Svet se suočava sa neviđenom pretnjom po javno zdravlje – korona virusom. Danas je Evropa epicentar ove krize, a pandemija ne poznaje ni granice, ni nacije. Ipak, njeno brzo širenje može se zaustaviti samo ako delujemo svi zajedno

Stoga imamo kolektivnu odgovornost da mobilišemo sve resurse kojima raspolažemo kako bismo odgovorili na ovu pandemiju. Moramo delovati hitno i smelo, odgovorno, i pre svega u duhu nepokolebljive evropske solidarnosti. U ovoj krizi Evropa mora dokazati da je solidarnost više od reči, da je to opipljiva realnost i jedini putokaz za naše akcije.

Pored vanredne situacije u zdravstvu, doživljavamo i ekonomski šok kakav nije viđen još od 1929. godine. Zato moramo biti potpuno realni u pogledu onoga što predstoji, jer je kriza zaista ozbiljna i što je još gore, niko ne zna koliko će trajati.

Prvi evropski odgovor na sve ovo bio je brz i snažan. Ubrizgavanje likvidnosti od strane Evropske centralne banke (ECB), fleksibilna primena Pakta stabilnosti, mere za olakšavanje državne pomoći u okviru članica EU, povećanje podrške EIB-a za likvidnost za mala i srednja preduzeća (MSP), kao i instrument solidarnosti „SURE“ kojim se pomaže radnicima da zadrže svoje poslove a preduzećima da ostanu na površini – sve ovo nam je dalo nadu i olakšanje.

Pogođene su sve privredne grane, ali fokusirajmo se na izazove sa kojima se suočava ekosistem u oblasti turizma, posebno mala i srednja preduzeća, porodične firme, trgovci, turističke agencije, ali i velike kompanije poput avio prevoznika i agencije koje organizuju krstarenja.

Da bismo sagledali uticaj korona virusa na ekosistem turizma u Evropi, imajmo na umu da:

• Turizam učestvuje u bruto domaćem proizvodu (BDP) EU sa 10-11%;
• 12% zaposlenih u EU, tj. 27 miliona direktnih i indirektnih poslova je u turizmu;
• U turizmu posluje gotovo 3 miliona preduzeća, od kojih su 90% MSP (a mnogi predstavljaju mikro preduzeća).

U Evropu godišnje pristiže 50% svih dolazaka na svetu. Zato nema sumnje da je to veoma važan ekonomski sektor u Evropi ali i jedan od najteže pogođenih, s obzirom na ograničenja kretanja koja su morala da se uvedu. Prema Svetskoj turističkoj organizaciji očekuje se da će Covid-19 na svetskom nivou, dovesti do smanjenja međunarodnog turističkog prometa od 20% do 30% do kraja 2020. godine, a OECD predviđa da će se sektor turizma smanjiti od 45% do 70%, u zavisnosti od dužine zdravstvene krize i brzine oporavka u vezi putovanja i turističkih aktivnosti. To za globalni sektor turizma označava gubitke između 275 i 400 milijardi evra.

Na evropskom nivou, procenjuje se da su hoteli i restorani izgubili 50% svojih prihoda, tur-operatori i turističke agencije 70% dok su agencije koje organizuju krstarenja i avio-kompanije izgubile čak 90% prihoda. Međutim, ove zbirne brojke kriju značajne geografske razlike jer mnoga geografska područja, regioni i ostrva u Evropi zavise gotovo isključivo od turizma i nalaze se u nezavidnoj situaciji. Pogledajmo i dalje od brojki; ove ekonomske nedaće ugrožavaju preduzetnike i preduzeća čije je poslovanje u krizi i čiji zaposleni opravdano strahuju za svoj posao.

Naš odgovor mora biti dvojak: prvo se kratkoročno, kroz hitne mere, mora pomoći ovim preduzećima da prebrode ovaj težak period, i zatim se srednjoročno (i to brzo) mora započeti reforma evropskog turističkog sektora.

Evo i šireg objašnjenja ova dva pristupa:

1. Hitne mere

Kao odgovor na neposredne potrebe, radimo na tome da pružimo zaštitnu mrežu za čitav sektor.

Osiguranje likvidnosti je prvi prioritet. Finansijska pomoć mora biti brza kako bi se premostio period dok se turistički tokovi ne nastave.

Stoga, turistički sektor mora u narednim sedmicama imati koristi od najavljenih mera, bilo da je reč o programu likvidnosti ECB, specifičnoj državnoj pomoći članica EU, podršci za kratkotrajno radno angažovanje ili da se radi o ulaganjima EIB-a / EIF-a. Konkretno, uz garanciju budžeta EU, Evropski investicioni fond (EIF), zajedno sa bankama iz cele Evrope, treba da obezbedi oko 8 milijardi evra sredstava pomoći za skoro 100.000 pogođenih evropskih malih i srednjih preduzeća, uključujući i ona u sektoru turizma.

Pored toga, Inicijativa za ulaganje u odgovor na korona virus (CRII), koja iznosi 37 milijardi evra, omogućiće državama članicama da mobilišu neiskorišćene budžete strukturnih fondova u različite svrhe, uključujući turizam. Uz podršku Evropskog parlamenta dobijenu 26. marta ove godine, ova Inicijativa je već stupila na snagu 1. aprila.

Međutim, moraćemo da idemo dalje, sa evropskim planom industrijskog oporavka za sve evropske privredne grane i njihove ekosisteme. Ovo je čuveni četvrti stub koji je dogovoren na poslednjem sastanku Evrogrupe (okupljanje ministara finansija 19 članica EU čija je valuta Evro), takozvani Maršalov plan za Evropu. Prema našoj proceni, turizam bi trebalo da bude glavni korisnik takvog plana. Stoga je neophodno da se on brzo primeni.

Takođe se razmatra i postojeća regulativa kako bi se prilagodila situaciji:

• Usvojena je čvrsta mera kako bi se izbegli letovi bez putnika i smanjio pritisak na avio-kompanije da zadrže svoje slotove na aerodromima.
• Predstavljen je i vodič za prava putnika koji uvažava ovu kriznu situaciju. To znači da avio-kompanije ne moraju da vrše naknadu štete putnicima ali im moraju ponuditi povraćaj sredstava ili vaučere za naknadne letove. Zaštita potrošača je uvek primarna.

Naposletku, iako je možda još prerano da se ovome govori, biće neophodno da se pripeme najbolje moguće strategije izlaska iz mera ograničenja kretanja i šta će ovo značiti za postepeno vraćanje turističkih aktivnosti i slobode kretanja unutar zemalja u Šengenskoj zoni i van granica EU. Težiće se definisanju jasnih uslova i preventivnih mera koje će se usklađivati na nivou EU.

2. Kreiranje turizma budućnosti

Sada je trenutak da se pozabavimo budućnošću koja će zasigurno biti različita i u društvenom i u ekonomskom kontekstu.

Moraćemo da zajedno osmislimo sektor turizma koji će biti održiv, digitalan i otporan na krize.

Bilo koji plan oporavka, državna pomoć za sektor turizma moraće da obuhvati i tranziciju kako bi se turizam, kao i drugi sektori, prilagodio novoj realnosti gde su ključni faktori digitalni, strateški i ekološki.

Ovo je i pre krize izazvane korona virusom bilo bitno ali sada postaje imperativ kako bi se nakon izlaska iz krize Evropa pozicionirala kao vodeća svetska turistička destinacija u kontekstu vrednosti, kvaliteta i inovativnosti. Turizam u Evropi treba izbalansirati kako bi postao primer za odgovoran, održiv i inovativan sektor, koji će odgovoriti na prekomerni masovni turizam, prevazići ekološke izazove i iskoristiti pojavu novih platformi.

Ova strategija ima tri dela.

Pre svega, turizam mora biti u središtu evropskog Zelenog dogovora. Ovo znači promovisanje održivog turizma kao odgovor na prekomerni turizam (koji se sreće u izvesnim gradovima i regionima). Ovde će morati da se nađe balans između očuvanja sektora turizma i ekonomske realnosti što neće biti nimalo lako. Poenta je da se promoviše lokalni turizam, a ne da se putnici spreče da putuju. Ovakvu promenu će morati da prati nova politika EU o mobilnosti turista i čvrsta rešenost na lokalnom nivou.

Pored toga, turizam će morati da se okrene digitalnim tehnologijama i da napravi ravnotežu između tradicionalnih kompanija i vodećih digitalnih platformi. Ovde se ne radi o tome da se one međusobno suprotstave već da se svaka od njih prilagodi: neke će morati da se više digitalizuju dok će neke morati da prihvate odgovornost za svoj uticaj u okviru turističkog ekosistema. Ravnoteža između tradicionalnog i digitalnog i odgovornost digitalnih platformi, u svim granama privrede, će biti tema Zakona o digitalnim uslugana na kome se već radi u EU.

Naposletku, turizam mora postati strateško pitanje. Ekonomska i društvena vrednost ove grane privrede, njena utemeljenost na bogatoj istoriji i neprocenjivoj kulturnoj različitosti u Evropi, se mora odbraniti od agresivnih investicionih strategija koje vode zemlje van Evrope i koje trenutnu krizu mogu da iskoriste da se po nižoj ceni dokopaju evropskih turističkih bisera.

Uz sve ove izazove, biće neophodan koordinisani odgovor na nivou Evrope; Evropska komisija, Savet Evrope i Evropski parlament će morati da rade zajedno sa svim učesnicima u turizmu, poštujući regione i lokalitete. Na ovome već radi Radna grupa za turizam koju je osnovao Evropski parlament kao i ministri za turizam u okviru EU. Ovo će biti ključno za razvoj strategije budućnosti za turizam u Evropi.

Predlog je da se organizuje Evropski turistički samit čim okolnosti to omoguće kako bi se sagledala budućnost i napravio plan za izgradnju održivog, inovativnog i otpornog turizma u Evropi. Trenutna zdravstvena kriza je sada prioritet ali na naš način života će uticati i digitalizacija i svest o našem uticaju na životnu sredinu.

Nema vremena za gubljenje. Neophodno je hitno se posvetiti spašavanju kompanija u turizmu, a onda brzo transformisati sektor turizma kako bi nastavio da doprinosi razvoju privrede i društva.

Autor teksta: Thierry Breton, European commissioner for Internal market

Savez vinara i vinogradara Srbije pokrenuo je projekat formiranja baze podataka koja treba da objedini ponudu i potražnju na tržištu Srbije u cilju što boljeg i kvalitetnijeg poslovanja

U projektu formiranja baze podataka, osnovni cilj Saveza vinara i vinogradara Srbije je centralizovanje sistema u kom svi zaniteresovani učesnici mogu imati najrelevantnije podatke o svim aktivnostima vezanim za grožđe i vino. Stvaranje baze i prikupljanje podataka je potpuno besplatno za sve.

Na ovaj način, sve vinarije mogu imati podatke i informacije o ponudi i potražnji, što im značajno može poboljšati planiranje i nabavku, kao i sve aktivnosti vezane za proizvodnju i plasman grožđa i vina.

Više informacija možete pronaći na zvaničnoj internet stranici Saveza vinara i vinogradara Srbije za nekoliko dana, a sve aktuelnosti možete pratiti na njihovoj Fejsbuk stranici.

Impozantne površine od 1.370 m², visine 44.5 m do vrha krsta na centralnoj kupoli, hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. U njemu je oslikano skoro 5.000 m² zidova, mermerni ikonostas dugačak je 18,5 m, podni mozaik zauzima oko 1.700 m², hram ima 7 bronzanih i 9 drvenih vrata, 28 stubova, 11 zvona, podno grejanje

Osim što zadivljuje veličinom, hram impresionira i veštinom i umećem kojim je sagrađen. Na čelu sa protomajstorom Momčilom Stanojevićem, ovaj hram podigli  su mnogobrojni majstori. Idejni projekat radio je čuveni arhitekta i umetnik Predrag Ristić, izvedbeni arhitekta bio je Svetozar Popović. Pet ekipa freskopisaca na čelu sa Anastasijem Radovićem radilo je danonoćno na oslikavanju hrama. Samo freska Bogorodice Šire od Nebesa u oltarskoj apsidi, zauzima površinu oko 80 m².

Prave freske

Hram Sv. Jovana Vladimira u Baru jedna je od retkih savremenih crkava na ovim prostorima u kojoj je živopis urađen “al fresco” tehnikom. Iako se za zidno slikarstvo kod nas uobičajeno kaže „freske“, na zidovima pravoslavnih crkava koje su podignute poslednjih nekoliko decenija zidno slikarstvo rađeno je “al seko” tehnikom. Naime, fresko tehnika podrazumeva slikanje na vlažnom malteru, brzo, pre nego što se malter osuši, ali samouvereno, jer greške ne mogu da se isprave. Ova tehnika zahteva majstorsku veštinu slikara koju, na primer, Leonardo da Vinči nije baš imao, te je eksperimentisao sa novim tehnikama zidnog slikarstva, ne bi li našao alternativu freskama. Međutim, nije bio uspešan u tome i ti radovi su mu ili potpuno nestali, ili su veoma oštećeni. Baš zbog toga što je ovo zahtevan postupak, zidno slikarstvo u pravoslavnim hramovima kod nas se u poslednje vreme radi al seko, odnosno na suvoj podlozi. Tako se crkva brže oslika, moguće je prepraviti greške, ali slike nisu dugotrajne kao freske. Zato živopis srednjovekovnih srpskih manastira i dalje fascinira lepotom, gracioznošću i vitalnošću boja, dok je u crkvama dvadesetog veka slikarstvu potrebna ili restauracija ili potpuno preslikavanje.

U Hramu Sv. Jovana Vladimira mislilo se i na kreč koji je korišćen za malter – doneli su ga iz nekada poznate krečane kod Spuža, u kojoj se danas vadi mermer, a bio je star više od četrdeset godina. Malter pravljen od takvog kvalitetnog kreča čini da oslikana freska ne izbledi.

Kvalitetni klesarski radovi

Ikone na ikonostasu slikane su takođe u drevnoj tehnici, na lipovom drvetu, sa ispoliranim i do visokog sjaja izglačanim zlatnim listićima u oreolima.

Sâm ikonostas je urađen od više vrsta kamena koji je donet iz Severne Makedonije i iz Italije, a iz Sijarinske Banje sa juga Srbije korišćen je oniks. Od kamena su i svi prozori, kao i podni mozaik, Časna trpeza, tron, dok su crvenim i sivim kamenom iz Nikšića popločane staze oko hrama. Veliki tim klesara, njih čak pedeset, predvodili su Ivan Stefanović i Dragiša Krkeljić koji su uspeli da za tri godine urade ovako velik i zahtevan posao.

Zvona i zvonar iz Rusije

U nekadašnjoj vojnoj fabrici za proizvodnju kaćuša, koja danas radi kao zvonolivnica Vera, u Voronježu u Rusiji, izliveno je jedanaest zvona za barski hram, od kojih najveće zvono ima 800, a najmanje oko 10 kilograma, pa je na njima moguće „odsvirati“ mnoge melodije, jer je raspon tonova širok. To nije konačan broj zvona predviđenih za ovaj hram. Inače, zvona su smeštena u dva pirga posvećena Sv. caru Konstantinu i carici Jeleni i sv. Kirilu i Metodiju.

Na zvonima se zvoni ručno, a za to je zadužen profesor u barskoj muzičkoj školi Aleksandar Basarab. Ovaj Ukrajinac izučio je „zanat“ u Rusiji gde se zvonarska veština veoma poštuje.

Kripta hrama posvećena je Sv. Aleksandru Nevskom, kompletno je završena i koristi se za bogosluženja, predavanja i okupljanja.

Za hram Sv. Jovana Vladimira stanovnici Bara nisu štedeli, davali su izdašno, ali nije sve išlo lako. Kada je nakon zemljotresa 1979. Bar izrastao u moderan, planski uređen grad, u njemu nije bila predviđena crkva. Prvi zahtev za određivanje lokacije za izgradnju crkve podneo je sveštenik Bogić Femić, ali je tek nakon štrajka glađu na gradskom trgu i potpisa oko pet hiljada građana (što je bilo više od pola stanovnika grada) i mitinga pred Skupštinom, lokacija za crkvu dobijena. Crkva je osveštana 2016. na hiljadugodišnjicu smrti Sv. Jovana Vladimira. Saborni hram Sv. Jovana Vladimira otvoren je svakog dana od 7.00 do 21.00 sat.

Najlepše se zahvaljujemo na saradnji starešini hrama Slobodanu Zekoviću sa sveštenicima, zatim protojereju Jovanu Plamencu, kao i našem domaćinu Dejanu Vukiću.

Sveti Jovan Vladimir

Jovan Vladimir bio je knez Duklje u periodu od 1000. do 1016. godine, na prostoru od Kotora do reke Bojane, a na severu do Skadarskog jezera. U periodu njegove vladavine, Vizantijsko carstvo potresali su ratovi sa Samuilom, carem Prvog bugarskog carstva koji je u svojim pohodima osvojio i Duklju, zarobio kneza  Vladimira i odveo ga u zatočeništvo u Prespu (današnja Severna Makedonija). Usledilo je venčanje između Jovana Vladimira i ćerke cara Samuila, u narodu i književnosti poznata i opevana ljubav Vladimira i Kosare. Nakon Samuilove smrti, njegov naslednik Jovan Vladislav pozvao je Vladimira na poklonjenje i poslao mu drveni krst kao obećanje da će Vladimir biti bezbedan. Međutim, kad je knez Vladimir stigao u Prespu, pogubljen je ispred crkve, u kojoj je posle i sahranjen. Njegove mošti je kraljica Kosara prenela u Prečistu Krajinsku, prestonicu Duklje, da bi tokom vekova one bile seljene u Drač, u Elbasan, pa u Tiranu. Zato se Sveti Jovan Vladimir, osim među Srbima, poštuje i u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. On je zaštitnik grada Bara, a krst na kome je knez pogubljen čuva, već devet vekova, porodica Andrović. Oni ga jednom godišnje, na Duhove, iznose na svetlost dana i tada narod, sve tri veroispovesti, odlazi sa Androvićima i Svetim krstom na Rumiju, planinu iznad Bara. Replika ovog krsta nalazi se na središnjoj kupoli hrama.

Tekst: Bojana Ilić

Foto: Dejan Vukić