Da se tornjevi ne naginju samo u Pizi potvrđuje nažalost i čuveni toranju u Bolonji. Nakon vekovnog naginjanja na jugoistok, odlučio je da promeni svoj nagib, i počeo je da se naginje ka jugu. Hoće li gradske vlasti uspeti da speče propadanje jedne od najpoznatijih atrakcija u gradu?

Srednjovekovni toranj Garisenda je jedna od najpoznatijih atrakcija Bolonje. Iako je manje poznat od čuvenog Krivog tornja u Pizi, deli istu sudbinu sa njim. On se godinama polako naginje, i danas je zatvoren za posete zbog opasnosti od urušavanja. Da li će u budućnosti biti poznat kao Krivi toranj u Bolonji?

Grad je započeo radove kako bi zaustavio propadanje tornja, za sada se gradi barijera koje služi da zadrži ruševine na mestu u slučaju pada. Barijera je visoka čak pet metara, i treba da sačuva stanovništvo od krhotina.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @bnzenglish

Toranj Garisenda iz 12. veka visok je od 47 metara, i naginje se pod uglom od četiri stepena. To nije opasno, ali su stručnjaci otkrili da on polako napreduje i pravi sve veći ugao. Gradske vlasti Bologne su saopštile da je situacija vrlo dramatična.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Toranj je prvi put zatvoren u oktobru mesecu pošto su senzori otkrili promene u nagibu. Tada je inspekcijski nadzor utvrdio da je došlo do propadanja materijala od koga je napravljena osnova, što je i prouzrokovalo nevolje. Gradske vlasti pokušavaju da nađu način kako da spreče propadanje, i preduzimaju sve neophodne mere kako bi ga sačuvali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Jezero Heviz je 2020. godine izabrano za jednu od 15 najboljih turističkih destinacija Evrope, a najinteresantnije je to što se u njemu možete kupati 365 dana godišnje. Nalazi se na samo nekoliko sati vožnje od nas, što ga čini odličnom destinacijom za vikend odmore

Heviz je termalno jezero smešteno u blizini grada Heviz u Mađarskoj. Ovo jezero je jedno od najvećih termalnih jezera na svetu, a posebno je poznato po tome što je cele godine ispunjeno toplom termalnom vodom.

Jezero pokriva površinu od četiri hektara i ima jedinstvene prirodne karakteristike. Iz termalnih izvoda izlazi čak 38.000 litara sveže vode svakog dana, pa se kompletna voda u jezeru prirodno menja. Po površini jezera plutaju lokvanji najrazličitijih boja, što dodatno pojačava utisak.

I toplo i lekovito

Voda u jezeru dolazi iz geotermalnih izvora, a temperatura vode je obično oko 30 do 35 stepeni Celzijusa. To čini jezero privlačnom destinacijom za ljude koji traže opuštajući odmor. Posebno je interesantna činjenica da se u njemu posetioci kupaju čak i u zimskom periodu, jer se nikad ne ledi. Temperatura vode se ne spušta ispod 24 stepena Celzijusa.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Visit Hungary (@visithungary)

Voda je poznata po svojim lekovitim svojstvima, a mnogi ljudi veruju da ima pozitivan učinak na zdravlje kože, mišića i zglobova. Ima jedinstven sastav zahvaljujući različitim termalnim svojstvima i lekovitom blatu koje prekriva dno jezera.

Izvori daju brojne minerale, pa voda ima izuzetne odlike koje joj omogućavaju višestruku upotrebu. Osim opuštanja i klasičnog velnesa, poznata je i kao delotvorna voda za banjski i zdravstveni turizam, često se upotrebljava i u rehabilitaciji nakon operacija i povreda.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Područje oko jezera takođe nudi brojne različite sadržaje za turiste, a grad Heviz sam po sebi ima šarmantnu atmosferu. On nudi zanatske prodavnice, restorane i druge zanimljive atrakcije. Pored toga, tu su Zoološki vrt, zamkovi, rezervati prirode, igrališta, kao i brojne staze za pešačenje ili nordijsko hodanje.

Jezero i banja Heviz se nalaze na samo pet sati udaljenosti od Beograda, povezani su dobrom infrastrukturom, pa nema izgovora da ne posetite taj kraj Mađarske. Podjednako su atraktivni i u zimskom i letnjem periodu, što je možda i njihov najjači adut.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Evropa nije nepoznata turistima, zemlje poput Francuske, Španije i Italije često su na vrhu popisa najpopularnijih destinacija na svetu. Turska se takođe visoko pozicionirala kao jedna od najomiljenijih zemalja kod turista. Međutim, postoje i one druge zemlje koje obavezno treba posetiti, a koje nisu na listama turista

Turisti se retko odlučuju da putuju u manje turistički posećene zemlje Evrope. Ponekad je potrebno skrenuti sa “utabanih” turističkih staza i potražiti nešto drugo, manje poznato, a podjednako lepo i bajkovito. Medijska kuća Euronews je napravila listu manje poznatih zemalja, zapostavljenih destinacija koje biste trebali posetiti na svom sledećem putovanju.

Rumunija – taj divni bajkoviti osećaj

Rumunija je najpoznatija po svojoj povezanosti sa Drakulom. To je zemlja nazubljenih planinskih vrhova, dvoraca sa visokim tornjevima i srednjovekovnim gradovima koji od početka odolevaju zubu vremena.

Ova zemlja je poznata po fascinantnim ljudima i rustičnim selima koja prikazuju tradicionalnu kulturu ove zemlje. Osim toga, tu ima dosta kulturno-istorijskog sadržaja, kao i prirodnih lepota koje svakako mogu zadovoljiti sve turističke ukuse i potrebe. Glavni grad Bukurešt ima jedinstveni arhitektonski stil koji spaja klasičnu arhitekturu 19. veka sa arhitekturom sovjetskog brutalističkog stila.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Lihtenštajn – mirno istraživanje planina

Ova malena država je smeštena u planinama između Švajcarske i Austrije. Iako je mala zemlja i nema svoj aerodrom, lako je dostupna putnom i železničkom infrastrukturom. Lihtenštajn je najmanje posećena zemlja Evrope, što je velika nepravda.

Lihtenštajn je smešten uz Alpe, pa je izuzetno važna privredna grana zimski truizam. Osim skijanja, postoji mnogo pešačkih i biciklističkih staza za istraživanje zemlje koje su bez uobičajenih turističkih gužvi. U Lihtenštajnu postoji takođe puno kulturnih znamenitosti i lepih gradova. Ova bajkovita zemlja je toliko mala da se može obići za dva dana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Fürstentum Liechtenstein (@fuerstentumliechtenstein)

Finska – netaknuta divljina

Sa mnogo manje turista od susedne Norveške i Švedske, Finska nudi savršenu priliku da se izgubite u visokim šumama i kristalno čistim jezerima idiličnih nacionalnih parkova u zemlji. Tu možete sresti najrazličitije životinje i uživati noću u polarnoj svetlosti.

Pored prirode, treba izdvojiti i moderne gradove i tradicionalna sela. Finska je poznata po tome da u njoj žive najsrećniji ljudi na svetu, što se prilikom posete može i osetiti.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Farska ostrva – odmor od sveta

Da biste stvarno skrenuli sa utabane staze i otišli na neistraženu teritoriju, Farska ostrva su savršena destinacija, smeštena daleko u severnom Atlantskom okeanu. Farska ostrva su sačinjena od 18 različitih ostrva i nemoguće je ne zaljubiti se u strmoglave litice arhipelaga, talase koji udaraju o obalu i zelene pašnjake.

Ova zemlja nudi najluksuzniji odmor, a to se odnosi isključivo na odsustvo ljudi, turista i buke, što se danas plaća najviše. Priroda je ovde jako neukrotiva i svoju lepotu, ali i snagu, pokazuje na svakom koraku. Čini se da nigde ne postoji nijedno drvo, a o šumi da i ne govorimo. Sve je prekriveno debelim slojem zelene trave, najzelenije na svetu, po kojoj pasu ovce. Osim toga, na svakom koraku se nalazi izvor, a potoci i reke se slivaju sa brda svuda naokolo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Estonija – opušten i komforan odmor

Sa populacijom od samo 1.3 miliona, Estonija je jedna od najmanje gusto naseljenih zemalja u Evropi, a takođe je prošla ispod radara kada je reč o masovnom turizmu.

Glavni grad Talin je primamljiva mešavina srednjovekovnih ulica, modernih poslovnih četvrti i šetališta na obali, dok ostatak zemlje čine guste šume i neukroćena priroda. Upravo zbog toga i treba posetiti Estoniju, jer je lako pobeći od gužve i još lakše pronaći samoću.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Luksemburg – jedinstveni gradski pejzaž

Luksemburg nema izlaz na more i često se zanemaruje u korist njegovih poznatijih komšija Francuske i Nemačke. Međutim, njegov glavni grad iz bajke, srednjovekovni dvorci i slikovita sela čine ga vrednim posete.

Iako se radi o maloj zemlji, Luksemburg ima mnogo prirode za istraživanje. Tu se nalaze  dobro održavane biciklističke i pešačke staze koje prolaze preko šumovita brda i dolina koje su okružene vinogradima. Luksemburg spada među najmanje zemlje Evrope, a kvalitet života koji postoji tu retko se može videti na bilo kom drugom mestu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sa svojom jedinstvenom atmosferom, prazničnim osvetljenjem na trgu ispred gradske većnice, glavni bečki božićni vašar ušao je u aktuelni rejting prestižnog poslovnog časopisa „Fajnenšl tajms“. Beč predstavlja grad-pionir gde je prvobitno počeo da se organizuje božićni vašar nalik današnjem. Vojvoda Albreht I. je 1296. godine pokrenuo prvi takav vašar u decembru

„Kao glavna predpraznična atrakcija božićni vašar na trgu ispred gradske kuće čak i u turbulentnim vremenima pruža nadu, radost i optimizam Bečlijama. Istovremeno, predbožićno uzbuđenje je takođe ključni razlog dolaska mnogih gostiju u Beč. Biti među najboljim božićnim vašarima na svetu, prema časopisu `Fajnenšl Tajms` je dokaz da je kvalitativni razvoj bečkog božićnog vašara u smislu ponude organskih i lokalnih proizvoda, bio pravi korak koji je dodatno ojačao poziciju Beča kao božićne prestonice Evrope“, istakao je gradonačelnik Beča Mihael Ludvig.

„Glavni cilj turističke strategije Beča jeste kreiranje atrakcija koje su privlačne kako domaćinima tako i gostima. Bečki božićni vašar je primer toga, istovremeno i snažan ekonomski faktor. Gosti ne dolaze samo da uživaju u gradu, već i da kupuju poklone za praznike. Takođe, hotelski sektor ima koristi od organizovanja božićnih vašara. Pre pandemije, neto noćenja u bečkim smeštajnim objektima tokom poslednja dva meseca u godini iznosila su oko 200 miliona evra“, izjavio je član gradskog veća za privredu, Peter Hanke. „Gradski turizam aktuelan je tokom cele godine, ali upravo poslednja dva meseca su najprometnija za turizam u Beču. Samo u novembru i decembru, Beč beleži više od tri miliona noćenja. Od gostiju su najviše zastupljeni posetioci iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Italije, Francuske i Španije“, izjavio je direktor Bečkog turizma, Norbert Ketner.

Na pozitivan razvoj noćenja u decembru pored božićnih vašara utiče i organizovanje novogodišnje proslave u centru grada, koja je uvedena od 1990/91. godine. Na listi najboljih božićnih vašara „Fajnenšl Tajmsa“, pored bečkog, nalaze se i sajmovi u Čikagu, San Francisku, Singapuru, Drezdenu i Talinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turizam na severnoatlantskim ostrvima je u poslednjim godinama procvetao, naročito posle pandemije. Velika distanca od spoljnog sveta, kao i društvene mreže, uticali su na to da se sve više turista okreće ka njima, tražeći divljinu i samoću. Međutim, umesto samoće, desilo se sasvim suprotno

Farska ostrva, epska zelena oaza, su u osnovi mali arhipelag od 18 krševitih i stenovitih ostrva. Nalaze se severno od Ujedinjenog Kraljevstva i jugozapadno od Islanda. Ova ostrva su autonomna država i jedna od tri zemlje koje čine Kraljevinu Dansku.

Ono što je specifično za ova ostrva jeste neverovatan pejzaž. Priroda je ovde jako neukrotiva, i svoju lepotu, ali i snagu, pokazuje na svakom koraku. Čini se da nigde ne postoji nijedno drvo, o šumi da i ne govorimo. Sve je prekriveno debelim slojem zelene trave, najzelenije na svetu, po kojoj pasu ovce. Osim toga, na svakom koraku se nalazi izvor, a potoci i reke se slivaju sa brda svuda naokolo.

Upravo zbog svega navedenog, ostrva poseduju veliki turistički potencijal. Odsustvo ljudi, odnosno izolovanost, pruža jedan sasvim drugačiji odmor od onog na koji smo navikli. Autentičnost i očuvana priroda privlače sve veći broj turista koji dolaze da uživaju u šetnjama, ronjenju ili ribolovu.

Angažovanje vodiča je skoro obavezno, posebno zbog strmih padina i notorno promenjivog vremena, gde se gusta magla izuzetno brzo spušta. Nagli porast turizma je iznendio sve, posebno jer na Farskim ostrvima ima oko 300 kišnih dana godišnje, pa vreme nije baš tipično za turističke posete. Brojke su se udvostručile u poslednjih osam godina, uglavnom zahvaljujući inovativnim kampanjama na društvenim mrežama.

Ništa više nije besplatno

Trenuto svako, lokalac ili stranac, može šetati seoskim stazama i istraživati ostrva. Međutim, mnoga mesta koja su proslavile društvene mreže se nalaze na privatnom posedu, gde ne možete slobodno da lutate. Sve više stanovnika sada koristi benefite zakona kako bi zaradili na sve većem broju turista koji žele da istraže dramatični krajolik. Oni naplaćuju ulaz, šetnju ili prolazak preko svojih dvorišta ili livada.

Naknade su uvedene na nekoliko turističkih destinacija i one iznose oko 27 evra. Sledeće leto je planirano da se naplaćuje i šetnja po najvišem vrhu ostrva, Slættaratindur-u. U međuvremenu, najzapadnije ostvro, Mykines, je uvelo turističku naknadu od 70 evra i ograničilo pristup područjima gde se gnezde autohtone vrste ptica. Stanovnici kažu da se novac uzima kao naknada za uznemiravanje divljih životinja.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Turizam sada donosi preko 100 milona evra godišnje, oko 6% BDP-a ostrva. Postoji samo 55.000 stanovnika, ali broj posetilaca prelazi cifru od 110.000 na godišnjem nivou, većina njih dolazi u junu, julu i avgustu. Nova turistička strategija je pokrenuta da maksimalno iskoristiti ideju da ostrva ostvare koncept „Heima“. Ti znači dom, tj kuća i za turiste i za lokalno stanovništvo.

Cilj je takođe da lokalno stanovništvo poseduje najmanje 80% turističke industrije. Oni moraju da žive na ostrvima i da se brinu o njima, i poslednja stvar koju žele je da turisti budu viđeni kao problem. Zaštita prirode je nužna i neophodna, možda čak i kroz državnu turističku taksu, ako se uvede. Osim toga, to je emotivno i kulturološko pitanje za stanovništvo, oni imaju dugu istoriju i duboku vezu sa ostrvima i prirodom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.