Iako je danas ovo mesto kao stvoreno za zabavu, druženje i partijanje, u drevnim vremenima to nije bio slučaj, pa su pojedine žene strepele da bi jednog dana mogle završiti na njemu
Pontinska ostrva se nalaze u Tirenskom moru, vulkanskog su porekla, što i definiše njihov pejzaž i kolorit. Stene su obojene u sve nijanse žute i crvene boje, pa u kombinaciji sa tirkiznim morem zaista ostavljaju nesvakidašnji utisak.
Međutim, ovaj raj na zemlji je poznat po jednom neobičnom običaju, nekada davno, ako bi suprug hteo da se otarasi svoje žene iz bilo kog razloga, jednostavno bi je poslao na ovo mesto, gde bi ona živela u izgnanstvu. Pomalo surovo i nejasno, ali takav je bio običaj kod starih Rimljana. Ta praksa nije dugo trajala, ali je bila dovoljna da po njemu ostrvo bude upisano u istoriju.
Prva zatočenica bila je Julija, ćerka Oktavijana Avgusta, trideset godina kasnije Agripina Starija, rimska plemkinja iz Julijevsko-Klaudijevske dinastije, poznata kao unuka cara Augusta, majka cara Kaligule i baka cara Nerona. Kasnije je taj običaj ispratilo još nekoliko rimskih vladara.
Danas se na njima nalaze slikovita ribarska naselja u najrazličitijim bojama sveta, pa ih turisti rado posećuju, uživaju u bogatoj tradiciji naroda koji sve svoje tajne rado prepričava gostima.
