U poslednjih nekoliko godina turizam prolazi kroz značajnu transformaciju. Masovni turizam, koji je obeležio kraj 20. i početak 21. veka, suočava se sa brojnim izazovima – od prenatrpanih destinacija do ekoloških posledica prekomernih putovanja. Kao odgovor na to, sve češće se pominje pojam “ne-turizam”, kao nova paradigma u načinu na koji ljudi istražuju svet
Ne-turizam označava oblik putovanja koji se suprotstavlja ustaljenim obrascima masovnog turizma. Umesto poseta najpopularnijim atrakcijama i boravka u velikim hotelskim kompleksima, putnici sve češće biraju autentična, intimna i održiva iskustva. To znači istraživanje manjih mesta, življenje u ritmu lokalne zajednice i, često, putovanja bez strogog plana. Ideja je da se destinacija ne posmatra kao niz obaveznih znamenitosti koje treba obići, već kao prostor za istinsko uranjanje u svakodnevni život.
Ovaj trend nastao je iz više razloga. Prenatrpane destinacije poput Venecije, Barselone ili Dubrovnika suočile su se s problemima koji ugrožavaju svakodnevnicu stanovnika, pa su uvedena i ograničenja broja turista. Ekološki aspekt takođe igra veliku ulogu: turizam je odgovoran za značajan procenat globalnih emisija ugljen-dioksida, zbog čega sve više putnika bira prevoz i aktivnosti sa manjim ekološkim otiskom.
Pandemija COVID-19 dodatno je ubrzala ovaj proces. Zatvaranja granica i potreba za socijalnom distancom podstakli su ljude da otkrivaju manje poznata mesta i prirodu, daleko od gužvi. U isto vreme, porast rada na daljinu i fenomen digitalnih nomada podstakli su spajanje posla i putovanja. Sada se sve više traže destinacije na kojima se može živeti duže i raditi u miru, a ne samo provesti klasičan odmor.
Sadržaj i iskustvo umesto luksuza i hotelskih zvezdica
Oblici ne-turizma prepoznaju se u sporijim putovanjima, gde putnici ostaju duže na jednoj lokaciji i nastoje da je upoznaju iznutra. Održivost postaje centralna vrednost. Umesto velikih hotela biraju se manji smeštaji, lokalna hrana i proizvodi. Autentična iskustva traže se kroz volontiranje, učenje zanata ili boravak kod domaćina. U tom kontekstu, beg od gužvi postaje gotovo prirodan izbor, jer ljudi sve češće tragaju za skrivenim selima, planinskim stazama ili manjim ostrvima umesto za prenatrpanim gradskim centrima.
Primeri ovog trenda mogu se videti i u regionu. U Srbiji raste interesovanje za planinski turizam na Tari ili Staroj planini, gde putnici biraju prirodu i mir ispred velikih gradova. U Crnoj Gori sela u zaleđu primorja postaju sve atraktivnija alternativa prepunim plažama Budve i Kotora. Hrvatska razvija projekte za smanjenje gužvi u Dubrovniku, uključujući digitalne karte za regulaciju broja posetilaca. Slovenija već godinama ulaže u ekoturizam, posebno u Alpima i oko Bleda, privlačeći putnike koji traže održiva i mirna iskustva.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Ne-turizam, dakle, ne znači kraj turizma, već njegovu evoluciju. On predstavlja povratak autentičnosti, održivosti i ljudskoj meri. Umesto da bude pasivni posmatrač, putnik u eri ne-turizma postaje aktivni učesnik lokalne zajednice, neko ko ne samo da putuje, već i doprinosi mestu koje posećuje.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
