Tokom Drugog svetskog rata, kad je Slovenija bila pod nacističkom okupacijom, pokret otpora u zemlji je izgradio velik broj bolnica skrivenih u šumi za zbrinjavanje ranjenika. Te bolnice su se uvek gradile na teško dostupnim područjima u šuma, u kanjonima i pećinama, kako bi bile izvan dometa neprijatelja koji je aktivno tražio te medicinske ustanove i uništavao ih
Od 1942. do 1945. godine u Sloveniji je funkcionisalo oko 120 partizanskih bolnica u kojim je lečeno više od 15.000 ranjenika i bolesnika raznih nacionalnosti. Funkcionisanje bolnica je u velikoj meri zavisilo od pomoći i podrške lokalnog stanovništva koje je pomagalo u transportu i nošenju ranjenika. Oni su takođe organizovali nesmetano snabdevanje hranom, lekovima i sanitarnim potrebštinama, ali i čuvali tajnu lokacija bolnica čak i po cenu sopstvene sigurnosti. Jedna od takvih bolnica je i Partizanska bolnica Franja.
Partizanska bolnica Franja
Nekoliko bolnica još uvek postoji, iako više ne pružaju medicinske usluge. Među njima je Partizanska bolnica Franja u mestu Dolenji Novaki kod Cerkna u zapadnoj Sloveniji. Ta bolnica je bila opremljena operacionom salom, rendgenskim aparatom, domom za invalide i malom električnom centralom.
View this post on Instagram
Partizanska bolnica Franja se nalazila u kanjonu duboko skrivena u zemlji pod nemačkom okupacijom, samo nekoliko sati od Austrije i središnjih delova Trećeg Rajha. Nemačka vojna aktivnost je bila česta u regionu, ali je bolnica ostala dobro skrivena tokom svog rada.
Ulaz u bolnicu bio je skriven, a do zgrade se moglo doći samo pokretnim mostovima. Svaki od njih je mogao da se ukloni kad je neprijatelj bio u blizini. Kako bi se očuvala tajnost neophodna za rad bolnice, pacijentima su vezivali oči kada su transportovani u ustanovu. Bolnicu su takođe štitila minska polja i mitraljeska gnezda. Kako se bolnica nalazi u klancu, mnoga stabla i kamuflirane zgrade pružale su zaštitu od pogleda iz vazduha.
Od decembra 1943. do maja 1945. u klancu je izgrađeno 14 drvenih baraka različitih veličina i namena. Sav potreban materijal je ručno dopremljen na mesto. Osim kabina u kojima su bili smešteni ranjenici i osoblje, ostali objekti su namenjeni za kuvanje, rendgen, za pranje veša, a takođe i kao ustanova za negu invalida. Bolnica je imala kapacitet od 120 pacijenata, ali ih je tokom rata primala gotovo deset puta više.
Baltička Venecija, saznajte više.
Nakon rata Partizanska bolnica Franja je pretvorena je u muzej i otvorena je za javnost, a do danas je jedan od najposećenijih spomenika u Sloveniji. Na veliku žalost, 2007. godine poplava je odnela 13 od 14 baraka koje su se ovde nalazile. Slovenci su ponovo otvorili bolnicu 2010 godine, a danas je sačuvana samo jedna originalna baraka iz perioda Drugog Svetskog rata. U pitanju je radionica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
