6.4 C
Belgrade
utorak, 6 decembra, 2022

Najbolje se putuje kad putuješ sam

Ljudi sve više imaju potrebu da se izoluju i istražuju nova mesta sami. Svet danas broji više od 35 miliona digitalnih nomada, željnih izazova, avantura, odmora i rada u prirodi

Jedna oblast turizma je poslednjih godina definitivno uzela primat, a to je solo traveling, odnosno „solo putovanje“. Kako bismo bolje razumeli značaj nekog fenomena, često se „vodimo“ brojkama, te nije zgoreg istaći kako je između 2015. i 2017. ovaj trend porastao za čak 42 odsto. Pritom, to je bilo mnogo pre svetske pandemije. Kovid-19 je, potom, dodatno „osnažio“ putnike da se sami upuste u avanture po svetu.

U mnogim turističkim člancima danas možete pročitati kako je solo traveling, zapravo, post-kovid trend, ali je činjenica da je krenuo dosta ranije. Solo putnici danas čine 11 odsto ukupnog turističkog tržišta, što je takođe odličan pokazatelj da su niša koja traži i dobija svoje mesto u svetu hotelijerstva i ugostiteljstva.

Za kompanije koje posluju u turizmu, solo putnici su možda još uvek „nedovoljno istražena“ grupa, ali svakako ona koja ima ogroman potencijal. Posebno treba istaći da dobar deo solo putnika čine digitalni nomadi, kojih je danas više od 35 miliona na planeti. Naša sugrađanka, Lela Saković, povremeno je jedna od njih.

– Kad sam prvi put otišla sama u mali hotel u podnožju jedne planine u Srbiji, svi su mi govorili da ću da se osušim od dosade. Iako sam išla na trodnevni odmor, ponela sam laptop i prvog dana sam se bukvalno držala za stolicu da ga ne otvorim. Međutim, boravak u prirodi i tišini me je gotovo preporodio, pa sam nastavila da tražim zanimljiva mesta na kojima mogu da budem sama sa sobom – priča nam Lela, i dalje navodi da destinacije bira u zavisnosti od trenutnog raspoloženja.

Prednosti i mane solo putovanja

Hoteli i vlasnici privatnog smeštaja iz godine u godinu se trude da unapređuju svoje usluge, vezano za sam enterijer, dodatne aktivnosti i pogodnosti, ponudu hrane i pića, ali oni najmudriji idu korak dalje. Prepoznali su potrebu ljudi za opuštanjem, uživanjem u prirodi, zelenilu. Izolovani prostori, pogodni za rad, intimni SPA centri, apartmani adaptirani za radne potrebe – to je budućnost za mnoge.

– Za odmor ili rad van kuće idem na planinu ili u neki baš mali grad, sa što više zelenila i vodom koja teče, bez gužve i buke. Ponekad mi je dovoljno da samo dva, tri dana gledam u boje, dišem i slušam. Tako donosim najbolje odluke. Ako unapred znam da nedelja neće biti isuviše naporna, a želim da obiđem neki grad ili zemlju, već sutradan mogu da krenem, a da ne uzimam odmor. Ukoliko bih da s nekim popijem kafu – dovoljno je da na mreže postavim sliku iz lokalne poslastičarnice (to mi je prva destinacija) i skoro uvek se ispostavi da neko od mojih konekcija živi tu ili u blizini – ističe Lela.

Prema Lelinim rečima, „kome solo traveling prija, mane ne postoje“, a ono što većina ceni kod ove vrste putovanja – jeste nezavisnost, u svakom pogledu. Ipak, da solo traveling nije uvek bajka, putnici shvate kada treba da plate.

Solo putovanje najčešće košta više. Cena za jednu osobu ume da bude ista kao za dve, te u tom smislu i turističke agencije imaju priliku da budu fleksibilnije i ostvare bolji odnos sa svojim klijentima – kroz pristupačnije i atraktivnije ponude. Osim toga, ima putnika koji odbijaju solo putovanja iz straha da će im se nešto dogoditi dok su sami: napad alergije, bolest, pad, krađa. Osiguravajuće kuće bi svakako trebalo da prepoznaju te potrebe. Zasebne polise, kreirane baš za solo putnike, donose razliku u razmišljanju.

– Što se razboljevanja tiče, lekara barem ima svuda, a ako idete u inostranstvo, ponesite polisu putnog zdravstvenog osiguranja i obavezno na polisi zaokružite broj asistentskog centra. U slučaju problema, pozovite ih kako bi vam organizovali pomoć – ističe naša sagovornica, inače zaposlena upravo u oblasti osiguranja.

Četvrtina milenijalaca teži solo putovanju

U nekim zemljama i dalje postoje predrasude o solo putnicima, a moguće su i razne neprijatnosti. Recimo, poneki ugostitelji odbijaju da usluže one koji bi da ručaju sami, jer je, kako kažu, “najmanji sto koji imaju – predviđen za dvoje“. Upravo to se desilo našoj sagovornici. Ipak, čini se da Amerikance ni to ne potresa mnogo.

SAD definitivno prednjače u solo travelingu, a istraživanja govore da čak 25 odsto milenijalaca planira da putuje „solo“ u narednih 12 meseci.

Haštag #solotravel je u ovom momentu povezan sa 7,7 miliona postova na Instagramu, a raste i broj Gugl pretraga o ovoj temi. Oko 26 odsto ispitanih solo putnika kaže da „jednostavno žele da budu sami na putovanju i da istražuju nova mesta“.

Ipak, ako želite da im ugodite, „spremite se“ i za razne zahteve. Osim udobnog smeštaja, jakog i brzog interneta, dobre hrane i same atraktivnosti lokacije, sve više solo putnika, a ponajviše milenijalaca, bira eco-friendly objekte, jer se, kako kažu, bolje osećaju u okruženju za koje znaju da ne rasipa prirodne resurse.

Photo: Pexels

Osim toga, takvi hoteli/apartmani su uglavnom noviji, bez itisona i mebla, sa modernim nameštajem, minimalističkim uređenjem, svedenim bojama. Da, i to je sve deo usluge i nešto što je gostima veoma važno, posebno digitalnim nomadima koji u apartmanu/hotelu borave duže od „uobičajenih“ nekoliko dana.

Ono što dodatno treba pomenuti, jeste da se solo putnici radije odlučuju za domaći turizam. Ipak, kada odluče da se „izmeste“, top destinacije po njihovom izboru su Italija, Velika Britanija, Španija, Tajland i Australija.

Putovati solo u svom aranžmanu ili preko agencije?

Na samom početku treba razbiti „mit“ da organizacija putovanja preko agencije uvek košta više. Ne nužno. Danas postoji dosta specijalizovanih agencija koje nude pogodnosti solo putnicima, upravo zato što prepoznaju rastući trend. To znači da ponekad ne traže razne doplate, poput veće cene za jednokrevetnu sobu, koja može da košta i do 70 odsto više.

Osim toga, u zavisnosti od strukture grupe koja kreće na put, agencije se trude da solo putnicima pronađu saputnike – ako oni to žele, slične po godištu i afinitetima.

Ivana Kostić za TU magazin kaže da, osim što je studirala turizam, obožava da putuje privatno, te je svako malo na nekoj novoj destinaciji. Kada putuje, definitivno se vodi mantrom da je „život samo jedan“, jer su njene destinacije neretko udaljene, egzotične.

– Sada sam u drugoj sferi biznisa, ali kada sam radila u turizmu, odmore sam mogla da koristim samo van sezone, tj. onda kada bi se moji prijatelji već vraćali kućama, te sam tako počela da putujem sama. Period za moja putovanja je bio od novembra do kraja februara, što je uslovilo i odabir zemalja u kojima su vremenski uslovi tada povoljni za razgledanja, pešačenja – kaže Ivana i dodaje da je u početku sama pravila razne kombinacije. Onda je otkrila put preko agencije.

– Uz avio-prevoz, prva dva, tri dana, tokom kojih su najvažniji bili obilasci značajnih atrakcija, dosta vremena bih gubila u saobraćajnoj gužvi i tražeći put do istih. Onda bih rezervisala preko agencija i nastavila svojim putem, te bih se sa grupom ponovo susrela na aerodromu, za povratni let. U svakom slučaju, putujući tako i boraveći po hotelima, priličnu sumu novca je trebalo izdvojiti za jednokrevetnu sobu, jer je doplata bila od 30 do 50 odsto u odnosu na ukupnu cenu – kaže Ivana.

Photo: iStock

Ipak, „trend“ obilaženja gradova se kod Ivane nije ustalio, jer je ubrzo shvatila da je mnogo više interesuje priroda, a da su gradovi počeli da je „guše“.

– Putnicima je prepušteno da sami biraju gde žele da idu i čime da se bave: od obilazaka nacionalnih parkova, trekinga i zip lajna, do raftinga, istraživanja divljih plaža u neistraženim predelima i pronalaženja smeštaja. U svakom slučaju, kada ste na kružnom putovanju, nebitno je kakve vam sadržaje nudi skupi hotel sa 4 ili 5 zvezdica, jer svakako nećete imati vremena da u tim sadržajima uživate. Po čitav dan ste van hotela ili već sledećeg dana idete dalje – priča nam Ivana.

Kaže da je, kod ovakvih tura, najviše raduje što za svoj novac može da bira šta želi da poseti, a ne nužno ono što agencija nudi.

– Imala sam priliku i da se upoznam sa drugim solo putnicama. Spajali su nas u dvokrevetnim sobama i omogućili da uštedimo na doplatama za jednokrevetne sobe. Na jednom od tih putovanja stekla sam prijateljice za čitav život, sa njima od tada često putujem, zajedno se dogovaramo i planiramo buduća putovanja, a svaka od nas je na putovanje po Južnoj Americi – krenula sama. Biti solo putnica ima mnoge prednosti, ali ima i mane, naravno. Jedna od njih je osećaj usamljenosti ili nesigurnosti. Zato i biram agencije – za slučaj da se nešto nepredviđeno dogodi, niste sami, predstavnik agencije je tu, a tu su i drugi ljudi iz grupe – zaključuje Ivana Kostić iz Beograda.

Antr.

Od svih solo putnika na svetu, čak 84 odsto čine žene. U Americi, 72 odsto dama radije ide na odmor bez saputnika

Tekst: B.Đ.

Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -