Neposredno ispod Arktičkog kruga postavlja se nova zona, nova vinska granica. U zemlji kao što je Švedska, komercijalna vinska industrija je nekad viđena kao eksperimentalna, i kao nešto što se nalazi na ivici mogućeg. Međutim, kako se globalno menja klima, regioni koji se nalaze ispod Arktičkog kruga koriste sve toplija leta kako bi kultivisali vinovu lozu i pravili vino
Postavlja se nova granica za održivo vino, i proizvodnju koja će izgleda izaći iz okvira kakve danas poznajemo. Poslednjih nekoliko godina toplotni talasi, suša, bolesti i šumski požari pustošili su vinograde širom Evrope. Sve to je uticalo na sve težu proizvodnju autohtonih i starih vrsta vinovih loza koje su proizvođači dosledno kultivisali vekovima.
Kulminacija je došla u vidu loših uslova i nevremena prošle godine, kad je zabeležena rekordno niska berba u južnoevropskim zemljama poznatim po vinima. Da li će Arktički krug pružiti bolje uslove za proizvodnju vina?
Arktički krug – nova granica za održivo vino
Kako svet postaje topliji, vinogradarstvo u hladnoj klimi postaje sve privlačnije. Od kasnih 1800-ih prosečna globalna temperatura porasla je za oko 1 stepen Celzijusa, što se može činiti nebitnim, ali to ima značajne posledice za vinsku industriju. Globalno povećanje temperature od 2 stepena Celzijusa moglo bi ukloniti 55% vinogradarskih regija širom sveta, a povećanje za 4 stepena moglo bi ukloniti više od 70% regija iz proizvodnje, navodi Debbie Inglis, direktor Cool Climate Enology and Viticulture Institute u Kanadi.
View this post on Instagram
Skandinavska vina
Nekad viđena kao eksperimentalna i na rubu onoga što je moguće, komercijalna vinska industrija u regijama ispod arktičkog kruga može biti rešenje problema. U poslednjim decenijama Švedska, Danska, Nova Škotska u Kanadi, pa čak i delovi Norveške su postali vinske destinacije u usponu. Topla leta i uvođenje hibridnih sorti grožđa otpornih na bolesti i niske temperature potpuno su promenili perspektivu i budućnost vina.
Švedska se aktivno bavi vinogradarstvom od 1999. godine, ali vinari nisu napredovali sve do 2010. godine. Te godine su preko Nemačke uvedeni hibridi grožđa otporni na hladnoću. Jedna od sorti grožđa je Solaris, poreklom iz Frankfurta. Ova sorta bolje uspeva u Švedskoj jer je hladnije, pa raste sporije i bolje se razvija.
U Švedskoj postoje dve glavne vinske regije, Scania i Södermanland. Usred predivnog krajolika, najbolja vina koja možete probati u ovim regijama su Solaris i Rondo (hibridne sorte napravljene posebno za skandinavsku klimu), Regent, Leon Millot, Pinot Noir, Merlot i Chardonnay. Tu su i brojni sadržaji za ljubitelje vina i turiste, obilasci prelepih vinskih podruma, ali i odlična hrana i mesta za odmor.
Ipak, uprkos optimizmu, tržište skandinavskih vina ostaje prilično ograničeno. Vinska kultura nije imala dovoljno vremena da se “poistoveti” sa lokalitetom, kao što je to slučaj sa južnoevropskim vinskim kulturama.
Cena u odnosu na kvalitet još je jedan ograničavajući faktor. Švedsko vino je prilično dobro, ali ne i izvanredno dobro, pri čemu cena boce može iznositi i do 30 evra. Tu je takođe i veliki izazov iz marketinškog viđenja stvari, ljudi obično piju vina koja su im poznata.
Picokeri, pasta koja je podelila Italiju, saznajte više.
Promena uslova uzgoja mogla bi zvučati romantično. Ako ništa drugo, klimatske promene „teraju“ vinare iz svih krajeva, ne samo u arktičkim zemljama, da traže alternative. Iako Švedska po svemu sudeći neće biti vodeća zemlja kada je vino u pitanju, postoji nada i perspektiva. Švedska će definitivno i dalje biti jedna od najodrživijih vinskih zemalja na svetu jer svi uzgajaju otporne sorte. Osim toga, sve je organsko, i praksa, i vinogradi i na samom kraju i proizvodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
