16 C
Belgrade
petak, 26 februara, 2021

Nemačka i Betoven, 250 godina od rođenja

Vrednost velikih umetnika najbolje se dokazuje kroz njihov vek trajanja. Od toga koliko dugo će njihova dela imati moć da povezuju ljude i daruju im neophodnu duhovnu snagu, zavisi i besmrtnost autora. Upravo tako, već više od dva veka strašnom sudu vremena odoleva nemački kompozitor Ludvig van Betoven, koji i dan-danas, tačno dvesta pedeset godina od rođenja, važi za ikonu klasične muzike i jednog od najvećih muzičkih genija

Iako „Bitlmanija“ nesumnjivo predstavlja prvu kulturnu lavinu na globalnom nivou, fenomen masovne histerije je Nemcima odavno poznat, a vezan je baš za Betovena čije je pojavljivanje na muzičkoj sceni pomerilo u drugi plan, dotada neprikosnovene velikane, Mocarta i Hajdna. Njegova popularnost je još za života veoma brzo prešla granice Nemačke i pored toga što je sam govorio da ne stvara muziku za savremenike, već za buduće generacije. I zaista, Betoven je danas najizvođeniji klasični kompozitor, a njegov opus od oko sedam stotina kompozicija se gotovo svakodnevno emituje na radiju i televiziji. Deveta simfonija, u trajanju od 74 minuta, izvedena pod dirigentskom palicom Wilhelma Furtwänglera, poslužila je kao model na osnovu koga danas imamo tačno određen kapacitet kompakt diska. Betovenova muzika je druga najpopularnija na platformi Spotify sa oko 5,1 miliona puštanja mesečno, a na svetu danas postoji više od 700 ulica i trgova koji se zovu njegovim imenom. Pored toga, Betoven je našao svoje mesto i u pop-kulturi, jer je deo Kjubrikovog filma Paklena pomorandža, uz reference u pesmama Majkl Džeksona i grupe Bi Džiz, kao i u legendarnom hitu „Roll over Beethoven“ od Čaka Berija.

Ludvig van Betoven rođen je u Bonu, 1770. godine u muzičkoj porodici. U jedanaestoj godini morao je da napusti školu, a u osamnaestoj nakon smrti majke, postao je glava porodice i preuzeo odgovornost za svoja dva mlađa brata. Betovenov otac, Johan, bio je muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i želeo je da od svog sina napravi novog Mocarta, ali sve do adolescencije Betoven nije privukao nikakvu pažnju tadašnje publike, iako je prvi javni nastup imao već sa osam godina. Interesantan je podatak da je 1787. godine Betoven proveo u Beču dva meseca, učeći upravo kod Mocarta, što je redak slučaj susreta dva genija na istom stvaralačkom polju. Zabeleženo da je Mocart bio oduševljen njegovim talentom za improvizaciju i da je tada navodno izjavio da će Betoven postati veliko svetsko ime. Pet godina kasnije, Betoven ponovo dolazi u Beč kako bi uzimao časove muzike kod Hajdna. Nakon toga je obilazio Prag, Drezden, Lajpcig i Berlin, da bi potom već u svojoj 26. godini počeo da gubi sluh i zbog toga je bio primoran da okonča svoju pijanističku karijeru. Ipak, nežno zdravlje ga nije sprečilo da se posveti komponovanju. Stvarao je burnu, ali emotivnu muziku kombinacijom prirodnog genija i iscrpljujućeg rada. Bio je izuzetno samokritičan, te je svako njegovo delo rezultat mukotrpnog usavršavanja, što je zabeleženo na hiljadama stranica muzičkih skica koje je napisao. Poslednjih devet godina svog života, kada je gluvoća postala definitivna, povukao se u svoj vlastiti svet tišine, u kome je stvorio svoja najveća remek dela.

Bez obzira što je ove godine, usled svima znane pošasti, ugrožena većina najfinijih, a samim tim i najtananijih tekovina naše civilizacije poput umetnosti i kulture, život treba (a i mora) da ide dalje. Pravi primer ovakvog pristupa je proslava dvesta pedesete godišnjice Betovenovog rođenja. Naime, Turistička organizacija Nemačke (GNTB) je 2020. godinu obeležila kampanjom čiji je moto bio: „Ponovo otkrijte Betovena“ (Discover Beethoven), dok je izuzetno kreativan logo manifestacije „BTHVN2020″ proizašao iz zaostavštine kompozitora koji se potpisivao kao „BTHVN“. Svakom od ovih slova organizatori su dodelili po jednu nemačku reč, koja oslikava Betovenovu ličnost. Tako slovo „B“ predstavlja Betovenov rodni grad „Bonn“, slovo T prvo je slovo reči „Tonkünstler“ što znači „kompozitor“, slovo „H – Humanist“ a „V – Visionär“, dok poslednje slovo „N“ ide uz reč „Natur“ i upućuje na Betovenovu ljubav prema prirodi.

Saznajte više na zvaničnoj internet stranici Discover Beethoven.

Ipak, najvažnija stvar proslave jubileja je svakako predstavljanje lokacija koje su vezane za lik i delo ovog velikana, pa ćemo shodno aktuelnoj situaciji pokušati da vam kroz tekst i slike dočaramo Betovenovo nasleđe koje se nalazi širom Nemačke.

Bon

Naravno, počinjemo sa kućom u ulici Bonngasse broj 20, u kojoj je Betoven i rođen. U njoj se nalazi najveća zbirka predmeta koje je kompozitor koristio dok je u njoj živeo. Renovirana i svečano otvorena prošle godine, kuća sadrži kolekciju sa više od 150 eksponata. U Bonu je takođe veoma interesantna „Betoven vođena tura“ koja povezuje 17 lokacija značajnih za život i rad ovog umetnika. Na obali reke Rajne u Bonu nalazi se koncertna dvorana Beethoven Hall, koja je uvrštena na listu spomenika svetske kulturne baštine. Dvorana je dom Betovenovog orkestra koji slovi za jedan od najboljih u Nemačkoj. Betovena možete slušati i u okviru Betovenove nedelje – festivala kamerne muzike koji se održava krajem januara i početkom februara. Na Minsterplacu može se videti spomenik Betovenu, delo poznatog vajara Ernsta Henela iz Drezdena, a u parku Rheinaue nalazi se skulptura urađena po uzoru na crtež Pitera Brojera. Širom grada nalazi se još nekoliko skulptura poznatog umetnika, a najpoznatije su one u Redouten i Stadtgarten parku.

Na reci Rajni

U Koblenc-Erenbrajtštajnu se nalazi kuća u kojoj je rođena Betovenova majka, Marija Magdalena. Ovde posetioci imaju priliku da vide slike i postere, predmete iz svakodnevnog života, instrumente, originale i replike predmeta iz bogate arhivske građe, kao i prikaze Betovena i njegove majke u umetnosti XX i XXI veka. U Zidburgu se besplatno može posetiti bivša opatija Mihaelsburg, odnosno crkva u kojoj je mladi Betoven svirao orgulje. Još jedna preporuka u ovoj oblasti je i ogromni Betovenov park u Kelnu, koji zauzima čak 40 hektara.

Širom Nemačke

Na listi lokacija koje nikako ne bi trebalo propustiti je gradska biblioteka u Berlinu, u kojoj se nalaze brojni rukopisi, pisma i beleške kompozitora, kao i oko trećina njegove muzičke zaostavštine iz javnog domena, zajedno sa originalnim rukopisom legendarne Devete Simfonije. Još jedno zanimljivo mesto u ovom gradu je bivše pozorište Schauspielhaus, u kome je ova simfonija prvi put izvedena. U Lajpciškom muzeju lepih umetnosti nalazi se verovatno najpoznatija Betovenova skulptura, delo Maksa Klingera izrađeno 1902. godine, a tu je i njena savremena verzija koju je izradio Markus Luperc. U Augzburgu se nalazi Betovenov kvart koji je nastajao u periodu od 1880. do 1910. godine, a danas je jedno od najekskluzivnijih područja u gradu. U jednom od najlepših gradova Bavarske, Regensburgu, nalazi se Memorijal Valhala sa dvoranom slavnih nemačke istorije i kulture, u čijoj postavci se nalazi bista poznatog kompozitora. Statue i skulpture velikog Betovena nalaze se još i u Nirnbergu i Frankfurtu, dok grad Rostok na Baltiku čuva izuzetan reljef sa njegovim likom.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
Hotel Grand
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -