih i glečerskih uslova.

Ni Paso Stelvio nije izdržao leto 2026.

Paso Stelvio u Italiji tradicionalno je jedno od najpoznatijih mesta za letnje skijanje. Njegova glavna skijaška sezona vezana je upravo za topliji deo godine. Međutim, SIFAS, kompanija koja upravlja žičarama na Stelviu, saopštila je da se od 15. avgusta letnje skijanje privremeno obustavlja zbog dugotrajnih visokih temperatura, nedostatka noćnog hlađenja i ponovnog zamrzavanja snežne podloge, kao i čestih oluja. Žičare za posetioce ostale su u funkciji.

Hintertuks pokazuje da situacija nije ista svuda

Austrijski Hintertuks zahteva nešto drugačiji pogled. On i dalje ima jednu od najdužih skijaških sezona u Austriji, a zvanično navodi da je skijanje moguće od kraja septembra do kraja jula. Za 2026. godinu skijanje je bilo predviđeno do kraja jula, nakon čega se početak skijaške sezone očekuje krajem septembra. Žičare na glečeru rade tokom cele godine, ali to ne znači da se tokom svih 365 dana i skija. Hintertuks zato ostaje primer kako se visokoplaninska destinacija prilagođava uslovima: skijanje se koncentriše na deo godine kada prirodni uslovi to omogućavaju, dok turistička ponuda funkcioniše i bez snega.

Problem nije samo u snegu

Klimatske promene menjaju i same glečere. Naučna istraživanja potvrđuju da glečeri u evropskim Alpima ubrzano gube masu usled klimatskog zagrevanja. Dugoročno povlačenje glečera menja njihovu površinu, strukturu i uslove za aktivnosti na velikim nadmorskim visinama. Za skijališta to nije samo pitanje količine snega. Kada su temperature visoke, sneg se brže topi, a kada noću nema dovoljno hlađenja, površina snega teže se ponovo zamrzava. To utiče na kvalitet podloge, bezbednost i mogućnost pripreme staza. Cermat je upravo nedostatak noćnog hlađenja naveo među razlozima za obustavu letnjeg skijanja za goste. Isto je navedeno i u obrazloženju obustave na Stelviu.

Šta to znači za planinski turizam?

Promena skijaškog kalendara ne znači da će Alpi ostati bez turista tokom leta. Kada nema uslova za skijanje, žičare mogu da prevoze planinare, bicikliste i druge posetioce, dok destinacije razvijaju pešačke staze, biciklizam, panoramske sadržaje, gastronomiju i druge aktivnosti. Tinj i Le De-z-Alp već kombinuju kratku skijašku sezonu sa planinarenjem, biciklizmom i drugim letnjim sadržajima. Za planinske destinacije to postaje sve važnije. Ako je sneg tokom leta manje pouzdan, turistička ponuda mora biti manje zavisna od njega.

Budućnost skijanja možda je u proleću

Sve više se pokazuje da će se deo skijaške ponude na glečerima koncentrisati na raniji deo godine. Maj i jun mogu postati važniji za treninge i rekreativno skijanje, dok će jul i avgust biti sve neizvesniji. To se već vidi u kalendarima Tinja i Le De-z-Alp, ali i u ovogodišnjim obustavama na Cermatu, Sas-Feju i Stelviju. To ne znači da će letnje skijanje nestati preko noći. Najviši glečeri i dalje imaju prednost, a pojedina skijališta još dugo će moći da ponude sneg tokom dela leta. Međutim, ideja da je dovoljno otići na skoro 4.000 metara i računati na stabilne uslove za skijanje tokom celog leta više nije realna.

Alpi ne ostaju bez snega, ali ostaju bez nekadašnje sigurnosti

Najpreciznije je reći da Alpi ne ostaju bez letnjeg snega u potpunosti. Ono što nestaje jeste njegova nekadašnja pouzdanost. Cermat je 2026. morao da obustavi letnje skijanje krajem jula, Sas-Fe početkom avgusta, a Paso Stelvio sredinom avgusta. Hintertuks i dalje ima jednu od najdužih skijaških sezona u Austriji, dok Tinj i Le De-z-Alp pokazuju da se skijanje na glečerima i dalje može održati u maju, junu i delu jula.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Budućnost letnjeg skijanja na Alpima zato se sve manje meri pitanjem da li će ono postojati, a sve više time koliko će trajati i koliko će unapred moći da se planira. Era kada je glečer gotovo automatski značio mogućnost skijanja tokom leta polako se završava. Planine ostaju, turizam ostaje, a skijanje će još dugo biti deo njihove ponude. Ali kalendar se menja – i prirodni uslovi sve više određuju kada će skije zaista moći na sneg.

Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.