Hotelijeri se suočavaju sa problemom koji više nije moguće posmatrati samo kroz prizmu održivosti. Troškovi poslovanja rastu, mogućnost daljeg povećanja cena ima svoje granice, a istovremeno hoteli moraju da ulažu u prilagođavanje sve toplijoj klimi. Veće potrebe za hlađenjem, potrošnja energije i vode, zaštita od ekstremnih temperatura, zasenjivanje i ozelenjavanje postaju deo investicione računice. To otvara jednostavno, ali važno pitanje – ko plaća prilagođavanje klimatskim promenama i na koji način hotel može da vrati taj novac?
Hotel koji se danas gradi ili temeljno renovira neće poslovati samo u uslovima današnjeg tržišta. Njegov životni vek proteže se na naredne decenije, što znači da će isti objekat morati da funkcioniše i u klimatskim uslovima koji će biti znatno drugačiji od današnjih. Zbog toga klimatski rizik postaje deo poslovnog planiranja, a ne samo pitanje zaštite životne sredine.
Kad sunce postane problem
Za destinacije koje su decenijama gradile turističku ponudu na suncu i moru, promena je posebno značajna. Visoke temperature mogu da promene način na koji gost koristi hotel i destinaciju. Ako je tokom najtoplijeg dela dana neprijatno sedeti na terasi, boraviti pored bazena ili otići na plažu, onda klasični letnji proizvod više ne pruža istu vrednost. Odgovor na to ne može biti samo jača klimatizacija.
Hotel mora da razmišlja o tome kako će gost provesti vreme kada spoljne temperature postanu previsoke. Hladovina, kvalitetni unutrašnji sadržaji, velnes, gastronomija, prostori za rad i odmor, bazeni sa adekvatnom zaštitom od sunca i druga iskustva mogu postati važniji deo ponude nego što su bili ranije. Drugim rečima, klima ne menja samo troškove hotela. Ona počinje da menja i sam proizvod koji hotel prodaje.
Duža sezona nije dovoljna
Klimatske promene istovremeno mogu da otvore mogućnost za produžavanje sezone. Prijatnije temperature u pojedinim delovima proleća i jeseni mogu da budu prednost za destinacije koje su tradicionalno zavisile od nekoliko letnjih meseci. Ali sama činjenica da je vreme pogodnije ne znači da će gost doći.
Za mart, april, oktobar ili novembar potrebno je napraviti proizvod zbog kojeg će putovanje imati smisla. To mogu biti velnes i zdravstveni programi, gastronomija, aktivni odmor, kultura, poslovni događaji, sportski programi ili različiti oblici kratkog odmora. Destinacija mora da ponudi razlog za dolazak, a hotel razlog da gost ostane i potroši novac. Zato pravo poslovno pitanje nije samo kako produžiti sezonu, već kako od dodatnih meseci napraviti profitabilan deo poslovanja.
Investicija koja se ne vidi na računu gosta
Poseban problem predstavlja povrat ulaganja u klimatsku adaptaciju. Preliminarni rezultati istraživanja sprovedenog među hotelskim menadžerima ukazuju na zanimljiv raskorak. Menadžeri prepoznaju klimatske rizike i već ulažu u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, zasenjivanje i ozelenjavanje. Međutim, povrat takvih ulaganja još se relativno retko sistematski prati. Pri tome se očekuje da značajan deo investicija finansiraju sami vlasnici i hotelske kompanije, uz često relativno kratke rokove povrata. Tu nastaje problem koji će hotelijerstvo morati ozbiljnije da rešava.
Gost uglavnom neće platiti višu cenu sobe zato što je hotel ugradio energetski efikasniji sistem hlađenja, zeleni krov ili sistem za ponovnu upotrebu vode. On plaća prijatnu sobu, dobar san, hlad na terasi, kvalitetnu uslugu i iskustvo koje smatra vrednim novca. Zato se povrat klimatskih ulaganja ne može tražiti samo kroz višu cenu. Deo koristi dolazi kroz niže operativne troškove, manju potrošnju energije i vode, smanjenje rizika od budućih poremećaja, očuvanje vrednosti objekta i mogućnost da hotel duže ostane konkurentan.
Hotel mora da se računa i za 2040.
To menja način na koji bi trebalo posmatrati hotelsku investiciju. Nije više dovoljno znati koliko određeno rešenje povećava početnu cenu gradnje ili renoviranja. Potrebno je izračunati koliko će hotel trošiti, koliko će moći da zaradi i koliko će njegova imovina vredeti za deset, dvadeset ili trideset godina.
Klimatska adaptacija zato mora da postane deo investicione računice od samog početka. Arhitektura, izbor materijala, energetski sistemi, upravljanje vodom, zelenilo, zasenjivanje i način korišćenja prostora više nisu odvojene teme. Sve one utiču na to koliko će hotel koštati da posluje i koliko će biti privlačan gostu. I upravo tu se susreću investicije, arhitektura i tržište.
Klimatski rizici ulaze u odluke investitora. Arhitekte moraju da projektuju objekte za uslove u kojima će oni poslovati tokom narednih nekoliko decenija. Hotelijeri, sa druge strane, moraju da prate kako se menjaju navike i očekivanja gostiju, ali i njihova spremnost da plate proizvod prilagođen novim uslovima. Na kraju, pitanje više nije samo koliko košta prilagođavanje klimatskim promenama. Važnije je koliko košta ako se hotel tome ne prilagodi.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Hotel koji se danas gradi neće poslovati u klimi prošlosti. Poslovaće u uslovima koji će biti sve topliji, sa gostima koji će i dalje očekivati visok nivo komfora za cenu koju plaćaju. Sunce i more ostaju važan deo turističke ponude, ali sami po sebi više neće biti dovoljni da opravdaju visoku cenu.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
