Iako su preduzete sve mere predostrožnosti, priroda je još jednom dokazala da život uvek pronađe put. Na ovom ostrvu je to potvrdila na najbolji način jer je, bez učešća čoveka i bez mešanja u ekosistem, na njemu potpuno neočekivano nikao paradajz

Surtsey je vulkansko ostrvo u Atlantskom okeanu. Nalazi se  na tridesetak kilometara od Islanda. Nastalo je velikom erupcijom 1963. godine koja je počela u okeanu, na dubini od 130 metara. Tako se rodlio ovo malo čudo prirode za koje su se posebno zainteresovali naučnici širom sveta. Za njega kažu da je jedno od najmlađih ostrva na svetu.

Ostrvo Surtsey je nastalo u sukobu moćnog vulkana koji se sukobio sa moćnim okeanom. U toj borbi, a možda i ljubavi, nastalo je ostrvo u erupciji koja je trajala čak tri godine. Tako je 1967. stvoreno ostrvo površine od 2.7 kvadratnih kilometara.

Međutim, kako to obično biva, priroda je još jednom pokazala svoju snagu i volju. Erozija tla i jaki vetrovi su vremenom smanjili njegovu površinu na oko 1.3 kilometra kvadratnih. Međutim, interesovanje naučnika za to misteriozno područje nije umanjeno.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Daniel Pezzani (@daniel.pezzani)

Ostrvo je pod zaštitom Uneska, a na njega mogu da odu samo naučnici, odabrani botaničari, biolozi i vulkanolozi. Njihov glavni zadatak je da prouče kako nastaje ekosistem, bez ljudskog uticaja. Prva vegetacija na ostrvu je bila u znaku mahovine i lišajeva, a ubrzo su ga nastanile i ptice, galebivi i njorke. Danas tu raste sedamdesetak biljnih vrsta, a na njemu žive insekti, razne ptice i foke.

Treća izolska kulinarska akcija u znaku sardina, saznajte više.

Na ostrvu se nalazi samo jedna kuća u kojoj spavaju naučnici koji proučavaju ekosistem. Pre nego što se iskrca na ostrvo, svaki naučnik mora temeljno da se očisti i pregleda kako ne bi narušio prirodni sistem ostrva. Uprkos svih mera, na ostrvu je izrasla biljka paradajza, što je iznenadilo naučnike. Biljka je odmah uklonjena, kako ne bi bila intruzivna vrsta koja može ugroziti već postojeći biljni svet.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kompanija Airbnb svojim klijentima nudi jedno nesvakidašnje iskustvo. Dok se ceo svet priprema za proslavu Nove godine i Božića, oni nude odmor u kolibi čuvenog Deda Mraza, i to potpuno besplatno

Lista kako da proslavite Božić i Novu godinu je zaista duga, postoji toliko načina i mogućnosti da je zaista ponekad teško odabrati pravi. Međutim, kompanija Airbnb sada nudi jedinstvenu priliku, oni nude besplatan smeštaj u kolibi Deda Mraza.

Airbnb, svetski poznati servis za iznajmljivanje stanova i kuća za odmor, nudi mogućnost uživanja u pravoj kući Deda Mraza. Kuća se nalazi u Finskoj u Laponiji, i slobodna je za najam od danas. Smeštaj je potpuno besplatan, pod jednim uslovom. O čemu se radi?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Airbnb (@airbnb)

Deda Mrazova kuća je ujedno i pošta. Tu svakog dana stigne oko 30.000 pisama od dece i odraslih sa svih krajeva sveta. Kako bi se pomoglo najčuvenijem deki na svetu, Airbnb poklanja odmor u zamenu za pomoć pri odgovaranju na pisma.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Srećnici će, pored druženja sa Deda Mrazom i vilenjacima, uživati u ukusnim finskim specijalitetima. Imaće i mogućnost da se voze sankama i da vide polarnu svetlost. Osim toga, tu su i saune, i sve ono što čini jedno čarobno i impresivno iskustvo za porodice ili prijatelje u potrazi za ultimativnim božićnim iskustvom.

Više o tome pronađite na zvaničnoj internet stranici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Areco je mesto gde možete upoznati pravu Italiju. Nalazi se u srcu Toskane, a o samoj fotogeničnosti i lepoti mesta govori dovoljno činjenica da ga je Roberto Benini izabrao za svoj čudesni film ”Život je lep”

Na samo sat vremena udaljenosti od Firence nalazi se srednjovekovni grad Areco (Arezzo). U pitanju je miran grad u kom živi oko 100.000 stanovnika, grad koji turisti još uvek nisu u velikoj meri otkrili. U ovom gradu život je zaista lep!

Iako je deo grada uništen tokom Drugog svetskog rata, centar Areca je još uvek dom veličanstvenim spomenicima, crkvama, palatama i muzejima. Grad je prepun starih građevina i drugih znamenitosti koje oduševljavaju turiste. Romantične ulice Areca su preuređene za pešake, a gradsko jezgro je puno velikih trgova i neverovatnih arhitektonskih bisera.

Areco je možda i najpoznatiji po najvećem sajmu u Italiji na kom se prodaju antikviteti. Tu možete kupiti praktično sve, od nameštaja, knjiga, preko posteljine do retkih i skupih predmeta. Pored toga, grad je poznat i po freskama umetnika Pjera dela Frančeska, rimskom amfiteatru, kao i po domu umetnika Đorđa Vazarija. Pored toga, upravo tu je rođen čuveni Frančesko Petrarka.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 🌻_scorciditoscana_🌻 (@_scorciditoscana_)

Život je lep!

Idiličnost ovog grada je prepoznao i Roberto Beninji, koji je tu 1997. godine snimio svoj Oskarom nagrađeni film „Život je lep“. Grad je najbolje istražiti pešice, saobraćaja nema u centralnim delovima grada. Dok istražujete grad, možete videti brojne znakove koji otkrivaju gde su snimljene određene scene u filmu. Uostalom, takav je i sam grad, kao da hodate po filmskom setu.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Postoji zaista puno razloga da se zaljubite u Areco. Tu se neverovatno jednostavno živi, tu su sjajni restorani i predivni kafići. Osim toga, tu je i više od deset muzeja, desetak crkava i veličanstvenih katedrala punih umetničkog blaga. Narod je srdačan i voli goste, pa predlažemo da vaša sledeća stanica, ukoliko se nađete u blizini Firence, bude baš Areco, perché la vita è bella!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Varanasi je dugo bio poznat kao jedan od najsvetijih gradova sveta, a danas ova indijska duhovna prestonica mami kulinarske hodočasnike  u jedan pravi vegetarijanski raj

Varanasi je naselje koje živi u kontinuitetu skoro 4.000 godina, i poznato je po tome što se smatra jednim od najstarijih gradova na Zemlji. Varanasi je simbol vere i spasenja za oko 1.2 milijarde Hindusa.

Postoji puno razloga da se poseti ovaj grad, a danas osim bogate kulturno-istorijske baštine nudi jedinstvenu gastronomsku scenu. Po mnogima tamo se priprema najbolja vegetarijanska hrana na svetu.

Prema predanju, Šiva ili Veliko božanstvo, osnovao je Varanasi u drevnim vremenima. Imajući u vidu da Hindusi smatraju da je on vegetarijanski Bog, jasno je da su stanovnici odlučili da to poštuju. Oni ne jedu ništa što ima veze sa životinjama. Vera je toliko jaka, da ne piju ni vodu, ukoliko se ona nalazi u kući u kojoj su recimo kuvali jaja, a o pripremi mesa da i ne govorimo.

Ipak, kuvari iz celog sveta nalaze inspiraciju u njegovom kulinarskom nasleđu reinkarnirajući njegove ukuse u svojim restoranima. Indija je zemlja u kojoj ima zaista puno ljudi, i obroci bez mesa su sveprisutni u rutini života. Ono što vegetarijansku kuhinju Varanasija čini tako zanimljivom je to da su svi specijaliteti direktno pod uticajem snažnog osećaja duhovnosti.

Može i bez mesa

Vegetarijanski jelovnik temelji se na svetim principima i pridržava se najstrožih standarda vegetarijanstva koje propisuje vera. Kao takav zabranjuje, osim mesa, upotrebu crnog i belog luka u kuvanju, za koje se veruje da između ostalog povećavaju bes, agresiju i teskobu.

Jesti meso kod kuće je nezamislivo, navode meštani Varanasija. Prioritet je ishrana koja obećava postizanje spasenja jer svi veruju da bi ljudske duše patile kao one koje smo ubili za hranu. Meso izaziva neke nezdrave sklonosti, otežavajući ljudima koncentraciju i dobro rasuđivanje.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Od specijaliteta u Varanasiju se najčešće mogu naći jela od povrća (sabji), variva od raznih mahunraki (dhal), punjene parathe, pržene samosa, razne salate s jogurtom (raita), indijski krompir začinjen (aloo dum) i ostala jela vrlo čudnih naziva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Planinski masiv Jungfrau je okružen dolinama reka Grindelwald i Rhone u južnim središnjim švajcarskim Alpima između gradova Brig i Interlaken. Njegovi glavni vrhov dosežu 4.158 metara nadmorske visine, i čitav kraj je poznat kao ektremno težak teren za alpinizam. Međutim, osim prirode koja je ovde surova i neverovatno lepa, ovaj kraj je poznat i po jednom drugom sadržaju

Jungfraubahn je najviša evropska železnička linija. Okolni vrhovi viši su od 4.000 metara, a za sve turiste koji nisu vešti u ovim aktivnostima tu su planinskim vozovi za uživanje u lepotama prirode bez napora. Putnici se voze sve do 3.450 metara nadmorske visine, uključujući i put kroz tunel dug 7 kilometara. Tu se i nalazi Eigerwand, železnička stanica koja je uklesana u gorde stene moćnih planina.

Radovi na železnici su započeli 1896. godine, a svečano je otvorena 1. avgusta 1912. godine. Pruga se proteže u dužini od oko 9 kilometara, a najvećim delom prolazi kroz tunel prokopan unutar Mönch i Eiger vrhova, kako bi se pruga zaštitila od ekstremnih vremenskih uslova.

Osim polazne i dolazne stanice, železnica ima još dve međustanice unutar tunela. Prva je stanica Eigerwand, u delu tunela koji prolazi kroz unutrašnjost severne strane vrha Eiger. Nalazi se na nadmorskoj visini od čak 2.865 metara.

Sve do 2016. godine, kada je voz prestao da se tu zaustavlja, putnici su mogli da izađu i pogledaju kroz prozore na stenama koji gledaju na susedne planine. Nakon silaska iz voza, tu su se turisti i putnici okupljali kako bi se fotografisali i uživali u panoramskom pogledu.

Jedini pristup stanici Eigerwand koji nije preko voza je prolaz napravljen, pogađate, u stenama. Prolaz se zove Stollenloch, i ta “rupa” je nastala tokom izgradnje železnice kako bi se uklonio kamen i zemlja dok su radnici probijali tunel u planinu. Stollenloch je povremeno korišćen za spasavanje alpinista koji su ostali zarobljeni na planini, nažalost, ponekad bez pozitivnih rezultata.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Železnica Jungfrau smatra se vrhunskim tehničkim poduhvatom inženjeringa s kraja 19. veka, izgrađena praktično bez ikakvih mašina, samo krampovima, lopatama i snagom mišića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.