Ovaj termin je već dugo godina poznata kategorija, pre nekoliko decenija turizam i filmska industrija su smatrani potpuno zasebnim sektorima, što se kasnije pokazalo kao pogrešno
Mnogi filmovi, uključujući i Hrabro srce ili Gospodar prstenova, uticali su na široku publiku da krene na putovanja kako bi istražila destinacije gde su snimani ovi blokbasteri.
Ovakav vid promocije je u velikoj meri pomogao da se razvije lokalna ekonomija, posebno ako se zna da je na osnovu analize putovanja u poslednjih pet godina broj posetilaca koji posećuju određene lokacije zbog onoga što su videli u filmovima i TV serijama udvostručio. U 2019. godini je bilo skoro 80 miliona takvih putnika.
Međutim, tako veliki broj turista može da predstavlja problem, što je bilo evidentno u slučaju Dubrovnika. Prema rezultatima zagrebačkog Ekonomskog instituta, Dubrovačko-neretvansku županiju je u periodu od 2012. do 2015. godine samo zbog snimanja Igre prestola u proseku svake godine posetilo 60.000 turista više.
Ovakvi izazovi, kao što su preterane gužve, saobraćajni zastoji, materijalna oštećenja i patnje lokalnog stanovništva imaju ključnu ulogu u adekvatnom planiranju u turizmu i upravljanju turističkim destinacijama.
Svetska turistička organizacija (UNWTO), u partnerstvu sa Netflix-om je na temu screen-turizma napravila Globalni izveštaj o kulturološkom afinitetu i screen-turizmu koji je u oktobru predstavljen u Madridu. Iako ovaj izveštaj uključuje nekoliko tema, posebnu važnost ima screen-turizam kako bi turistički sektor ostao održiv i moguć.
Osnovni cilj izveštaja je pružanje podrške ključnim učesnicima turističkog sektora u implementaciji politika koja njihove destinacije čine atraktivnim audio-vizuelnim produkcijama, kao i pomoć pri pravljenju strategija koje promovišu turizam i lokalne kulture.
