Palenta je jedno od najpopularnijih osnovnih jela u Italiji. Cenjena je zbog svoje svestranosti, može se upariti sa slanim i slatkim ukusima, utešna je i ukusna. Međutim, ovo jelo nije nastalo u Italiji, već na jednom dalekom mestu
Glavni sastojak palente je kukuruzno brašno različite granulacije, koje se kuva dok ne postane gusta kaša. Postoje različite varijante pripreme, u zavisnosti od regiona i ličnih preferencija. Neko dodaje mleko ili maslac kako bi dobio bogatiji ukus, dok drugi preferiraju dodavanje sira ili nekih začina.
Palenta se jede sa svim vrstama mesa, sa pečurkama, paradajzom, sirom ili bilo kojom drugom namirnicom. Takođe, dobro ide i kao desert, sa pitama, palačinkama i slatkim džemovima, namazima ili sa mlekom.
I fajn dajning i babin specijalitet
Univerzalnost i jednostavnost palente pretvorila je ovo skromno jelo u gastronomsku zvezdu, posebno u Italiji i ostalim mediteranskim zemljama. Služi se u nafinijim restoranima, ali se priprema i u kućama, služi na slavljima i porodičnim ručkovima. Ovaj specijalitet se jede širom Italije, ali postoje tri glavne regije na severu zemlje gde je posebno popularna, Veneto, Lombardija i Pijemont. Čija je u stvari palenta, koju Italijani svojataju i smatraju svojim jelom?
View this post on Instagram
Iako istoričari koji istražuju poreklo hrane tvrde da su još stari Rimljani jeli neku vrstu kaše koja se pravila od kuvanih mlevenih žitarica, verzija koju ljudi danas poznaju i vole, vuče korene preko Atlantskog okeana.
Malo ko zna da palenta dolazi iz Amerike. Sve je počelo kada je Kristofer Kolumbo sa sobom na Stari kontinent doneo “egzotični” usev kukuruza, koji nije bio poznat u Evrpoi sve do njegovog putovanja 1492. godine, navodi CNN. Kukuruz je dobro prihvaćen, a sa njim je došao i običaj pripremanja hrane od autohtonih „Amerikanaca“.
Uzgoj velikih razmera u Evropi se proširio u 17. veku, zamenivši tradicionalne useve, što je pokrenulo agrarnu revoluciju. Poljoprivrednici su shvatili da kukuruz ima veći prinos i kraći ciklus uzgoja u odnosu na proso, pirinač i pšenicu, kao i da je otporniji na sve bolesti. Takav slučaj je bio i u Italiji, pa se danas se u zemlji uzgaja desetak vrsta italijanskog kukuruza.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Danas se veruje da je palenta najpopularnija osnovna hrana u Italiji nakon paste i pice. U svojoj srži ostaje skromno jelo, tokom Drugog svetskog rata se jelo uglavnom iz nužde, a kasnije iz zadovoljstva. U Italiji postoji izreka koja svedoči o nacionalnom značaju palente: „La polenta è utile per quattro cose: serve da minestra, serve da pane, sazia, e scalda le mani“. Palenta je dobra za četiri stvari, da se jede uz čorbe, da ide kao hleb, da zasiti i da ugreje ruke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
