29.8 C
Belgrade
nedelja, jul 14, 2024

Da li se bliži kraj letovanja na Mediteranu?

Poznati britanski list je u svojoj reportaži objavio prilično zabrinjavajuće upozorenje i prognozu koja se tiče popularnosti Mediterana kao destinacije za odmor. Zbog klimatskih promena i sve većih vrućina leto na najpoznatijim evropskim destinacijama izgledaće kao leto u Dubaiju

Britanski list The Telegraph je skrenuo pažnju javnosti da svi znakovi upućuju na to da će do kraja ovoga veka popularnost Mediterana kao destinacije za letnji odmor drastično pasti. Najveći razlog, kako navode, su sve nesnosnije vrućine i visoke temperature koje će ovaj deo Evrope pretvoriti u Bliski istok.

Sumorne prognoze su već vidljive, najbolji primer je Grčka. U poslednje dve nedelje je u Grčkoj zabeležen najraniji toplotni talas do sada. U određenim delovima Katalonije tokom Uskrsa je na snazi bila redukcija vode zbog rekordne suše. Na Siciliji, gde je 2021. godine živa u termometru dostigla rekordnih 48,8 stepeni Celzijusa, pojedini hoteli su morali da odbiju goste zbog nestašice vode.

Po nekim tvrdnjama, Evropa je uvek bila sklona toplotnim talasima koji su se smenjivali, ali nikad nisu bili ovako intenzivni i česti. Prema Copernicus Climate Change Service (C3S), deset najtoplijih godina u istoriji zabeleženo je od 2000. godine. Prošle godine su temperature u celoj Evropi bile jedan stepen iznad proseka i za dva stepena su premašile predindustrijski nivo.

Prema tvrdnjama Pitera Stota, bivšeg čelinka instituta Met Office za praćenje klime, temperature u Evropi će uskoro preći prag od 50 stepeni. To će se prvo desiti na područjima koja su najbliža Mediteranu jer je tu uticaj vrućeg vazduha iz Severne Afrike najjači.

Stopa smrtnosti povezana sa vrućinom u Evropi porasla je za 30%, a duža, toplija leta prouzrokuju suše, koja zauzvrat utiče na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećuju infrastrukturu i uništavaju okolinu. Sredozemno more zagreva se brže od globalnog proseka, a predviđa se da će do 2100. godine porasti i do jednog metra.

Imajući na umu sve navedeno, turističke destinacije na Mediteranu zaista imaju veliki razlog za brigu, jer se njihova privreda uveliko oslanja na turizam. Za sada, ove destinacije će biti akutuelne van sezone, a sve popularniji će biti hladniji sever i zemlje koje imaju manje sunčanih dana godišnje.

Neophodno je redefinisati plan, turistička industrija ima svetlu budućnost. Klimatske promene s jedne strane stvaraju probleme, a sa druge otvaraju nove mogućnosti. Najviše putovanja na toplije destinacije, umesto dosadašnjih letnjih meseci, biće ostvareno van sezone, u aprilu ili oktobru recimo, kako bi ljudi izbegli ekstremne temperature.

To takođe aktivira i manje posećene destinacije, i stimuliše putnike da istraže određene zemlje u nekom drugom periodu godine. Putovanje van sezone bi moglo da vam pomogne da uštedite novac i izbegnete gužve, posebno ako su u pitanju svetski poznate destinacije. Tada je obično sve jeftinije i dostupnije, jer nema puno turista sa kojim morate da “delite” sadržaje.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Sve više evropskih destinacija se odlučuje za takav vid turizma. Svoje sadržaje za proleće ili jesen već pripremaju i Grčka, Španija, Turska ili Portugal. Oni uveliko uvode i dodatne popuste, kako bi u međusezoni mogli da budu konkurentni dalekim destinacijama, a po sadržajnosti se gotovo i ne izdvajaju od njih.

Dakle, ne mora svaka promena da bude nužno loša. Turizam je živa industrija, prilagodljiva i izdržljiva, samo je potrebno imati snage ili volje za dobru pripremu.

Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -