9.6 C
Belgrade
subota, mart 2, 2024

Besplatna kultura

Kada su 1. decembra 2001. godine u Ujedinjenom kraljevstvu započeli sa praksom da ulaz u nacionalne muzeje bude besplatan, ideja vodilja bila je da je kultura za svakog, a ne samo za one koji mogu da plate. Već prve godine broj posetilaca je porastao za sedamdeset odsto, u nekim muzejima više od 100 odsto, a statistike kažu da su 8 od 10 najposećenijih destinacija u Velikoj Britaniji upravo muzeji sa besplatnim ulazom

Ispostavilo se da su besplatni muzeji za većinu turista glavni motiv dolaska u Englesku. Inače, stranci čine četrdeset odsto posetilaca muzeja i donose godišnje više od milijardu funti zarade. Besplatni muzeji u Velikoj Britaniji spadaju u najposećenije muzeje na svetu, u njima je zaposleno više od pedeset hiljada ljudi, a poseti ih neverovatnih pedeset miliona ljudi. A najposećeniji među svim tim muzejima je Britanski muzej u Londonu.

Prvi narodni muzej na svetu

Britanski muzej otvorio je vrata „svim studioznim i radoznalim osobama“ davne 1759. godine, a danas ga godišnje poseti oko šest miliona ljudi. Poseduje kolekciju od najmanje osam miliona predmeta, od kojih je oko 80.000 izloženo i dostupno javnosti. Ogromna kolekcija obuhvata šest hiljada godina ljudske istorije, sa predmetima iz celog sveta, uključujući relikvije starog Egipta, antičke Grčke i Rima, samurajske oklope, retke reljefe lova na asirske lavove…

Zlatna medalja za projekat

Osim bogate kolekcije, muzej je i sam po sebi arhitektonska znamenitost. Inspiracija za zgradu bili su starogrčki hramovi, tako da Britanski muzej, kao neki klasični grčki hram, dominira centralnim Londonom. Projektovao ga je Robert Smirk i 1853. dobio zlatnu medalju od Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Zgrada je mnogo puta proširivana, a najnoviji dodatak jeste impresivno Veliko predvorje koje je dizajnirao Foster + Partners, a otvoreno je 2000. godine.

U Velikom predvorju nalazi se čuvena Čitaonica, remek-delo tehnologije 19. veka. Okrugla prostorija prečnika 42,6 metara inspirisana je rimskim Panteonom. Redizajnirano Veliko predvorje sada je pokriveno staklom, po uzoru na Fosterovu staklenu kupolu Rajhstaga u Berlinu i kao takvo, čini najveće natkriveno dvorište u Evropi. Ko nema mnogo vremena za obilazak muzeja, može da dođe i vidi samo Veliko predvorje, dovoljno je. Ovo prelepo, grandiozno zdanje, sadrži i nekoliko izuzetnih statua iz čitavog sveta, kao i odličan kafić i knjižaru sa suvenirima.

Krilati lavovi Asirije

Stalna postavka Britanskog muzeja podeljena je u šest tematskih galerija. Jedna od najupečatljivijih je Bliskoistočna galerija u kojoj se mogu videti umetnička dela sa ogromnog područja – drevne Asirije (današnji severni Irak), Irana, Južne Arabije, Anadolije, Mesopotamije i Sirije. Izložena su mnoga remek-dela drevne civilizacije kao što su reljefi sa scenama lova na lavove, kolosalne skulpture iz kraljevske palate u Nimrudu, gigantski krilati lavovi, reljefi sa scenama kraljevskog lova, bronzana kapija iz Balavata i još mnogo toga.

Skulpture i reljefi sa hramova koji su se nalazili u drevnim gradovima Nimrudu i Ninivi stari su više hiljada godina i ostavljaju bez daha. Činjenica da su ova dva grada uništili i do temelja razrušili džihadisti 2015. i 2016. godine, daje Bliskoistočnoj galeriji neprocenjivu civilizacijsku vrednost.

Stari Egipat

Uz drevnu Asiriju tu je i stari Egipat – statue, sarkofazi, slike, grnčarija, papirusi, dok su najpoznatiji od njih gigantska granitna glava Amenhotepa III, bista Ramzesa II doneta iz Luksora i čuveni Kamen iz Rozete, na kome je isklesan isti tekst, ali na tri različita pisma: hijeroglifima, demotskim i starogrčkim pismom. Zahvaljujući otkriću Kamena iz Rozete tokom Napoleonovih osvajanja, francuski i britanski lingvisti bili su u mogućnosti da dešifruju hijeroglife i otpočnu novo poglavlje egiptologije.

Kamen iz Rozete je jedan od najpoznatijih predmeta u celom Britanskom muzeju, a u poslednje vreme postao je deo rasprava i kontraverzi jer je bio deo ratnog plena (prvo ga je odneo Napoleon, a onda je pripao Britancima) i iz Egipta stižu nezvanični zahtevi da se Rozeta vrati u zemlju porekla.

Antička Grčka i Rim

Impresivni skup predmeta iz antičkog perioda – grčke, rimske i etrurske vaze, skulpture, sarkofazi, zlato, oružje – od bronzanog doba do pada Rimskog carstva, uključuju i starogrčku posudu za vino koju je naslikao Sofilos, rimsku statuu „Venera koja čuči“ i čuvene Fidijine mermerne skulpture i reljefe iz Partenona nastale u 5. veku pre nove ere. Veoma upečatljiv je rekonstruisan Spomenik nereida iz Ksantosa (u sadašnjoj Turskoj).

Britanski muzej poseduje impresivnu kolekciju predmeta iz Afrike, Okeanije i Centralne i Južne Amerike, kao i sa Kariba.

Takođe je značajna kolekcija sa umetničkim predmetima Britanije i Evrope iz srednjeg veka, a vredna je pomena i zbirka crteža i grafika sa remek-delima Mikelanđela, Rafaela. Direra, Rembranta i Goje.

Radno vreme muzeja je svakog dana od 10.00 do 17.00, petkom do 20.30. časova.

Antr.

Grci i dalje traže Partenon

Veliki broj predmeta u Britanskom muzeju je predmet kontroverzi, jer je mnoge od njih muzej pribavio davno, pre više od dva veka, kada je Osmansko carstvo vladalo Balkanskim poluostrvom, Bliskim istokom, severnom Afrikom…

Najpoznatiji je slučaj Grčke koja je u više navrata tražila da joj muzej vrati delove Partenona. Britanski muzej je sa svoje strane objasnio da su skulpture i delovi Partenona preneti u Britaniju još 1801. godine kako bi bili spaseni od degradacije i uništenja, jer je, tokom dugih vekova pod Osmanlijama, Partenon pretrpeo značajnu štetu. Čim su osvojili Atinu, Turci su Partenon pretvorili u džamiju, sagradili minare, ogroman deo je eksplodirao u ratu koji su Osmanlije vodili sa Mletačkom republikom u 17. veku, tako da je u Evropi tog vremena preovladavalo mišljenje da Partenon treba spašavati.  Kada je britanski lord Elgin dobio od sultana ferman da „kad poželi, može da nosi delove kamenja sa starim natpisima i figurama“, on ga je protumačio da može da nosi šta god poželi. I tako je u Britaniju preneo čitave delove hrama, reljefe i skulpture, o svom trošku, koji bi u današnjem novcu iznosio više od milion evra. Britanski muzej je kasnije otkupio sve to od lorda Elgina i delovi Partenona su postali deo stalne postavke od 1832. godine. Grci traže mermerne statue nazad, Britanci tvrde da je sve bilo po zakonu tadašnjeg vremena, a što se posetilaca tiče, pa, oni u Britanski muzej ulaze besplatno, dok je ulaz na Akropolj potrebno platiti.

Antr.

Za posetu Britanskom muzeju treba se pripremiti, jer se vikendom redovi protežu duž nekoliko ulica. S obzirom da je ulaz besplatan, relativno brzo se ulazi, jedino što koči su posetioci s rancima i većim torbama, jer to mora da se pretrese. Ako nemate ništa ili se radi o ženskoj torbici, nema zadržavanja. Muzej je ogroman, pa čak i kad je gužva, ne oseća se mnogo. Dobro je koncipiran i moguće je boraviti u njemu i pola sata, i nekoliko dana. U prizemlju su sve poznati i monumentalni predmeti, s jedne strane drevne civilizacije Evrope i Bliskog istoka, s druge strane umetnost ostalih kontinenata. Na spratu su artefakti manjih dimenzija, primenjene umetnosti, crteži…

Tekst: Bojana Ilić

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -