Malo je namirnica koje imaju tako neobičan status kao instant nudle. Za jedne su simbol brze, jeftine i ne naročito zdrave hrane. Za druge opet omiljeni obrok iz detinjstva, praktično rešenje kada nema vremena za kuvanje ili jednostavno nešto što prija nakon napornog dana. Njihova popularnost, međutim, ne opada. Naprotiv, danas se širom sveta pojede oko 123 milijarde porcija instant nudli godišnje
Priča je počela u Japanu tokom 1950-ih, u periodu kada se zemlja oporavljala od rata i suočavala sa nestašicom hrane. Momofuku Ando tražio je način da napravi pristupačan, dugotrajan i jednostavan proizvod. Godine 1958. osmislio je Chicken Ramen, prve instant nudle. Ključ je bio u procesu sušenja. Nudle su pržene u ulju kako bi se uklonila vlaga, a kasnije su mogle da se pripreme jednostavnim potapanjem u vrelu vodu. Više od decenije kasnije pojavile su se i nudle u čaši, čime je priprema postala još jednostavnija.
Od tada su instant nudle postale globalni fenomen. Kina je danas najveće tržište po ukupnoj potrošnji, sa više od 43 milijarde porcija godišnje, a slede Indonezija i Indija. Kada se gleda potrošnja po stanovniku, na vrhu je Vijetnam sa oko 81 porcijom godišnje, ispred Južne Koreje i Tajlanda.
View this post on Instagram
Istovremeno se menja i sam proizvod. Potrošači sve češće traže kvalitetnije sastojke, veće porcije i proizvode višeg cenovnog ranga. Na tržištima poput SAD, gde je tokom 2024. godine potrošeno oko 5,15 milijardi porcija, ponuda odavno nije ograničena na klasične ukuse piletine ili govedine. Tu su različiti nivoi ljutine, morski plodovi, povrće i kombinacije inspirisane lokalnim kuhinjama.
Još zanimljivija promena događa se u kuhinji. Instant nudle više nisu samo obrok koji se pripremi za pet minuta. Postale su i sastojak. Kombinuju se sa jajima, mesom, povrćem, sosovima i začinima, prže se ili peku, a od jednog jednostavnog pakovanja nastaju jela koja imaju malo toga zajedničkog sa klasičnim instant obrokom. Upravo je to slučaj u delovima Azije, gde kuvari eksperimentišu sa njima kao sa bilo kojom drugom vrstom testenine. Dodavanjem mesa, bujona, povrća ili začina, jeftin proizvod dobija potpuno drugačiji karakter.
Ipak, reputacija nezdrave hrane nije nestala. Instant nudle često sadrže dosta soli, masti i kalorija, a većina spada u ultra-prerađenu hranu. Zbog toga nutricionisti uglavnom ne preporučuju da budu svakodnevni deo ishrane. Paradoks je što njihova popularnost raste u isto vreme kada potrošači sve više govore o zdravoj ishrani, biljnim proizvodima i velnesu. Proizvođači zato pokušavaju da odgovore novim zahtevima, pa se pojavljuju proizvodi sa više proteina, povrća i drugih nutritivnih sastojaka.
Ipak, tajna uspeha instant nudli verovatno nije samo u recepturi. One su jeftine, praktične, brzo gotove i dostupne gotovo svuda. Za mnoge imaju i emocionalnu vrednost – podsećaju na studentske dane, kasne večeri, putovanja ili prve pokušaje kuvanja. Zato njihova priča nije samo priča o brzoj hrani. Ona govori i o promeni životnog ritma. Ljudi imaju sve manje vremena za pripremu obroka, ali i dalje žele nešto ukusno, dostupno i jednostavno.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Od posleratnog Japana do više od 100 milijardi porcija godišnje, instant nudle postale su mnogo više od jeftinog obroka. Možda upravo zato opstaju uprkos lošoj reputaciji – ne pokušavaju da budu vrhunska gastronomija, već nude ono što im je oduvek bila najveća prednost: jednostavnost, dostupnost i mogućnost da se od jednog malog pakovanja napravi mnogo različitih obroka.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
