Istorija proizvodnje vina na ovim prostorima traje više od hiljadu godina, a stare knjige, između ostalog, beleže da je veliki župan Stefan Nemanja davne 1189. godine u Nišu dočekao nemačkog cara, Fridriha I Barbarosu i njega i krstaše napojio izvrsnim rujnim vinom i medovinom. I zaista, ne treba ići u praistoriju kako bismo se uverili da je u blagorodnim vinogradima niškog rejona odvajkada raslo grožđe sa potencijalom za proizvodnju vrhunskih vina. Međutim, veoma dugo, kvalitet ovde nije bio prioritet. Razloga za to je bilo dosta i uglavnom su opšte poznati pa se njima nećemo ni baviti, ali po svemu sudeći, došlo je vreme da se slika o vinima iz ovog kraja koja su dobra navodno jedino za špricer, drastično promeni i da Niš i okolina na velika vrata uđu na srpsku vinsku scenu. Zasluge za to skoro isključivo pripadaju dvema vinarijama sa zajedničkom vlasničkom strukturom na čijem su čelu Jelena i Bora Jović. To su svrljiška vinarija „Status“ i „Podrum Malča“ koji posluje u okviru nje i smešten je na području grada Niša, a vinsku priču „Podruma Malča“ začinjenu dobro osmišljenom turističkom ponudom i čuvenom niškom gastronomijom, ispričao nam je još uvek mladi, a već iskusni znalac, tehnolog u „Podrumu Malča“, Milan Aleksić
TU: Kada je „Podrum“ osnovan?
MA: „Malča“ je najpre bila zadruga vinogradara iz okoline i osnovana je davne 1901. godine. Nakon drugog svetskog rata zadruga je nacionalizovana i tada „Podrum“ postaje deo sistemske organizacije velikih vinarija i njihov nezaobilazni partner pre svega u proizvodnji vinskog destilata. Kada su se raspali veliki državni sistemi vinskog biznisa, „Podrum Malča“ je nizom srećnih okolnosti pripao vinariji „Status“ 2003. godine i od tada radimo na razvijanju brenda „Podrum Malča“ i njegovoj afirmaciji na vinskoj i turističkoj sceni Srbije.
TU: Kolika je površina zasada vinarije i da li koristite i grožđe iz kooperacije?
MA: „Podrum“ ima sopstvene vinograde na površini od 20 hektara, a kada to nije dovoljno u smislu količine i sortimenta onda aktiviramo naše dobre prijatelje vinogradare iz okoline Niša i okoline Leskovca sa najboljih vinogradarskih pozicija. Inače, naši vinogradi su deo jednog veoma specifičnog lokaliteta po imenu Lipnica, koji se nalazi u podnožju Svrljiških planina, na nešto iznad 500 metara nadmorske visine. Berba 2017 je donela vrhunsko grožđe i već sada se vidi potencijal u ovim mladim vinima. Meni je posebno interesantno da postoji jedna zajednička karakteristika svih vina iz ove berbe, a to je izuzetno prijatna svežina koja je bukvalno na istom nivou kod svih belih i roze vina sa ovog lokaliteta. To je odličan primer kako vina koja dolaze sa istog lokaliteta uvek imaju zajedničku liniju koja ih povezuje i pokazuje osobenost tog teroara. Uveren sam da je Lipnica vinogradarski lokalitet o kome će tek biti priče.
TU: Koje sve proizvode imate u asortimanu?
MA: Naš asortiman je usmeren prema liniji premijum proizvoda i za sada se mogu probati u „Podrumu Malča“ i restoranu vinarije, kao i u pojedinim vinotekama. Upravo zbog činjenice da ova linija vrhunskih vina nije široko dostupna nosi naziv Anonymous linija. Za sada je čine tri vina:
„Anonymous roze“ – proizveden od frankovke, izuzetno lagano vino, diskretnog prijatnog mirisa, moderne boje popularno nazvane boja lososovog mesa. To je vino koje su gosti restorana posebno voleli da konzumiraju prethodnog leta.
„Anonyimous crveno“ – proizvedeno takođe od frankovke iz berbe 2015, ali po tehnologiji proizvodnje crvenih vina i odležalo u hrastovim barik buradima nešto više od godinu dana. Izuzetno zrelog mirisa, vino dobre strukture i ukusa. U restoranu „Podruma“ se najčešće kombinuje uz svinjski file sa suvim šljivama.
„Anonymous crna tamjanika“, nama posebno drago vino, je jedna polusuva ružica koja ima očaravajući cvetni miris i obično se služi kao desertno vino. Postoji i linija sortnih vina: italijanski rizling, sovinjon beli, vranac, a iz nove berbe smo nestrpljivi da flaširamo smederevku od koje mnogo očekujemo, traminac, roze od kaberne sovinjona i merlo. Ipak, ono što ovaj podrum čini jedinstvenim jesu vina iz amfora: „Carica Jelena“ kao belo vino i „Konstantin Veliki“, crveno. Veoma egzotična vina, jedinstvenih ukusa koja u sebi sadrže istoriju razvoja vinarstva u svetu. Ova vina se služe jedino u vinariji uz obavezno dekantiranje. I da još dodam da su ova dva vina osvojila medalje (zlatna za „Caricu Jelenu“ i bronzana za „Konstantina Velikog“) na prvom međunarodnom ocenjivanju vina iz amfora koje je prošlog septembra održano u Gruziji, a „Podrum Malča“ je proglašen za pobednika takmičenja u kategoriji „Strane vinarije“.
TU: Koliki je kapacitet „Podruma Malča“ i koliko pažnje poklanjate izvozu vaših vina?
MA: „Podrum Malča“ ima ukupan kapacitet za proizvodnju 2.000.000 litara vina, i najveći deo ovih kapaciteta angažovan je za vinariju „Status“, dok premijum vina iz savremenog dela podruma ostaju za potrebe našeg restorana koji je u sklopu „Podruma“ i uopšte uzevši za HoReCa sektor. Kada je reč o izvozu sada smo u završnoj fazi pregovora sa Ruskom Federacijom i to je posao od koga mnogo očekujemo.
TU: Koliko pažnje poklanjate vinskom turizmu s obzirom na izuzetan potencijal „Podruma“ smeštenog na samo jedan kilometar od auto-puta?
MA: Slobodno se može reći da je „Podrum Malča“ vinsko-turistički podrum koji je na jedan poseban način obogatio turističku ponudu grada Niša. Ukratko, naš „Podrum“ pruža jedinstveno putovanje kroz vinsko vreme. Sve počinje u sali za prezentacije koja može da primi oko 50 ljudi i koja je potpuno opremljena za sve vrste predavanja, prezentacija i kurseva. Tu se turisti kroz kratku prezentaciju upoznaju sa istorijatom podruma i kreću na putovanje kroz četiri vinske kuće: Naša avantura počinje u takozvanoj jugoslovenskoj kući. Naime, „Podrum Malča“ je za vreme bivše Jugoslavije imao najveći značaj i u ovom delu se nalaze tada napravljene velike betonske cisterne za vino. Arhitektura je karakteristična za period posleratne proizvodnje vina i turisti ovde mogu osetiti duh radnih akcija, velikog napretka i izgradnje svega onoga što je činilo ovu zemlju. Tokom putovanja kroz vinsko vreme u svakoj od kuća se degustiraju vina karakteristična za to doba, pa u jugoslovenskoj kući mogu da se probaju smederevka i italijanski rizling od sorti koje su se koristile za proizvodnju vina široke potrošnje. Posle Jugoslavije dolazi savremeno doba globalizacije, elektronike i društvenih mreža i to je karakteristika savremene vinarije. Ovde degustiramo najbolja vina današnjice, najčešće beli sovinjon sa izuzetnim mirisom i puterastom strukturom, a takođe se degustiraju i lagana roze vina kroz koja se vidi na koji način savremena tehnologija može da doprinese očuvanju sortnih karakteristika grožđa i njihovoj nadogradnji kroz proizvodnju vina. Sudovi od inoksa, sa kompletnom digitalnom kontrolom svih procesa, staklo, led rasveta, ekrani na dodir i sve što donosi moderno doba. Iz savremene vinarije se vraćamo u srednjovekovnu Srbiju, u takozvanu Nemanjića kuću. Drvene bačve i vina koja su proizvedena kompletno u drvenim sudovima su glavna karakteristika ovog dela „Podruma“. Srbija je u doba Nemanjića uvedena u pravoslavlje, pa je ovaj deo „Podruma“ obogaćen detaljima iz crkvene arhitekture i uređenja, polijeleji, ikone. Degustiraju se rujna i crvena vina najčešće od autohtonih sorti koje su u to doba postojale. I na kraju, u predvorju našeg restorana nalazi se rimska kuća u kojoj proizvodimo vino u amforama. U ovom delu podruma u potpunosti se doživi duh ogromnog Rimskog carstva te postajemo svesni koliko je vino bilo važno kroz istoriju čovečanstva. Treba napomenuti da degustacija vina iz amfora predstavlja poseban ritual koji treba doživeti. Umorni od putovanja kroz vreme gosti dolaze u restoran „Podruma“ koji odiše posebnom toplinom gde sumiraju utiske sa putovanja uz jelovnik i vina koji će sami odabrati.
TU: Kakvi su planovi za budućnost vinarije?
MA: Osnovna tendencija vinarije je da se u ukupnom asortimanu poveća učešće vina vrhunskog kvaliteta i njihova veća zastupljenost u HoReCa sektoru, pre svega u Srbiji, a takođe u planu je i izgradnja hotela u dvorištu „Podruma“, što će svakako doprineti još boljoj afirmaciji „Podruma Malča“ u svetu turizma i ugostiteljstva.
