Priznaću, možda ipak malo pretenciozan naslov za priču o vožnji biciklom kroz nekoliko sela u Bohinjskoj dolini, ali zapravo istinit. Pretenciozan zbog toga što je Bohinjska dolina velika u toj meri da ima znatno više kilometara staza i puteva za bicikle od toga što sam ja videla i prošla, ali istinit jer jesam iskusila vožnju pored jezera Bohinj, vožnju kroz prelepa sela te doline i vožnju sa neverovatnim pogledom na Julijske Alpe
A pogled je upravo ono što je meni konstantno oduzimalo dah, jer vožnja električnog bicikla nije uticala na to, s obzirom da je snaga najmanje bitna u ovoj aktivnosti. Motor je odrađivao većinu posla, a moje je bilo samo da nameštam brzine, upravljam i uživam u savršenstvu prirode koja me je okruživala.
No da krenem redom, obradovao me je poziv TU magazina na info turu kroz Sloveniju, preciznije u Ljubljanu i Bohinj. Znala sam da će obilazak znamenitosti i ugostiteljstvo hotelijera biti i više nego dovoljni za potpuni užitak, ali vožnja električnog bicikla kroz deo Gorenjske regije, ipak me je potpuno oduševila. Ne mogu još uvek da sagledam da li je nestvarna priroda, vožnja oko Bohinjskog jezera ili možda grupa ljudi sa kojom sam bila, uticala na to da mi upravo ovo bude najveći utisak celog putovanja, ali sasvim sigurno to je jedna od aktivnosti po kojoj ću se uvek vrlo rado sećati Bohinja.
Kako je sve izgledalo – okupili smo se u sedištu Pac Sports Agencije, a sve u organizaciji Hotela Bohinj. Katarina nam je vrlo jasno i strpljivo objasnila kako funkcionišu bicikli i na koji način se podešava brzina, što je bilo lako shvatiti i za nas koji nismo nikada koristili električni bicikl. Tada smo se opustili i dogovorili da možemo voziti do jednog od sela gde smo posetili tipično seosko domaćinstvo. Avantura je počela. Istovremeno je krenulo i oduševljenje. Vožnja putem pored jezera izgledala je kao bajka od samog starta, te nije taj osećaj mogao prekinuti ni po koji auto koji je prolazio pored nas. Išli smo u koloni i osim toga što sam pokušavala da napravim fotografije telefonom da bih sačuvala trenutke divote, sve vreme je bilo rezervisano za pogled ka jezeru i „hvatanju“ momenta kako bih osvestila gde se nalazim i šta radim. Jer nije bilo lako osvestiti se i shvatiti da nisam u bajci i da ne sanjam. Sve misli koje su mi prolazile kroz glavu bile su usmerene na pitanja da li pre pogledati ka bistrom i prekrasnom jezeru, da li prema Triglavu i snegom prekrivenim vrhovima Julijskih Alpa ili preslatkim građevinama na koje smo nailazili.
View this post on Instagram
Vremenom smo se udaljili od samog jezera, ali priroda je dobila nove odlike – predivna ravnica i uzan put između zelenih livada, okruženih planinskim vrhovima prekrivenim snegom. Jednostavno, pogled kao sa razglednica. Većim delom puta pratila nas je reka koja nije bila ništa manje prozirna i čista od samog jezera, jer voda je u tom mestu izgleda sa neke druge planete. Planete na kojoj priroda svojom lepotom oduzima dah, baš kao što jeste u Bohinjskoj dolini.
Posetili smo seosko domaćinstvo „Gartner“, gde smo isprobali domaći sir koji proizvode, okrepili se i vratili nazad nešto izmenjenom trasom. Cilj nam je bio da vidimo što više prekrasnih predela i živopisnih seoskih domaćinstava pored puta. Trava čini se nikada zelenija, sve vrlo uređeno i nekako nestvarno lepo. Naišli smo i na ranč „Mrcina“, gde smo zastali da se na kratko družimo sa islandskim konjima. Naravno, svaka avantura ima onaj jedan deo koji je čini uzbudljivom, te smo tako imali i peh sa jednom od bicikala na kojoj se lanac zaglavio – bez brige, pomoć je vrlo brzo stigla, te smo na licu mesta uvideli i efikasnost i ažurnost cele agencije koja organizuje sportove na otvorenom u Bohinju.
Mogu samo zamisliti kako je živopisno tokom leta, ali ne sumnjam da ću i to videti uživo. Kilometri i kilometri čekaju na mene da otkrijem lepotu Bohinja, tako da ovakav naslov više nikada ne zazvuči pretenciozno.
Tekst: Tanja Kovačević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
