„Strategija turističke ekonomije“ glavnog grada Austrije datira iz 2019. godine. U cilju postizanja rasta koji jača kvalitete samog grada, a da ih ne troši, Grad Beč je revidirao svoju turističku strategiju i u tu svrhu postavio tri cilja: očuvanje visokog nivoa prihvatljivosti turizma i zadovoljstvo gostiju, privlačenje „poželjnih gostiju“ i fokus na kongresnim gostima
„U vremenu koje je na globalnom nivou obeleženo geopolitičkim preokretima, ekonomskom nesigurnošću i opadanjem kupovne moći, bečki turizam se pokazuje kao stabilna i pouzdana luka. On obezbeđuje privredni rast, donosi 5,6 milijardi evra godišnje dodate vrednosti i osigurava više od 100.000 radnih mesta“, istakao je gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig.
Da bi se merio nivo prihvatljivosti turizma i zadovoljstvo gostiju, istraživački institut „Manova“ sprovodi mesečna ispitivanja. Prema podacima Bečke turističke organizacije, devet od deset ispitanih Bečlija (od ukupno 3.600) turizam ocenjuje pozitivno. Takođe, devet od deset turista bi preporučilo Beč kao destinaciju.
Kada su u pitanju tzv. „poželjni gosti“, idealan turista koji u slobodno vreme putuje, prema definiciji Grada, treba da bude zainteresovan za umetnost i kulturu, poslovni turisti za kongrese i poslovne skupove, a luksuzni gosti da troše u segmentu visoke klase. Posebno su poželjni individualni putnici u odnosu na grupne posete. Prošle godine zabeleženo je ukupno osam miliona noćenja.
Glavni cilj optimizovane strategije je da jedna desetina svih noćenja ubuduće potiče iz segmenta kongresnog turizma. U 2023. godini bilo je 1,6 miliona noćenja kongresnih gostiju, što je činilo devet odsto. Kako bi se svi ovi trendovi mogli meriti, Beč je odnedavno postao deo „Međunarodne mreže za posmatranje održivog turizma“ (International Network of Sustainable Tourism Observatories) koju vodi organizacija Ujedinjenih nacija. U toj mreži su okupljene institucije i destinacije koje zajednički prate razvoj turizma.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Savremeni putnici traže sve više od odmora: mir, slobodu i smisao. Turizam prolazi kroz različite faze i prilagođava se potrebama ljudi, pa planine iz sezone u sezonu postaju sve traženija i privlačnija letnja destinacija. Nije reč o trendu koji će biti “kratkog daha”, ovo je potpuna transformacija želja i navika jer – odmor u prirodi, na većoj nadmorskoj visini, danas je novo merilo i simbol svesne lepote odmora
Photo: MK Mountain Resort
Letnji meseci na planinama predstavljaju normu za one koji biraju sadržajno i nadahnjujuće putovanje. Postoji taj stereotip da su more i plaža logičan izbor u danima kada asfalt gori pod nogama. Ali, tišina, svež vazduh, netaknuta priroda, zelenilo i lokalni proizvodi nenametljivo su se “uvukli pod kožu” putnika, a za hotele i smeštajne kapacitete na planinama, to je značilo samo jedno – ogroman poslovni potencijal, prostor za inovacije i lojalnost gostiju, koji postaju povratnici, iz godine u godinu.
– Planina više nije samo usputna stanica na putu do mora, to dokazuje naš sveobuhvatni koncept odmora koji zadovoljava sve potrebe za okrepljenjem, uživanjem, istraživanjem i avanturom – navodi Svetlana Kostić, direktorka marketinga i komunikacija u hotelu “Grand Kopaonik”. Izuzetan položaj hotela, na nadmorskoj visini od 1.770 metar, sa pogledom na Nacionalni park, velnes luksuzom, različitim sadržajima i kapacitetima, uz visoku ocenu gostiju, doneli su ovom “biseru Kopanika” epitet pravog letnjeg utočišta i oaze u vrelim danima.
Svetlana Kostić
– Prijatne temperature preko dana, a prohladne večeri, savršen mir i očuvana priroda ovde dolaze u paketu sa dostupnim luksuzom koji se ogleda u komoditetu hotela kao što je Grand Kopaonik, sa prvoklasnom uslugom, vrhunskim spa sadržajima, bogatom ponudom aktivnosti u prirodi i svim onim što je potrebno za ispunjen odmor. A da se dobro razumemo sa tržištem, potvrđuje nam trend dužih boravaka i ponavljanje letnjih poseta. Na Kopaoniku su jul i avgust prošle godine bili u svakom smislu rekorderi sa 15 do 20% većim zauzećem kapaciteta. Beg od tropskih vrućina ili „hladovanje“ kao koncept odmora, već neko vreme veoma uspešno parira tradicionalnom letovanju i morskim destinacijama, i to posebno kada je reč o planinskim centrima poput Kopaonika – kaže Svetlana Kostić.
Planinske oblasti Srbije predstavljaju pravo bogatstvo prirodnih lepota, koje zadovoljavaju najviše standard savremenih putnika, ali ako pođemo do naših komšija, u Sloveniju, nećemo biti razočarani. Idući ka severu zemlje, nailazimo na deo alpskog planinskog venca – planinu Pohorje i Pohorje Village Wellbeing Resort. Letnje temperature na Pohorju idealne su za aktivan odmor, prosečno između 22 i 26°C, uz svež planinski vazduh, zelenilo i osvežavajući vetar. Noći su prijatno hladnije, što omogućava kvalitetan san i oporavak tela. Destinacija koja godi svim generacijama!
Vasja Ilešič
Vasja Ilešič, generalni direktor Pohorje Village Wellbeing Resort-a, približio nam je magiju Pohorja, kao i sistem poslovanja i snažne motive koji vode putnike ka Sloveniji i planinama, čak i u letnjim mesecima.
– Leto na Pohorju nudi doživljaj koji spaja aktivan odmor i mir u prirodi. U samom rizortu nudimo iznajmljivanje e-bicikala sa kompletnom opremom, idealno za otkrivanje pohorskih proplanaka i mapiranih biciklističkih staza, koje vode kroz najlepše kutke planine. Za porodice i aktivne putnike tu su i letnje sankalište, avanturistički park s penjačkim zidovima, bogate planinarske staze, kao i prostrani apartmani, te sobe za udoban odmor posle aktivnog dana. Posebno izdvajam šetnje do vodopada, vođene eko-šetnje, kao i wellbeing doživljaje na otvorenom – od joge u šumi do opuštanja u zatvorenom bazenu sa pogledom na prelepe vrhove smrče – objašnjava Vasja.
Slovenija, kao jedna od atraktivnijih evropskih zemalja u oblasti turizma, postavlja visoke standarde poslovanja i posvećenosti, pa je zadivljujuća i izuzetno pohvalna činjenica da se i sam koncept rizorta “oslanja” na iste temelje i nudi svim svojim gostima uslugu i doživljaj za pamćenje. A da planinsko leto nije samo marketing, potvrđuje i raznolikost putnika.
Photo: Pohorje Village Wellbeing Resort
– Letnja sezona na Pohorju postaje sve popularnija – beležimo stalni rast posetilaca, posebno porodica i parova koji traže beg od gradske vreve. Fokusirali smo se na održivi turizam i autentične doživljaje. Uveli smo brojne outdoor aktivnosti, digitalizovali deo usluga za lakši check-in, unapredili gastronomsku ponudu sa lokalnim jelima i biljnim specijalitetima, te stvorili zeleni coworking kutak za goste koji žele da spoje rad i odmor. Naš cilj je da svaki gost oseti magičnu snagu divlje zelene planine – uz udobnost, tišinu i brigu za prirodu. Posebno ističemo naš piknik paket – autentičan lokalni doživljaj u kojem gosti dobiju korpu punu lokalnih delikatesa (domaći sir, hleb, voće, sokovi…), kao i bicikl i mapu za biciklistički izlet. To je savršen način da spojite aktivnost u prirodi, gurmanski užitak i nezaboravne poglede. Tu je i naš novitet: „Podignite zeleni ugled vaše kompanije„, program za poslovne goste, koji žele da sastanke zamene kreativnim radionicama u prirodi – ističe Vasja.
Uz to on dodaje i posebne pakete u letnjem periodu, koji zasigurno privlače turiste iz Evrope i sveta, u potrazi za drugačijim i posebnim letovanjem.
Photo: Pohorje Village Wellbeing Resort
– Letnje cene su pristupačnije u odnosu na zimu, a posebno su popularni naši porodični paketi, velnes vikendi i programi za aktivni odmor. Gosti mogu iskoristiti pakete u kombinaciji sa prirodom, saunama, bazenima i zdravom hranom ili izabrati romantični paket za dvoje sa privatnim spa doživljajem. Za kompanije nudimo „Zeleni timbilding„, aranžman koji je jako popularan i kreativan. U pitanju su takmičenja poput kuvanja pohorskog piskra, našeg autentičnog jela ili časovi kuvanja, radionica Brin-Gin, potraga za skrivenim blagom u prirodi, slikanje, kao i vinske ture i mnogi drugi sadržaji – navodi Vasja.
A, na famozno pitanje: “Zašto izabrati planinu pored mora i talasa?” odgovor je vrlo jednostavan:
– Planina nudi ono što more ne može – mir, tišinu, svežinu i autentičnost. Na Pohorju nećete tražiti mesto za peškir, ovde imate svoj kutak prirode. Umesto gužve, nudimo prostrane livade, šumske staze i čist vazduh. Smatram da je to idealan izbor za one koji žele da napune baterije na zdrav način, daleko od stresa i vrućine asfalta. Na Pohorju ne brojimo dane – tamo ih proživljavamo. Dok vetar šapuće kroz borove, a sunce se smeši kroz oblake, shvatite da je pravo bogatstvo upravo u trenucima mira, prirode i bliskosti. Naš rizort nije samo odmor – to je vreme koje poklanjate sebi i onima koje volite. To su porodični osmesi u prirodi, doručak s pogledom i tišina koja leči. Leto na planini? To je leto koje se pamti – tvrdi Vasja Ilešič.
Veljko Goljanin
Potvrda da planina definitivno parira primorju (a za pojedine i prednjači) dolazi nam i iz susedne Bosne i Hercegovine, sa Ravne planine i Ski-centra Ravna Planina. Iako nas planinski vrhovi nesumnjivo češće podsećaju na zimu i snežne predele, uskoro bi mogli postati omiljena “slika letovanja”. Sa hiljadama gostiju svakog meseca, a na vrhuncu u julu i avgustu, ovaj ski-centar pokazuje da leto nije samo slana voda i pesak.
– Zahvaljujući nadmorskoj visini od oko 1.300 metara, temperature su vrlo prijatne – uglavnom između 20 i 26 stepeni Celzijusa. To je idealno za boravak na otvorenom, bez letnjih vrućina. Planina je posebno pogodna za porodice i one koji traže opušten, zdrav odmor daleko od gužve – ističe Veljko Goljanin direktor Ski-centra “Ravna planina” i dodaje da su cene tokom leta dosta povoljnije, a u Ski-centru su pripremili i porodične pakete, popuste za grupe i tematske dane.
Photo: Ski centar Ravna Planina
– Naš cilj je da leto na planini bude pristupačno svima. Unapređenja radimo kontinuirano kroz nove sadržaje u Dino parku, koji je u letnjoj sezoni najprivlačniji, kao jedinstven prostor sa replikama dinosaurusa smešten u prirodnom ambijentu i idealan je za porodice i decu – navodi Goljanin.
Osim igre i zabave, klinci će biti u prilici da nauče važne i zanimljive podatke o životu dinosaurusa i leto provedu u smehu i nešto drugačijem “školovanju”. Uz to, Ravna planina nudi netaknutu prirodu i slikovite pejzaže, koji će biti deo svakodnevnih aktivnosti.
– Šumske staze, igrališta i žičara koja vodi do vrha Ravne planine, pravi su mali raj za ljubitelje prirode, a pripremamo i dodatne edukativne i animacione programe, sada i kroz veliki projekat zatvorene skijaške dvorane koja će omogućiti posete tokom cele godine – objašnjava Veljko Goljanin.
On, kao i njegove kolege, tvrdi da je planina pravi izbor jer nudi sve ono što more ne može, a sve je izvesnije da se u narednom periodu, planina i more neće takmičiti i upoređivati, jer će vrhovi postati zasebna zona i letnja destinacija. Recimo da će to biti naša nova normalnost – da u kalendaru, jul mesec posmatramo kao priliku da pobegnemo na planinu i iskusimo sve ono što samo ona može – oporavak, regeneraciju, preporod, mir, ali i zabavu i razonodu.
Jelena Čabarkapa
Sve je izraženiji trend ka raznolikijim letnjim destinacijama, a kada govorimo o Crnoj Gori, more više ne predstavlja “konkurenciju” već komplementarnost planinama i priliku za razvoj celogodišnjeg turizma na severu te države. Luksuzni smeštajni kapacitet dizajniran u skladu s pejzažom, Swissôtel Resort Kolašin, u sklopu rizorta Kolašin Valleys, pozicionirao se kao jedan od najposećenijih planinskih centara u Crnoj Gori, i leti i zimi.
– Planinski regioni Crne Gore beleže stalni rast poseta tokom letnjih meseci, naročito među porodicama i korporativnim gostima koji žele da se sklone od gužve i letnje sparine na primorju. Netaknuta priroda, svež planinski vazduh i dnevne temperature koje retko prelaze 30°C, uz prijatno sveže noći – predstavljaju idealan izbor za odmor u harmoniji s prirodom.
Photo: Swissôtel Resort Kolašin
Bjelasica, sa svojom nadmorskom visinom od 2.139 metara, funkcioniše kao prirodna vazdušna banja, što je čini posebno privlačnom za ljubitelje zdravstvenog turizma. U kombinaciji s brojnim pešačkim i biciklističkim stazama u neposrednoj blizini nacionalnog parka, pruža idealne uslove za rekreaciju. Od planinarenja i jahanja do velnes programa i lokalnih gastronomskih tura, posetioci imaju priliku da dožive nezaboravno i specifično iskustvo Crne Gore – poručuje Jelena Čabarkapa, direktorka prodaje i marketinga u Swissotel rizortu, a uz brojne autentične sadržaje, posebno naglašava i First Minute letnju ponudu, ističući da kao što zimu karakteriše skijanje, tako i leto ima svoje benefite i promotivne pakete.
– Posebno smo radili na kreiranju bogatog letnjeg programa hotela Swissôtel Resort Kolašin, a u okviru First Minute ponude nudimo popuste na smeštaj, besplatan boravak za dvoje dece do 12 godina, mogućnost rane prijave i kasne odjave, besplatan apgrejd sobe, kao i povlašćene cene za polupansion. Posebno domaći gosti, porodice s decom i turisti iz inostranstva sve češće biraju planine, bilo kao alternativu, bilo kao primarnu destinaciju ili produžetak odmora nakon boravka na primorju. Ali, jedno je sigurno – planina nudi sve ono što letnji odmor čini istinski regenerativnim bez kompromisa po pitanju komfora ili sadržaja – završava Jelena.
Photo: Swissôtel Resort Kolašin
Toliko je razloga da ove godine pružite priliku sebi i planinama, da pronađete “zajednički jezik”. Mi smo naveli samo neke od najautentičnijih ponuda, koje su se među turistima pokazale kao one prave, ali ako ukažete poverenje i dodelite šansu bilo kojoj planini u regionu, shvatićete da turizam i putovanja dobijaju sasvim novu konotaciju, a letovanje prestaje da stoji čvrsto i stameno uz more.
Jer, za mnoge od nas već dugo kada se kaže letovanje – to su planina, sloboda i zdravlje!
Tekst: Ivana Ninić
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Mađarsko vino Kancellar SomlAI Cuvee 2021, čiji je recept osmislila veštačka inteligencija, osvojilo je veliko zlato i titulu međunarodnog vinskog otkrića na prestižnom takmičenju Concours Mondial de Bruxelles održanom ove godine u Kini. Ova etiketa već nosi simboličnu oznaku „AI“ u nazivu, ne slučajno, jer je za njen nastanak delimično zaslužan upravo jezički model ChatGPT
Vinarija Kancellar iz Mađarske je koristila ChatGPT da generiše ideje za sastav vina (kupažu), i na osnovu tih AI predloga su vinari napravili recept koji su kasnije sproveli u delo. Dakle, čovek je pravio vino, ali ideja i smernice su delimično došle od veštačke inteligencije.
Ovo je prvi zabeležen slučaj da vino dobijeno uz pomoć AI osvoji prestižnu međunarodnu nagradu. To otvara zanimljiva pitanja o ulozi tehnologije u tradicionalnim zanatima. ChatGPT im je dostavio dokument od čak 22 strane, od čega su se samo dve odnosile na sastav vina, dok je ostatak bio posvećen marketingu. Vinari su se, uz osmeh, odlučili da zanemare savete o promociji i fokusirali se isključivo na preporučenu kupažu.
Na osnovu AI saveta, kreirana je mešavina furminta, haršlevela (lipolist) i još nekoliko lokalnih sorti. Kupaža je zatim pretočena u vino dostupno po neverovatno pristupačnoj ceni – svega oko 10 evra po boci.
Šta kaže struka?
Stručni žiri Concours Mondial de Bruxelles opisao je vino kao izuzetno osvežavajuće, sa izraženim kiselinama i dugom, medenom završnicom. Ovaj balans ukusa i kvaliteta doneo mu je najviša priznanja u konkurenciji mirnih belih vina iz celog sveta.
Od ukupno proizvedenih 3.900 boca, u trenutku proglašenja nagrada u prodaji je ostalo još svega oko 2.000. Očekuje se da će i ostatak vrlo brzo biti rasprodat.
Vino budućnosti?
U vinariji Kancellar ističu da je sve urađeno poluozbiljno i iz znatiželje, ali rezultat je prevazišao sva očekivanja. Šaleći se, kažu da za sada njihov glavni enolog još nije u opasnosti, iako su AI recept i ljudska ruka zajedno stvorili vino koje je zasenilo i mnogo skuplje etikete.
Kancellar SomlAI Cuvee 2021 nije samo izvanredno vino, to je simbol spoja tradicije i tehnologije. Pokazuje kako veštačka inteligencija može biti alat kreativnosti, a ne zamena za stručnost. Možda će sledeće svetsko šampionsko vino iz regiona biti – delo domaće AI i lokalnih sorti.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Na jugozapadu Slovenije smešten je jedan od najromantičnijih primorskih gradova ove zemlje – Piran. Ako ste nekada imali priliku da posetite Veneciju, prvi pogled na grad podsetiće vas na uske, kamene uličice, trgove i arhitekturu kakvu ste videli u Italiji. Ali, to nije slučajnost – Piran je od 13. pa sve do 18. veka bio deo Mletačke republike, a nakon Prvog svetskog rata predat je Italiji. Uticaj na ovo naselje na obali Jadrana imale su i druge zemlje, kulture i nacionalnosti, ali se ta italijanska nota najčvršće zadržala. Danas, Piran ponosno nosi epitet muzej na otvorenom i čuva svoj identitet – ponosno i nežno
Photo: Jan Godec
Sama šetnja ulicama Piranaveć je dovoljno autentično i posebno iskustvo, ali da biste bolje razumeli dubinu, snagu i bogatstvo grada, potrebna vam je vođena tura koja zalazi izvan dobro poznatih ruta: tamo gde su priče meštana i istorija koju pričaju samo izabrani. Polona Senčar, vlasnica turističke agencije Maona, specijalizovane za kulturni turizam i umetnička iskustva, povešće vas u svet prošlosti, umetnosti i tajni Pirana. Ovo neće biti još jedan običan izlet, već potpuno nova dimenzija putovanja, istraživanja i upoznavanja. Saznaćete zašto Piran nazivaju “gradom muzike”, kako je postao popularna filmska lokacija i slušati o tome kako su na ovu obalu nekada, po posebnim porudžbinama, stizala dela najvećih umetnika, kao što su Domeniko Tintoreto, italijanski slikar kasne renesanse i manirizma i Vitore Karpaćo, smatran najvećim slikarem narativnih scena venecijanske škole.
Photo: Jaka Ivančić
Pored toga, saznaćete ponešto i o savremenoj umetnosti i njenim najistaknutijim predstavnicima. Na ovoj ruti ćete obići pet enterijera, među kojima je i Pozorište Tartini, a bićete i svedoci skrivenih umetničkih dela poput mozaika famoznog slovenačkog slikara i grafičara Lojzeta Spacala ili kreacije Janeza Lenasija, poznatog slovenačkog kipra. Imaćete priliku da doživite priče koje su se usmenim putem čuvale od zaborava i koje su do nedavno poznavali samo starosedeoci. Ovo je potpuno nov, drugačiji i ekskluzivan koncept obilaska Pirana, koji će vam riznicu različitih kultura i istorijsko mesto puno skrivenih tajni približiti na nesvakidašnji način.
Maksimalan broj prijavljenih po turi je 15, što daje osećaj intime i važnosti svakog pojedinca. Bićete u prilici da zamišljate u tišini, znatiželjno postavljate pitanja i na kraju – uživate u čaši dobrog vina, dok sa ostatkom ekipe sumirate utiske i sve novo što ste čuli stavljate u folder koji se ne briše.
Ovo nezaboravno iskustvo doneće vam nova prijateljstva i uvide u istoriju, ali uz pažljivo birane i pripremljene reči i delove piranske prošlosti, koji su do sada bili manje poznati. I na kraju, zavolećete ovaj grad koji diše kroz tajne, prolaze, ljude i umetnost.
Za više informacija i rezervacije posetite zvanični sajt.
Ivana Ninić
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Italija je globalno poznata po gradovima kao što su Rim, Venecija, Firenca i Milano. Ipak, prava magija ove zemlje često se krije daleko od užurbanih metropola – u malim selima, netaknutim krajolicima i tradicijama koje vekovima opstaju. Upravo zato je pokrenuta kampanja „99% of Italy“, s ciljem da se svet upozna sa manje poznatim, ali autentičnim i izuzetno vrednim delovima Italije
Inicijativa „99% of Italy“ promoviše lokalitete, sela i regije koje su izvan standardnih turističkih ruta – mesta koja čine čak 99% teritorije Italije, ali privlače samo mali procenat turista. Kroz ovu kampanju, italijanske vlasti, lokalne zajednice i turističke organizacije žele da pokažu koliko je Italija raznovrsna i neiscrpna kada je reč o istoriji, gastronomiji, prirodi i kulturi.
Kampanja naglašava značaj održivog turizma, koji poštuje lokalne zajednice, čuva prirodu i omogućava posetiocima dublji doživljaj mesta. Posetom manje poznatim destinacijama turisti izbegavaju gužve, dobijaju autentičnije iskustvo i direktno podržavaju lokalnu ekonomiju.
Primeri uključuju:
Sela izabrana u emisiji Il Borgo dei Borghi, kao što su Civita di Bagnoregio, Castelmezzano ili Apricale
Neotkriveni nacionalni parkovi i planinske oblasti, poput Dolomiti Lucane i Matese
Autentične vinske i gastronomske rute regija kao što su Umbria, Marche, Abruzzi i Calabria
Digitalna platforma i novi alati
Za potrebe kampanje razvijene su digitalne mape, aplikacije i vodiči koji omogućavaju posetiocima da lako istraže manje poznata mesta. Ove platforme nude personalizovane preporuke na osnovu interesa – bilo da tražite seoski turizam, biciklističke rute, umetničke radionice ili porodična imanja sa agroturizmom.
Šansa za turizam u regionu
Model poput „99% Italije“ može biti inspiracija i za zemlje poput Srbije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske. I kod nas postoje brojna sela, planine i autentične sredine koje zaslužuju veću pažnju. Kroz pametne kampanje, digitalnu promociju i održive prakse, moguće je usmeriti turizam ka lokalnim zajednicama koje do sada nisu bile prepoznate – a to donosi koristi i za turiste i za domaćine.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Italija van klišea
„99% of Italy“ je više od kampanje – to je poziv na drugačije putovanje. Italija time ne nudi samo razgledanje spomenika, već poziva na upoznavanje duše zemlje. Sledeći ovu ideju, svako može pronaći svoje skriveno mesto pod italijanskim suncem. To mesto možda nije na razglednici, ali će ostati u srcu zauvek.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Uđete danas u kafić i dočeka vas nasmejani barista. Sutra vas možda dočeka robot s čašom hladne vode. Razlika nije samo u tome ko vas poslužuje, već u tome kako se taj osećaj precipira
Dok se sve više priča o automatizaciji i veštačkoj inteligenciji u ugostiteljstvu, pravo pitanje nije koliko je neka tehnologija napredna, već koliko je u stvari ljudska. U svetu hrane i pića, najvažniji pomaci neće doći iz bržih sistema ili uštede vremena, već iz trenutaka koji goste iznenade, obraduju i učine da se osećaju viđeno i posebno.
Dizajn pretvara tehnologiju u doživljaj
Upravo je dobar i smislen dizajn taj koji od tehnologije pravi iskustvo. On omogućava da inovacije ne deluju hladno ili zbunjujuće, već poznato i prijatno. I to je ono što će oblikovati sledeću generaciju kafića, restorana i kuhinja s minimalnim brojem zaposlenih. Dizajn je ono što razlikuje tehnologiju koja funkcioniše od one koja se zaista voli i koristi sa zadovoljstvom.
Šta zapravo ne funkcioniše?
Industrija ugostiteljstva je pod velikim pritiskom. Troškovi rada rastu, gosti žele više i brže za manje novca, dok se kuhinjski procesi sve teže nose s potražnjom. Tehnologija se sve češće nameće kao rešenje. Međutim, nije svaka tehnologija dobra tehnologija.
Pogrešan ekran osetljiv na dodir ili nespretan robot mogu možda rešiti jedan problem, a istovremeno stvoriti tri nova. Gosti osećaju hladnoću lošeg korisničkog interfejsa ili nelagodnost digitalnog asistenta koji ne razume njihove potrebe. Ono što nedostaje nije još više linija koda, već više dizajnerskog razmišljanja. Razmišljanja iz ugla gosta, ali i zaposlenih. Jer nije bitno samo šta se desi, već kako se to doživi.
U jednom studiju u Belgiji razvijen je potpuno nov pristup. Le Petit Chef, poznat kao najmanji kuvar na svetu, deo je jedinstvenog gastronomskog spektakla koji spaja vrhunsku kuhinju i 3D tehnologiju. Animirani kuvar visok svega nekoliko centimetara projektuje se direktno na vaš sto, gde izvodi malu pozorišnu predstavu dok vam „sprema“ jelo. Zahvaljujući naprednom video mapping-u i kreativnosti belgijskog studija Skullmapping, gosti doživljavaju spoj zabave, umetnosti i kuvarskog umeća – od predjela do deserta, svaki tanjir postaje deo interaktivne priče.
Ovaj koncept dostupan je širom sveta u prestižnim restoranima i hotelima poput Four Seasons i Grand Hyatt, a sve češće se organizuju i tematske večere inspirisane avanturama Marka Pola ili drugim kulinarskim putovanjima. Le Petit Chef nije samo trik za privlačenje pažnje, to je pažljivo osmišljen doživljaj koji podjednako oduševljava decu i odrasle, pružajući večeru koja se pamti ne samo po ukusu, već i po emocijama, smehu i magiji koja se odvija na tanjiru. Jedan od takvih restorana se nalazi i u Beogradu.
U jednom kafiću u Pekingu razvijen je sličan pristup. Počinje jednostavno, naručite hranu ili piće. Ali umesto klasičnog menija, dobijate projekcije animacija preko stola pomoću AR lampe. Svetlosni efekti igraju oko vašeg deserta, pružajući senzorno i emotivno iskustvo pre nego što ste išta probali. Zimski specijalitet, uz projekciju polarnog medveda koji korača vašim stolom.
U pozadini, sistem automatski beleži porudžbinu, projektuje vaše ime na pult za preuzimanje, pokazuje osoblju gde da stavi tacnu, i diskretno signalizira kada treba raščistiti sto ili ponuditi dopunu. Ovo nije zabavni trik, to je funkcionalna infrastruktura, ali oblikovana kao pozorišna scena. Svaki trenutak je ličan, tečan i neprimetno radostan.
Ne menjajte baristu – unapredite ga
Često se govori da automatizacija ubija duh ugostiteljstva. To je tačno samo ako joj to dozvolimo. Pravilno integrisana tehnologija može da rastereti zaposlene i omogući im da se fokusiraju na ono što mašine nikada ne mogu – iskrenu interakciju, empatiju, i ljudsku povezanost. Retko ko pamti savršen odnos mleka i kafe, ali svi pamte iskustvo, kako su se osećali u tom prostoru i ko ih je poslužio.
Jedan od mogućih primera je kafe-robot koji ne pokušava da glumi čoveka, već precizno pravi savršenu kafu, oslobađajući vreme baristama da se bave ljudima. Ako je pritom dizajniran sa dozom humora ili šarma, postaje deo ambijenta, ne smetnja.
Razlika nije u funkciji već u emociji
Fokusiranje isključivo na funkcionalnost je tek prvi korak. U ugostiteljstvu, krajnji cilj je da se oblikuje osećaj. Svaki put kada se kreira robot ili AR sistem, dizajneri bi trebalo da se pitaju: Šta će naterati gosta da se nasmeje? Šta će poželeti da podeli na društvenim mrežama? Šta će ga naterati da se vrati? Ne kreiramo samo mašine, već režiramo trenutke. Najbolja tehnologija ne odvlači pažnju, već nestaje u pozadini, prepuštajući prostor emociji, priči i ljudima.
Šta da očekujemo u budućnosti?
U Kini je budućnost već stigla u formi robota-barmena i potpuno automatizovane prodavnice. Ali u Evropi i Severnoj Americi, gde automatizacija nije atrakcija već potreba, postoji prilika da se sve uradi pametnije. Ne samo digitalnije, već humanije. I to je ono što zaista inspiriše.
Kad se AR, AI i robotika integrišu sa svrhom, i kada sve počne od dobrog i smislenog dizajna, ne dobijamo samo rešenja za probleme. Dobijamo i nove vrste veza između prostora, tehnologije i ljudi. Za nekoliko godina, najbolji kafići neće biti oni sa najmanje zaposlenih, već oni koji su na novo osmislili šta ljudi u ugostiteljstvu zaista treba da rade.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Nekada simbol jednostavnog i jeftinog prenoćišta pored puta, moteli u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi doživljavaju tihu, ali značajnu tehnološku revoluciju. Umesto da zaostaju za luksuznim hotelima i velikim lancima, oni sada postaju neočekivani lideri u digitalnoj transformaciji ugostiteljstva, i investitori to primećuju
U industriji u kojoj se inovacije obično vezuju za prestižne brendove i raskošne rizorte, moteli iz drugog plana pokazuju kako pravi napredak ne mora uvek da dolazi sa pet zvezdica. Ova transformacija nije došla preko noći, ali jeste bila hrabra.
Prekretnice poput akvizicije lanca Motel 6 za 525 miliona dolara od strane indijskog startapa OYO, kao i modernizacije motela Super 8 koju sprovodi kompanija Wyndham u Španiji i Portugalu, jasno ukazuju na to da moteli ne treba da budu potcenjeni igrači. Naprotiv, postaju idealna kombinacija pristupačne cene, efikasnog poslovanja i digitalne sofisticiranosti, navodi Hospitality Technology.
Tehnologija kao temelj novog identiteta
Brojevi sve govore. Prema Globalnom izveštaju o tržištu softvera, softver za motele raste sa 374 miliona dolara u 2020. na projektovanih 959 miliona dolara do 2031. godine, sa godišnjom stopom rasta od 9,44%. Ovaj rast ne odražava samo interesovanje investitora, već i sve veću spremnost motel industrije da implementira tehnologiju i prilagodi se savremenim očekivanjima gostiju.
Današnji putnici ne traže samo nisku cenu, žele pogodnost, personalizaciju i dobar dizajn. Moteli sve više ulažu u dizajnerski osmišljene sobe, pametne televizore, brzi internet i beskontaktni check-in. Rezultat je iskustvo koje se često približava onome što nude butik hoteli, ali uz zadržavanje nižih cena.
Pristupačnost i iskustvo su novi uspeh
Ovde se ne radi o pokušaju da moteli postanu luksuzni, već da redefinišu pojam budžetskog smeštaja. Današnji moteli sve češće privlače mlađe putnike, digitalne nomade i parove na proputovanju koji su ranije birali Airbnb ili gradske hotele. Ova nova generacija motela nudi cenovno pristupačan smeštaj koji ne štedi na korisničkom iskustvu.
Moteli, inače poznati po jednostavnim i štedljivim operacijama, sada koriste tu efikasnost kao konkurentsku prednost. Bez slojevitih birokratskih struktura koje usporavaju inovacije u velikim hotelima, oni brzo usvajaju nove tehnologije: od cloud softvera, mobilnog pristupa sobama i automatskog čišćenja, do komunikacionih platformi koje eliminišu potrebu za recepcijom.
Tehnologija menja sve – od rada do prihoda
Najveća prednost tehnologije u motelima jeste optimizacija resursa uz istovremeno poboljšanje korisničkog iskustva. Automatizacija omogućava osoblju da se manje bavi rutinskim poslovima, a više rešavanjem konkretnih problema. Gosti dobijaju poruke sa instrukcijama za prijavu, ponudama za nadogradnju i zahvalnicama, sve bez direktnog kontakta sa osobljem.
Uz to, moteli sve više koriste analitiku da upravljaju prihodima. Praćenje obrasca rezervacija, dinamičko formiranje cena i personalizovane promocije više nisu privilegija velikih sistema. Danas čak i mali objekti mogu da koriste sofisticirane alate za strategiju i planiranje i to uz povoljne pakete.
Bezbednost i infrastruktura: moteli u korak sa velikima
Kako se sve više procesa digitalizuje, tako raste i svest o sajber bezbednosti. Moteli sada ulažu u sigurnosne sisteme, redovne provere, i edukaciju osoblja o osnovama digitalne zaštite. Standardi poput PCI DSS više nisu luksuz, već nužnost. Na taj način moteli menjaju svoj imidž i postaju konkurentni čak i u sferi bezbednosti.
Prava snaga u autentičnosti
Najzanimljivije je to što moteli ne pokušavaju da imitiraju velike hotelske brendove. Oni ostaju dosledni onome što najbolje rade, jednostavnom, čistom i pristupačnom smeštaju – ali uz pomoć tehnologije podižu kvalitet te ponude. Tehnologija nije dekoracija, već temelj nove vizije.
Moteli nas podsećaju da inovacija ne zavisi od veličine, već od fleksibilnosti, jasne svrhe i pametnih investicija. Njihov uspeh pokazuje kako se tehnologija može smisleno integrisati u postojeći poslovni model, bez gubitka identiteta.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Iako možda nikada neće imati glamur pet zvezdica, moteli ga i ne traže. Njihova tiha revolucija čini ih efikasnijim, sigurnijim i bližim potrebama savremenih putnika. A za ostatak ugostiteljske industrije, to je lekcija vredna pažnje.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Na čuvenoj pijaci Viktualienmarkt u Minhenu luksuz se ne ogleda samo u tartufima i šampanjcu, sada glavnu pažnju privlači paradajz. I to ne bilo koji, već egzotična japanska sorta „Amela“, koja se na ovoj elitnoj lokaciji prodaje po ceni od gotovo 70 evra za kilogram. I dok mnogi zastanu u čudu pred ovim ciframa, pitanje ostaje, da li ovaj paradajz zaista vredi toliko?
Viktualienmarkt je poznat kao pijaca za istančan ukus i dubok džep. Ovde kupci ne plaćaju samo za kvalitet, već i za ekskluzivitet. Paradajz „Amela“, koji se uzgaja po strogo čuvanoj japanskoj metodi u španskoj Granadi, prodaje se za čak 69,50 evra po kilogramu. Jedan plod od oko 65 grama dostiže cenu od 4,52 evra, što je oko 530 dinara.
Oni koji su probali ovu sortu opisuju aromu kao kompleksnu, slatko-kiselkastu, sa blagom notom slanoće. Idealno se servira sirov, u stilu karpaća, bez začina, samo sa malo maslinovog ulja.
Na Viktualienmarkt-u, redovni gosti su pripadnici lokalne elite, koja ne štedi kada je u pitanju gastronomski prestiž. Prema rečima prodavaca, ima i onih koji odmah kupuju po dva kilograma ovog luksuznog povrća, što znači da za paradajz ostavljaju i do 140 evra po kupovini.
Da li ukus opravdava cenu?
Ipak, nisu svi impresionirani. Novinar lista BILD, koji je degustirao „Amelu“, ocenio je da paradajz nije dovoljno zreo i da ima previše kiselkast ukus. Njegov zaključak je da luksuz nije uvek garant vrhunskog doživljaja.
Trend luksuza u voću i povrću
Japanska kultura postavlja visoke standarde kada je u pitanju uzgoj hrane, pa nije slučajno da najskuplja jagoda na svetu – „Bijin-hime“ – takođe dolazi iz Japana i košta oko 19 dolara po komadu. Čini se da luksuzna ishrana više ne podrazumeva samo retke morske plodove, već i savršeno uzgojeno voće i povrće.
Ovakvi primeri iz Nemačke pokazuju kako se tržište luksuza širi i na pijace, ne samo restorane. Uvođenje pažljivo uzgajanih i ekskluzivnih sorti povrća može biti interesantna prilika i za domaće proizvođače i specijalizovane prodavnice u Srbiji i regionu. Uz dobar marketing i kvalitet, čak i paradajz može postati simbol prestiža, i nova zvezda luksuzne gastronomije.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Slovenija će od novembra 2025. godine postati još jedna evropska destinacija koja nudi digital nomad visa, vizu za digitalne nomade, čime se pridružuje državama poput Hrvatske, Nemačke, Italije, Portugala i Grčke. Ova jednogodišnja dozvola omogućava radnicima na daljinu da legalno borave i rade iz Slovenije, uz jasne uslove i ograničenja
Viza za digitalne nomade biće dostupna isključivo državljanima zemalja koje nisu članice EU ili Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Podnosioci zahteva moraju darade isključivo za inostrane klijente ili poslodavce, bilo da su zaposleni u firmi registrovanoj van Slovenije ili rade kao samostalni preduzetnici i frilenseri za klijente iz drugih zemalja.
Zapošljavanje u slovenačkim firmama tokom trajanja vize nije dozvoljeno, niti zanosioca vize niti za članove njihove porodice koji mogu da im se pridruže, ali takođe bez prava na lokalno zaposlenje.
Kandidati moraju da dokažu da imaju dovoljno prihoda da izdržavaju sebe i članove porodice tokom boravka. Dokazi mogu biti poslednje platne liste, ugovori o radu ili frilens angažmanima, kao i bankovni izvodi. Tačan minimalni iznos još nije zvanično objavljen.
Kako izgleda proces prijave?
Prijave će moći da se podnesu putem interneta ili lično u najbližoj ambasadi ili konzulatu Slovenije. Očekuje se da će program zvanično krenuti 21. novembra 2025. godine. Dozvola važi 12 meseci i nije obnovljiva. Nakon isteka, zainteresovani moraju da napuste Sloveniju na najmanje šest meseci pre nego što ponovo apliciraju.
Zašto treba izabrati Sloveniju kao bazu za rad na daljinu?
Ovo je prvi put da Slovenija formalno otvara vrata digitalnim nomadima. Prednost boravka u ovoj alpskoj zemlji ogleda se u pristupačnijem životnom standardu u poređenju sa susednim zemljama poput Italije i Austrije. Takođe i u razvijenoj infrastrukturi za rad na daljinu.
Ljubljana obiluje savremenim coworking prostorima, dok gradovi poput Maribora, Celja, Kopra i Kranja nude mirniju atmosferu, idealnu za porodice i duže boravke.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Uvođenjem ove vize, Slovenija želi da privuče međunarodne talente i podstakne dugoročniji oblik turizma. Na taj način će doprineti lokalnoj ekonomiji i razvoju digitalne zajednice.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Turski doručak nudi raznovrstan izbor jela: od različitih vrsta sireva i maslina, domaćih peciva, svežeg paradajza i krastavca, sušenog mesa, jaja pripremljenih na različite načine, sveže pečenog i hrskavog hleba do džemova od sezonskog voća, prirodnog meda i guste pavlake… I sve to praćeno šoljicom mirisnog turskog crnog čaja
Photo: TGA
Zahvaljujući ovom gastronomskom bogatstvu, turski doručak je i deo kulture ove velike zemlje. Trenutno je rangiran kao prvi na listi 50 najboljih doručaka na svetu i kandidat je za listu nematerijalne kulturne baštine UNESKO-a (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu).
Zlatni obrok dana
Na turskom se doručak naziva „kahvaltı“, reč izvedena od „kahve“ (kafa) i „altı“ (pre/ispod), što doslovno znači „pre kafe“. Turski doručak je, međutim, toliko obilan da postaje glavni jutarnji događaj, ostavljajući one koji jedu site satima i malo je verovatno da će uskoro ponovo osetiti glad.
Photo: TGA
Zahvaljujući svom raznolikom geografskom položaju, Turska nudi kulturu doručka koja varira od regiona do regiona, a svaki se priprema sa lokalnim ukusima. U istočnoj Turskoj, doručak često počinje rano, sa prvom svetlošću dana, jer restorani specijalizovani za supe i prodavci tortilja sa džigericom otvaraju svoja vrata ranoraniocima, nudeći obilna jela koja vas nahrane za dan koji je pred vama. Nasuprot tome, egejski region je poznat po svojim laganim i svežim namazima za doručak sa svežim povrćem, sezonskim zelenilom, ukusnim maslinama i bergamskim tulum sirom. Uprkos regionalnim varijacijama, određena jela se stalno pojavljuju na svim turskim stolovima za doručak.
Osnove turskog doručka
Sir i masline su među najznačajnijim komponentama turskog doručka. Iako je beli sir centralni deo turskog doručka, mnoge lokalne sorte mogu se istaknuti u različitim regionima. Sir Ezine, sir sa plavom plesni iz Konje, kašar iz Karsa i sir sa začinskim biljem iz Vana su samo neki primeri. Masline su takođe neophodne za šareni doručak. Turska je jedan od pet najvećih svetskih proizvođača maslina i maslinovog ulja, a egejski region je dom većine maslinjaka. Crne i zelene masline, često začinjene maslinovim uljem, lokalnim biljem i začinima, dodaju bogatstvo trpezama za doručak širom zemlje.
Turski stolovi za doručak takođe prikazuju obilje svežeg povrća i voća u zemlji. Sezonsko povrće, posebno sočni letnji paradajz i hrskavi krastavci, kao i sveže zelenilo i začinsko bilje, služe se sa malo maslinovog ulja i prstohvatom soli, uz različite vrste sira i masline. Dinja i lubenica često predstavljaju osvežavajući dodatak jelu tokom leta, donoseći slatki kontrast slanim jelima.
Photo: TGA
Jaja, još jedna karakteristika turskog doručka, pripremaju se na različite načine, od omleta sa povrćem i prženih jaja do meko kuvanih ili poširanih. Najomiljenija jela od jaja su menemen, kajgana sa paprikom i paradajzom, pržena jaja sa sudžukom (ljutom turskom kobasicom) i čilbir (poširana jaja servirana na jogurtu sa belim lukom) koja su nedavno osvojila društvene mreže.
Mislite da je tu kraj raznolikosti? Još ne! Peciva su takođe nezaobilazni deo turskog doručka. Iako je hrskavi i sveže pečen hleb obavezan na svakom stolu, često mu se pridružuju simit (đevreci prekriveni susamom), pogača (pecivo sa raznim nadevima, od sira do krompira), piši (prženo testo) i gozleme (tanka pogačica punjena svežim zelenilom, sirom, mlevenim mesom ili krompirom).
Slatki završetak
Turski doručak ne može biti potpun bez slatkog završetka. Za kraj doručka, prirodni med i gusta pavlaka od mleka životinja uzgajanih na zelenim pašnjacima su savršena kombinacija.
Turski džemovi i marmelade, domaći i punog ukusa sezonskog voća, su još neke od opcija koje morate probati. I naravno, sve ovo prati nekoliko čaša kuvanog crnog čaja u čašama u obliku tulipana.
Uživajte u divnim ukusima Turske ovog leta i nasmejani i srećni zakoračite u svaki dan!
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram iX stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
„Strategija turističke ekonomije“ glavnog grada Austrije datira iz 2019. godine. U cilju postizanja rasta koji jača kvalitete samog grada, a da ih ne troši,...
Ovaj sajt koristi kolačiće za pretraživače da unapredi funkcionisanje. Korišćenjem sajta prihvatate njihovu upotrebu. Prihvatam
Manage consent
Privacy Overview
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
