U svakom hotelu, menadžer hrane i pića ima veoma delikatan zadatak koji se odnosi na upravljanje i brigu o celom sektoru ugostiteljstva. Ova profesija koja se razvila u SAD da bi se uhvatila u koštac sa poteškoćama u jednoj od ključnih oblasti svakog hotela, iziskuje profesionalca sposobnog da „domaćinski“ razume brojke, ali i da sa spartanskom upornošću organizuje osoblje u odeljenjima koje smo upravo spomenuli. Upravo takvim pristupom pleni Srđan Šalipur, timski igrač u najboljim godinama, koji iako je pravi morski vuk, ima i beogradsko iskustvo u hotelu na ovoj poziciji
TU: Imate dugogodišnje iskustvo u hotelijerstvu, kako ste odlučili da se bavite hranom i pićem baš na ovaj način?
SŠ: Bavljenje hranom i pićem mi deluje kao prilično prirodan i logičan izbor profesije, s obzirom da su se generacijama unazad razni članovi porodice bavili ugostiteljstvom, što direktno što indirektno. Odrastao sam u okolini u kojoj ugostiteljstvo nije poziv već stil života, počevši od prabake koja je još za vreme Kraljevine bila vlasnica jednog restorana, a nadalje dede koji je bio jedan od prvih polaznika ugostiteljske škole u Kotoru, pa do strica koji se sada bavi proizvodnjom vina i nadaleko je poznat vinar u zemlji i inostranstvu.
TU: Nakon kontinentalnog iskustva, kakav je osećaj raditi u butik hotelu vrhunskog kvaliteta na crnogorskom primorju?
SŠ: Moram priznati da se ugostiteljstvo u kontinentalnom hotelu značajno razlikuje od onog u hotelu na primorju. Motiv dolaska gostiju koji borave u urbanim kontinentalnim hotelima razlikuje se u tome što su njihovi boravci kraći i uglavnom orijentisani na posao. Gosti koji dolaze u luksuzne hotele na primorju, primarno se žele opustiti, posvetiti porodici, uživati u jelima i pićima kraja u koji su došli i iskusiti neko novo iskustvo. Utoliko je moja odgovornost i odgovornost mog tima veća, jer želimo da taj boravak bude što prijatniji i da sa sobom kući ponesu najlepša sećanja na boravak u našem hotelu. Posebno, jer je cilj mene i moga tima da se uvek nadmaše očekivanja gosta i isporuči čak i više nego što očekuju pre samog dolaska.
TU: Mnogi rukovodioci izbrišu principe rada prethodnika, kakvo je vaše iskustvo?
SŠ: Moj je stav generalno da se dobro uvek treba zadržati, po mogućstvu optimizirati i nadograditi na način da bude još i bolje. Dobre stvari treba samo upotpuniti, nikako brisati nečiji trud i rad. Srećom, naišao sam i na rukovodstvo koje mi je dalo slobodu i istovremeno poverenje da postavim departman hrane i pića u hotelu na način za koji verujem da je najbolji za hotel i goste hotela.
TU: Biti deo menadžmenta hotela kakav je Lazure sa sobom nosi dosta odgovornosti, ali svakako i puno zadovoljstva. Kakav je vaš osećaj?
SŠ: Moram priznati da sam imao poprilično sreće jer sam postao član Lazure menadžment tima koji me je dočekao prijateljski i otvorenih ruku i umova. Pre svega, moram da spomenem da sam od prvog dana bio impresioniran samim hotelom, zgradom, koja datira iz početka 18. veka, nasleđem i celom Lazure pričom koja je upotpunjena grupom vrhunski posvećenih profesionalaca. Naišao sam na tim istomišljenika s kojima sam nastavio graditi priču Lazure hotela, što je ogromna odgovornost s jedne strane, a istovremeno veliko zadovoljstvo i užitak.
TU: Koju kuhinju privatno najviše volite?
SŠ: Bliski istok. Razlog zbog kojeg najviše volim ovu kuhinju je zapravo u načinu na koji se ona jede i poslužuje. Princip bliskoistočne kuhinje zasniva se na deljenju hrane, na zajedništvu i povezivanju što za mene predstavlja jedan poseban užitak i odličnu poruku.
TU: Porodično ste povezani sa vinskim poslom. Koliko vam je to značajno na poziciji gde ste sada?
SŠ: Oduvek sam na vino gledao kao sastavni deo gastronomije i hrane. Verovatno je to posledica odrastanja u porodici koja se bavi vinarstvom. Uvek se trudim i iz godine u godinu kreiram vinsku listu koja je usko vezana uz ponudu jela restorana u kojem radim, jer i lično smatram da tek simbioza to dvoje (jela i pića) može preneti gostu pravu ideju i užitak.
TU: Pričate često o planovima za razvoj Lazure hotela, na čemu bazirate poslovnu politiku u bliskoj budućnosti?
SŠ: Sam Lazure hotel je jedinstven i upravo su takvi i njegovi gosti. Od prvog dana osluškujemo želje i htenja naših gostiju i time se nekako i vodimo. Ono što je nit vodilja za nas je da smo drugačiji, jedinstveni, orijentisani na gosta i ljude koji ovde rade. Svi koji nas prate od prvog dana sigurno primećuju kako se Lazure iz godine u godinu razvija, raste i nadograđuje, a tako će i ostati. Ono što je sigurno je to da će nam fokus uvek biti prvenstveno na gostima koji nam dolaze, ali isto tako i na ljudima koji tu rade, jer svi znamo da su, pored predivnog hotela i ambijenta, upravo ljudi ti koji su nosioci uspešnosti u turizmu.
Tekst: Petar Vušurović
