Prema podacima iz 2022. Godine, Srbija se suočava sa kontinuiranim pražnjenjem i starenjem sela, a mnogima od njih preti čak i potpuni nestanak. Sa druge strane, seoski turizam je jedan od najbrže rastućih globalnih segmenata u svetu. Putnici su željni “teleporta” u prošlost, netaknute prirode i tišine. Zamislite selo koje je u celosti izgrađeno od prirodnih materijala i ne radi se o triku ili veštački konstruisanoj atrakciji. Reč je o kamenom selu na obroncima Stare planine, koje privlači turiste, fotografe i arhitekte iz celog sveta
Na tridesetak kilometara od Pirota, putem koji vodi preko Zavojskog jezera, dolazimo do sela Gostuša – kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Oronule kuće, duh prošlih vremena i seljački način života nisu predstava za posetioce – ovo je mesto koje je odolelo vremenu, neprilikama, globalizaciji i trendovima. Svi objekti izgrađeni su isključivo od prirodnih materijala, pronađenih u okolini Stare planine: blata, kamena, drveta. Podizanje domova bez maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala, uz pokrivanje kamenim pločama, veština je koja se prenosi sa kolena na koleno, uz reči starosedelaca da je u pitanju pravo majstorstvo. Ne radi o “samo nekoliko” kuća koje tako izgledaju, u pitanju je nesvakidašnja ambijentalna celina, koja je zainteresovala stručnjake, posetioce i fanatike širom sveta, daleko izvan granica naše zemlje. Selo je posebno zanimljivo u arhitektonskom smislu, jer, iako kuće deluju trošno, jeftino i staro, prkose zubu vremena i postaju prava turistička atrakcija.
Na 700 m nadmorske visine, danas živi manje od 100 stanovnika, koji se još uvek bave se stočarstvom, pčelarstvom i preradom mleka. Predeo sačuvan od uticaja ljudske ruke, čist vazduh, voda i zelenilo, predstavljaju jedan od “ključnih sastojaka” čuvenog pirotskog kačkavalja – brendom sa zaštićenim geografskim poreklom. Tajna leži u spoju specifične mikroklime, kvalitetne ispaše i vekovne tradicije ručne izrade. Proces proizvodnje je specifičan i razlikuje se od industrijskog pravljenja sira jer se zasniva na parenom testu, tačnije – sveže mleko (kravlje, ovčije ili mešano) se siri, a dobijena gruda (baskija) se seče na kriške i pretapa u toplu vodu, pa sir postaje elastičan, što omogućava ručno mešanje i rastezanje testa. Nakon toga, sir sazreva najmanje osam nedelja u strogo kontrolisanim uslovima temperature i vlažnosti, tokom kojih dobija svoju karakterističnu teksturu i ukus, zbog čega je uvršten na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Do izgradnje Belskog mosta, Gostuša je decenijama bila “odsečena od sveta”, što je, možda, i spasilo njenu arhitekturu. Izgradnjom brane i formiranjem Zavojskog jezera šezdesetih godina prošlog veka, stari, kraći put ka Pirotu je potopljen, pa je novonastali put koji je vodio preko brane bio u lošem stanju, što je dodatno otežavalo pristup. Zbog izolacije i nedostatka modernih građevinskih materijala meštani su decenijama popravljali kuće koristeći isključivo one materijale koje su imali “pri ruci”. Da je selo bilo pristupačnije, verovatno bi, kao i mnoga druga, bilo modernizovano i izgubilo bi svoj autentični izgled. Izolacija je sačuvala i stare običaje, poput pečenja hleba u crepuljama i specifičan lokalni dijalekt koji polako nestaje u drugim krajevima. Široj javnosti i turistima Gostuša je “otkrivena” kada su stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu započeli ozbiljne projekte zaštite i restauracije, pre petnaestak godina.
Selo se smatra jednim od najstarijih naselja u pirotskom kraju. U blizini su pronađeni ostaci starog rimskog utvrđenja, kao i Crkva Svetog Jovana Krstitelja, obnovljena 1835. godine na temeljima starije svetinje. Iako je Gostuša udaljena od Pirota i “ušuškana” u dolini Gostuške reke, pojedina domaćinstva nude autentičan smeštaj i iskustvo “starinskog života” – od samog enterijera i eksterijera, pa sve do jela spremanih po tradicionalnoj recepturi, uz korišćenje svežih namirnica iz okoline.
Ovo selo diše ritmom prošlih vremena – bez prodavnica, telefona, daleko od “savremenog sveta”. Dolazak u Gostušu nije običan ruralni turizam – već iskustvo potpunog prilagođavanja svakodnevnici meštana, bez turističkih kulisa, modernih sadržaja, veštačkih elemenata. Pred posetiocima se otvara život u svom najčistijem obliku – jednostavan, iskren i neukroćen.
Tekst: Ivana Ninić
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
