Opšte je poznata stvar da ajvar, popularni specijalitet od pečenih crvenih paprika, svaka zemlja na Balkanu smatra svojim
Ajvar je pre svega simbol ovog dela Evrope, i predstavlja namirnicu bez koje su zima i zimske gozbe nezamislive. Na Balkanu se ajvar jede za doručak, uz ručak, za večeru, kao salata ili kao namaz “s nogu”. Ajvar, veganski kavijar Balkana, kako ga još nazivaju, ima posebno mesto u srcima i stomacima stanovnika ovog dela Evrope.
Reč ajvar dolazi od turske reči havyar, što u prevodu znači kavijar. Prema podacima, paprika i ulje su bili skupi, i smatrani su luksuzom u Beogradu krajem 19. veka. Samo pojedine kafane i restorani su ga imali na svojim menijima. Danas je na svu sreću priča potpuno drugačija.
Čiji je ajvar?
Ajvar se u osnovi sastoji od samo od četiri sastojka, od crvene paprike, ulja, soli i sirćeta. Recepti, međutim, zavise od regiona i kuvara. U nekim krajevima se dodaje luk, beli ili crni, u nekim paradajz ili patlidžan. Negde kažu da povrće treba biti kuvano, negde pečeno i mleveno. Jedno je zajedničko za svaki ajvar, on može biti “običan” ili ljut, a ukus zavisi od vrste paprika koje se koriste.
U prvom objavljenom receptu za ajvar, koji se nalazi u Velikom srpskom kuvaru iz 19. veka, autor Katarina Popović spominje i papriku i patlidžan. Ipak, tradicionalno se pravi samo od crvene paprike. Neslaganje između ovog prvog dokumentovanog recepta i sadašnjeg načina pripreme u Srbiji verovatno je povezano s činjenicom da su se ljudi dosta selili po regionu i delili tradiciju hrane.
U Baru otvorena Kuća maslina, saznajte više.
Osim što je tradicionalna namirnica čini se da ajvar, čiji se sastojci prirodno uklapaju u moderne prehrambene trendove, ima svetlu budućnost. Pogodan je za vegetarijance i vegane i ne sadrži gluten. U skladu sa sve većom potražnjom za veganskom i organskom hranom, sve više restorana uključuje ajvar u svoje ponude. Možda se nećemo složiti odakle potiče ajvar i ko ga je napravio prvi. Svakako se moramo složiti da ajvar, veganski kavijar Balkana, polako postaje i evropski, i da ga sve više zemalja Evrope želi na svojim trpezama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
