Kad žrvanj svakodnevice svojim jednoličnim mlevenjem postane neizdrživ koliko smo samo puta poželeli da pobegnemo na neko pusto ostrvo, da, kao Šurda, na moru „produžimo život makar na pet dana“? Šurda je čeznuo za Grčkom, ali za one koji žude za bekstvom od svega i svih negde gde niko neće moći da ih nađe, valja krenuti na daleki put, preko sedam mora i sedam gora. U narednih nekoliko brojeva TU magazin će vas odvesti na Koralno more, gde neukroćena lepota prirode živi rame uz rame sa blagodetima civilizacije, na sam kraj sveta do kog let avionom traje više od 26 sati

Koralno more je deo južnog dela Tihog okeana (Pacifika) i nalazi se između severoistočne Australije i brojnih ostrva Republike Vanuatu i Nove Kaledonije. Naziv je dobilo po nekoliko hiljada koralnih ostrva koja se u njemu nalaze, od kojih je najvažniji Veliki koralni greben. Naše putovanje počećemo u Taunsvilu (Townsville), gradu u severnom delu australijske države Kvinslend (Queensland).

Užurban grad sa tropskim šarmom

Ako ćemo iskreno, u Australiji nijedan grad nije preterano užurban, ali Taunsvil, sa oko 180.000 stanovnika i sa jednom od najvećih vojnih baza u Australiji, svakako nije uspavani gradić na obali mora. Pošto je smešten u blizini Velikog koralnog grebena, sa oko tri stotine sunčanih dana godišnje, idealno je mesto za odmor, ali je zbog vojske uvek pun raznih gostiju, te nije lako naći smeštaj, iako je ponuda izuzetno velika – ima svega, od luksuznih hotela i rizorta, do hostela za bekpekere.

Taunsvil, kao i svi gradovi u Australiji, nudi jedinstven spoj urbanog i divljeg, a od prirodnih čuda stvarno zastaje dah. Ovaj deo sveta ima tropsku klimu sa dva godišnja doba – letom, odnosno vlažnom sezonom (od novembra do aprila) i zimom, tj. sušnom sezonom (od maja do oktobra). I ono najinteresantnije, nalazi se na južnoj hemisferi, što znači da se voda u slivniku okreće suprotno od kazaljke na satu, a zvezdanim nebom dominira sazvežđe Južni krst. Čak i Mesec izgleda kao da je okrenut naglavačke!

Podvodni muzej među koralima

Pre nekoliko godina u Taunsvilu je otvoren Muzej podvodne umetnosti (Museum of Underwater Art), jedini takav muzej na južnoj hemisferi, koji čine četiri instalacije, od kojih je „Coral Greenhouse“ ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Za ovaj muzej morate da se pokvasite i zaronite u more, ali jedna od instalacija, „Ocean Siren“, izdiže se iz vode i moguće ju je videti sa čuvenog šetališta The Strand.

Ovo šetalište ili štrand, što bi rekli u Novom Sadu, proteže se duž obale grada i pravi je mali raj za porodice sa decom jer ima mnoštvo parkića, plaža i restorana.

U centru grada se nalaze i Muzej tropskog Kvinslenda i Akvarijum Velikog koralnog grebena, najveći akvarijum sa živim koralima na svetu, u kome je i rehabilitacioni centar za kornjače, pa ako niste raspoloženi za eksurzije u prirodu, možete sve da vidite i u muzeju.

Ipak, otići u Australiju, a ne videti sve one neverovatne endemske vrste biljaka i životinja uživo, u prirodi, prosto je nezamislivo. Zato će vam u Taunsvilu svi preporučiti da se ukrcate na trajekt koji će vas za dvadesetak minuta prebaciti do čarobnog i nezaboravnog Magnetnog ostrva (Magnetic Island), kome je ime dao niko drugi nego Džejms Kuk.

Svet daleko od običnog

Legenda kaže da se Džejms Kuk 1770. našao u blizini ostrva i da mu se kompas razmagnetisao, što je on pripisao magnetnim odlikama ostrva te ga je tako i nazvao. Meštani ostrva, njih oko 2.500, svoje ostrvo od milošte zovu Megi.

Ljudi su zauzeli samo jedan mali deo ostrva, a sve ostalo je nacionalni park u kom žive koale, valabi (mali kenguri), morski krokodili, dugong (neobičan sisar iz reda morskih krava), pauci, zmije, a oposumi, mali slatki torbari kojih ima širom Australije, često se ne stide i dolaze do hotela i bungalova u potrazi za hranom. Još jedna životinja često „zaluta“ među ljude – specifična vrsta ptice šljuke, pod nazivom bush stone-curlew, koja živi samo u Australiji, a neobična je po tome što ispušta zvuk koji liči na plač bebe. Pa ako vas u pola noći probude jaukanje i plač, bez brige, to samo ptica doziva svog partnera.

Retko gde u Australiji imaćete priliku da vidite koale u prirodi, van zoološkog vrta, ali na Magnetnom ostrvu je to moguće. Koale uglavnom spavaju tokom celog dana, ali ako imate sreće, dok se šetate šumom videćete i poneku kad se probudi. To traje kratko, protegnu se, pogledaju vas, zastanu na tren za slikanje, i onda nazad u svet snova. Valabiji su daleko druželjubiviji. Ima nekoliko uvala na ostrvu u koje redovno dolaze da se druže i da pojedu ponešto. Mada, ako ih hranite, morate kupiti posebnu hranu.

Turisti na ostrvo dolaze uglavnom zbog ronjenja kod Velikog koralnog grebena, koji je lako dostupan, a ima i mnogo škola i kurseva za ronjenje sa bocom, mada Veliki koralni greben nudi nezaboravno podvodno iskustvo čak i za gnurenje. Na ostrvu su prelepe plaže, akvarijum, prodavnice, galerije, muzeji, barovi i restorani, pa ko ne voli da roni može prosto da uživa u lepoj prirodi i opuštenoj atmosferi.

Brodske olupine i legende o blagu

Na Magnetno ostrvo dolaze i lovci na blago. Postoji oko dvadeset olupina, neke su u moru, neke na kopnu, većinom su to brodovi stradali u brodolomima tokom 19. veka, a ispredaju se i legende o izgubljenom blagu, mada ga još niko nije pronašao.

Međutim, pravo blago Magnetnog ostrva ne leži u škrinjama sa blagom, već u sporom ritmu života, u slobodi bitisanja. Tu svako može da bude ono što želi i svako može da stvori neki svoj mali raj. Zato nije neobično da naiđete na nekog polugolog starog pustolova sa papagajem na ramenu koji živi u prikolici na plaži. Ovde se dani stapaju jedan sa drugim i slivaju u tirkiznoplavi horizont. Brige nestaju u sitnom belom pesku i talasima, ostavljajući za sobom samo jednostavnu radost življenja u ovom divljem, prelepom delu sveta.

Ipak, Kvinslend nije pripitomljen, sunce je snažno i krema sa visokim faktorom zaštite je obavezna. U moru ima različitih vrsta meduza, od kojih su najopasniji irukandži, nevidljivi golim okom, pa je kupanje ograničeno samo na mesta koja su ograđena posebnom zaštitnom mrežicom. Ovde su uživanje i relaksacija nerazdvojivi od sirove snage prirode. Ali u tome i jeste čar Magnetnog ostrva – sunce, spokoj, udobnost modernog života isprepletani su sa neukroćenom divljinom i uzbuđenjem koje dolazi od sjedinjavanja s prirodom. Jedno je sigurno, nećete zažaliti!

Piše: Bojana Ilić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turska je u poslednjem pokušaju da pomogne turizmu u zemlji uvela jednu izuzetno nepopularnu meru. Vlada je svojim državljanima povećala naknadu za odlazak u inostranstvo za čak 233%, navodno kako bi povećala prihode

U Turskoj je povećen “porez na odlazak iz zemlje”, ma koliko to bizarno zvučalo, na čak 14 evra po osobi. Vlasti su opravdale ovu svoju odluku tako što su naveli da stanovnici zemlje izbegavaju boravak u svojoj zemlji, i odlaze u inostranstvo na odmor, ostavljajući hotele praznima.

Građani koji putuju u inostranstvo na odmor će sada morati da plate 500 turskih lira (oko 14 evra) za izlaznu poreznu markicu. Ova naknada je 2019. i 2022. iznosila iznosila 50 lira, a povećana je na 150 lira u martu 2022. godine. Ova taksa se može platiti i onlajn, navodi Express.co.uk.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Najviše turskih državljana bira Grčku kao destinaciju za svoj odmor, a blagi pad turističkih poseta u Turskoj je uticao na to da su neki hoteli u odmaralištima poput Bodruma snizili cene i do 50% u drugoj polovini jula i početkom avgusta u pokušaju da privuku turiste.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Grčka je poznata kao kolevka zapadne civilizacije, ali takođe i kao zemlja tirkizno plavog mora, romatičnih ostrva i veselog naroda koji živi da bi uživao

Grčka je popularna evropska destinacija za odmor tokom cele godine. Letnja sezona počinje već početkom maja meseca, a peščane plaže grčkih ostrva privlače mnoge turiste koji žele da pobegnu u toplu klimu sa slatkim zalascima sunca. Zabava i noćni život takođe su na nivou, što Grčku uz sve navedeno čini privlačnom za apsolutno sve, od porodica, penzionera do mlađih ljudi i ljubavnih parova.

Naravno, ostrva poput Santorinija, Mikonosa, Krita, Krfa, Rodosa i Zakintosa i dalje su najpopularnija kod turista. Međutim, postoje i ono manje posećeni biseri kao što su Siros ili Folegandros, destinacije koje pružaju jedinstven i potpun odmor bez gužvi i prenatrpanih plaža.

Upravo zbog toga je Internet stranica Glamour Magazine napravila listu najtraženijih a manje poznatih grčkih ostrva, kako bi pomogla turistima da pronađu destinaciju po svojoj želji. Lisu su sastavljali novinari i urednici magazina koji koji dobro poznaju Grčku. Oni su proveli dosta vremena upoznavajući ostrva, odsedajući u raznim vrstama smeštaja. 

Ostrva su rangirana na temelju ličnih iskustava i preferencija, ali svako je vredno posete, i svako nudi nešto jedinstveno u što se možete zaljubiti. Lista 10 najboljih ostrva izgleda ovako, a za više informacija posetite zvaničnu internet stranicu magazina:

1. Paros

2. Milos

3. Samos

4. Hidra

5. Krf

6. Lefkada

7. Santorini

8. Krit

9. Naksos

10. Kefalonija

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nova ponuda Wizz Air-a izazvala je veliku buku u avio-industriji, ali je najvažnije pročitati sitna slova pre prijavljivanja

Avio-kompanija Wizz Air je najavila pokretanje nove usluge, pretplate koja nudi neograničene letove putnicima koji se prijave. „All you can fly shema“ godišnje će koštati 499 evra do 16. avgusta, nakon čega će puna cena biti 599 evra. Pretplata uključuje sve letove, ali kao i kod svake nove usluge, važno je proveriti sitna slova pre nego što požurite sa prijavom.

Uprkos tome što Wizz Air nudi odličnu vrednost za novac na papiru, niske cene karata niskobudžetnog avio-prevoznika znače da će oni koji koriste članstvo morati često da lete.

Letove je moguće rezervisati samo 72 sata pre vremena polaska što znači da putnicima u poslednji trenutak neće biti garantovano mesto. Osim toga, putnici će morati da plate svaki put dodatnih 9,99 evra troškova po letu kao dodatnu naknadu pre putovanja. Troškovi odabira prtljaga i sedišta takođe nisu uključeni u cenu pretplate.

Uprkos tome što je već u prodaji, pretplatnička karta neće moći da se koristi do 25. septembra. Trenutno je dostupno samo 10.000 njih, a one mogu biti ograničene na određene zemlje prema aerodromima koje putnici žele. Za više informacija posetite zvaničnu internet stranicu.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Avio-kompanija Wizz Air je jedna od najprometnijih u Evropi. Prošle su godine njihovi avioni prevezli oko 60 miliona putnika, što je 17 miliona više od British Airways-a.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sportski klub No Fat No Stress nastao je s idejom da u njega dolaze ljudi koji žele da otklone stres i smanje telesnu težinu putem outdoor aktivnosti, tačnije kajak avanturama na kojima učesnici veslaju i obilaze mnoga atraktivna mesta kao što su Veliko ratno ostrvo, Krčedinsku adu, Ovčarsko-kablarsku klisuru, Specijalni rezervat prirode Zasavicu… Avanture su namenjene kako početnicima, tako i iskusnim veslačima, nije potrebno predznanje, niti naročita fizička sprema jer tu su instruktori da vam pruže obuku

Sportski klub No Fat No Stress osnovao je Danijel Đorđević nakon što se vratio u Srbiju posle dugo godina provedenih u Norveškoj. Boraveći u ovoj severnoj zemlji punoj šuma, brda, dolina i jezera, počeo je, po ugledu na Norvežane, slobodno vreme da provodi u sportovima u prirodi – planinarenje, rafting, kajak, mauntin bajk… Tako je krenuo profesionalno da radi kao vodič i instruktor.

TU: Odakle ta ljubav prema kajaku?
DĐ: Kada sam završio Ekonomski fakultet, nisam mogao da nađem posao u Srbiji i otišao sam kod strica u Norvešku, da tamo radim. Kao i mnogi mladi u potrazi za boljim životom, otišao sam da bih ostao. Bio sam srećan, mislio sam da je u Norveškoj isto kao u Nemačkoj, Austriji, Italiji. Sećam se, bio je mrak kada sam došao, prespavao sam i ujutru kada sam ustao, pomislio sam u kakvu sam nedođiju došao. Sve oko mene bile su šume, brda, jezera. Bilo mi je mnogo dosadno i depresivno, ali sam gledao šta Norvežani rade nakon posla i počeo i ja, kao i oni, da se bavim outdoor sportovima. Pošto su godine išle, a nisam imao sreće sa Norvežankama, vratio sam se u Srbiju i našao svoju ljubav, sadašnju ženu, koja je takođe iz sveta outdoora.

TU: Recite nam nešto o svojim turama, koje su najbolje za početnike, koje za porodice sa decom, koje za starije ljude?
DĐ: Početnicima uglavnom preporučujem da na početku dođu na ture kao što su Veliko ratno ostrvo, Zalazak sunca, Ovčarsko-kablarska kajak avantura, Tamiš, Zasavica. To su avanture koje su baš za uživanje i tu se lako nauči kako se vesla. Takođe, pomenute ture su idealne za roditelje sa decom, kao i za starije osobe. Deca do četrnaest godina imaju 50 odsto popusta i moraju da budu u kajaku sa roditeljima. Nemamo granice starosti, najmlađe dete je imalo dve godine, a najstarija osoba 75 godina. Moram da napomenem da starije osobe koje imaju iskustva u kajaku mogu da veslaju bolje od nabildovanih muškaraca koji prvi put sednu u kajak. To nam se često desi kad nam dođu stari ljubitelji kajaka pa demonstriraju mladima da nije sve u snazi, već dosta u tehnici. Međutim, za tehniku je potrebno vreme.

Što se tiče ostalih tura, tu su Krčedinska ada, Beogradski Amazon, Novi Sad- Sremski Karlovci, Savski mostovi.

TU: Da li se desi da se neko prevrne?
DĐ: Mnogi početnici kada dođu pitaju da li mogu da se prevrnu. Naši kajaci su namenjeni rekreaciji i teško da možete da se prevrnete. Ako se desi neko prevrtanje, obično je to zbog neozbiljnosti učesnika. Na primer, dođu mladi pa se guraju, prskaju… Ipak, od 2017. godine, kada smo počeli sa radom, imali smo samo tri žene koje su se prevrnule, što je dokaz da ženama bolje leži kajak.

TU: Da li avanture zavise od vodostaja reka?
DĐ: Da, neke avanture zavise od vodostaja reka, kao što su Beogradski Amazon, jedna veoma živopisna tura na kojoj jednim delom idemo katamaranom na koji postavimo kajake i učesnike, a onda ostatak veslamo kajacima kroz dunavske kanale. Krčedinska Ada, Zasavica takođe zavise od vodostaja pa kada dođe leto, tih tura više nema. Zato su idealne letnje ture one u Ovčarsko-kablarskoj klisuri gde je klima planinska i za par stepeni je svežije nego u gradovima.

TU: Šta preporučujete ljudima koji dolaze iz inostranstva?
DĐ: Za one turiste koji dolaze iz inostranstva i želeli bi da probaju kajak, naša preporuka je Veliko ratno ostrvo u Beogradu. Naša tura se održava ujutru i uveče, kad je prelep zalazak sunca. Na turi oko Velikog ratnog ostrva mogu da vide plažu Lido i kulu Gardoš u Zemunu, ušće Save u Dunav, Beogradsku tvrđavu tj. Kalemegdan, Beograd na vodi, Palatu Srbija.

TU: Odakle polaze vaše ture kajakom?
DĐ: Mi se nalazimo u Zemunu na splavu „New Marinero“. Sa tog mesta organizujemo ture oko Ratnog ostrva, Beogradski Amazon. Za ostale ture imamo prikolice sa kajacima koje transportujemo na željena mesta. Imamo kapacitet do sedamdeset mesta, mada zbog bezbednosti gledamo da taj broj bude manji ili u više grupa i termina. Često organizujemo timbildinge, a imamo odličnu saradnju sa mnogim turističkim agencijama i agencijama za organizaciju timbildinga.

TU: Koliko vremenski traju ture i koliko koštaju?
DĐ: Naše ture vremenski traju od dva do četiri sata. Cene se kreću od 2.500 dinara do 4.000 dinara u zavisnosti od avanture. Rezervacije su neophodne, za ture u Beogradu bar dan unapred, a za ture van Beograda i do pet dana unapred, jer se brzo popune. Turističkim agencijama i saradnicima uvek izađemo u susret sa raspoloživim terminima i individualnim terminima, kao i sa cenama za veće grupe.

TU: Kakvi su vam planovi za budućnost?
DĐ: Što se tiče planova u budućnosti, cilj nam je da se proširimo na inostrano tržište. Plan nam je otvaranje kajak firme u Italiji i Austriji.

Više informacija na sajtu www.kajakavanture.com i www.nofatnostress.com.

Tekst: Bojana Ilić