U srcu severne Italije, okruženo valovitim vinogradima i tihim seoskim putevima Pijemonta, smešteno je malo mesto, selo koje izgleda kao da je iskočilo iz stranica neke bajke. Iako udaljeno tek nešto više od pola sata vožnje od Torina, Alje ostaje van radara masovnog turizma, čuvajući svoju eleganciju, istoriju i autentičan šarm za one koji žele da dožive Italiju na intimniji, iskreniji i dublji način

Prva stvar koju ćete primetiti kada kročite u Alje (Aglié) jeste tišina. Ne ona neprijatna tišina napuštenih sela, već bogata i spokojna tišina jednog mesta koje živi u sopstvenom ritmu, kao da vreme ovde teče drugačije. Centralni trg je mali, ali odiše dostojanstvom, a iz kafića dopiru mirisi espresa i domaćih kolača. No, prava zvezda sela je njegov veličanstveni zamak – Castello di Aglié.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ! IG ⊕ TURIN ® (@ig_turin_)

Ovaj barokni dvorac, nekada rezidencija dinastije Savoja, danas je muzej pod zaštitom Uneska. Njegove bogato ukrašene odaje, freske, biblioteke i vrtovi odražavaju snagu i sofisticiranost aristokratije nekadašnje Kraljevine Sardinije. Šetnja kroz njegove lavirinte zelenila i aleje stoletnih stabala podseća na scene iz italijanskih filmova i televizijskih drama – s razlogom, jer je upravo ovde snimana popularna serija „Elisa di Rivombrosa“. Ali više od same raskoši, zamak prenosi duh vremena u kojem je kultura bila deo svakodnevice, a arhitektura umetnost dostupna i na selu.

Alje nije mesto za one koji jure znamenitosti. To je za putnike koji žele da osete duh Pijemonta. Oko sela se prostiru vinogradi koji daju neka od najcenjenijih vina Italije, dok u seoskim restoranima možete probati specijalitete poput „bagna cauda“, „tajarin“ testenine i zrelih sireva karakterističnih za ovaj kraj. Lokalci su srdačni i ponosni na svoje poreklo, razgovor s njima često se završi pozivom da probate domaći likeri ili da zajedno sa njima berete lešnike.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

I upravo u tome leži razlog zašto treba posetiti Alje. Nije to destinacija na koju idete da biste rekli da ste je „videli“, već mesto koje vam se uvlači pod kožu, koje se ne zaboravlja i koje vas, možda i neprimetno, menja. To je Italija bez gužve, bez klišea, Italija koju osetite srcem.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vodopadi Kravica u Bosni i Hercegovini našli su se na ekskluzivnoj listi 27 najlepših mesta u Evropi, koju je objavio renomirani londonski magazin The Conde Nast Traveller. Ovo priznanje dodatno potvrđuje prirodnu vrednost i turistički potencijal Balkana, koji sve češće privlači pažnju svetskih medija i putnika

Evropa kao mozaik prirodnih čuda

Magazin ističe kako se Evropa, iako površinski mali kontinent, odlikuje izuzetnom raznolikošću pejzaža — od planinskih lanaca i glečerskih laguna do cvetnih polja, srednjovekovnih dvoraca i bajkovitih gradića. Lista je osmišljena kako bi podstakla putnike da istraže autentične prirodne dragulje koji nadmašuju klasične turističke rute.

Kravica: Smaragdna oaza mira

Vodopadi Kravica opisani su kao široki slapovi koji se ulivaju u smaragdnozelene bazene, okruženi gustom šumom. Za razliku od poznatijih hrvatskih slapova, poput onih u Nacionalnom parku Krka, Kravica ostaje manje posećena, pružajući mir i gotovo privatno iskustvo prirode. Upravo ta tišina i autentičnost čine ih jedinstvenom destinacijom za ljubitelje netaknute prirode.

Regioni Balkana pod reflektorima

Na listi Conde Nast Travellera našle su se i druge atraktivne lokacije iz regiona. Tu su hrvatsko ostrvo Brač, crnogorski Bokokotorski zaliv, slovenačko jezero Bled i Ohridsko jezero u Severnoj Makedoniji. Svaka od ovih destinacija nudi svoj prepoznatljiv karakter, spoj prirode, kulture i istorije.

Evropska lepota od Alpa do Azora

Uz balkanske bisere, magazin je uvrstio i poznate evropske destinacije poput italijanskog ostrva Kapri, nemačkog dvorca Nojšvanštajn, grčkih Meteora, islandske lagune Jökulsárlón i snežne finske Laponije. Svi ovi predeli, kako navodi magazin, izgledaju kao da su fotošopirani — iako nisu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Poziv na otkrivanje lokalnih čuda

Magazin zaključuje da je sada pravo vreme da se otkriju ove prirodne lepote Evrope — ne samo one čuvene, već i one skrivene, lokalne. Među njima je i Kravica, kao podsetnik da i u našoj blizini postoje destinacije koje pariraju svetskim atrakcijama po svojoj lepoti i doživljaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U duhu evropskih ciljeva za održivu mobilnost i smanjenje emisije ugljen-dioksida, Hrvatska i Slovenija napravile su značajan korak u pravcu ekološki prihvatljivog transporta. Uvedena je nova železnička linija koja svakog petka povezuje Zagreb, Ljubljanu i Pulu, a povratak je planiran svake nedelje. Ova linija predstavlja više od običnog transportnog rešenja – ona simbolizuje moderni pristup putovanju, sa naglaskom na ekologiju, regionalnu saradnju i turizam

Održiva alternativa za vikend putovanja

Svaki petak novi voz polazi iz Zagreba, prolazi kroz Ljubljanu i nastavlja do Pule, omogućavajući putnicima udoban, siguran i znatno ekološki prihvatljiviji način putovanja u poređenju s automobilima ili avionima. Povratak iz Pule prema Zagrebu, takođe preko Ljubljane, organizovan je svake nedelje, što ovu liniju čini idealnim izborom za vikend putovanja.

Jačanje regionalne povezanosti

Nova železnička linija dodatno učvršćuje saobraćajne i turističke veze između Hrvatske i Slovenije. Ljubljana, kao važna evropska prestonica, dobija direktnu i redovnu vezu sa hrvatskom obalom, što može doprineti boljoj cirkulaciji turista i razmeni između gradova. S druge strane, Pula kao popularna destinacija u Istri, postaje još dostupnija putnicima iz unutrašnjosti.

Prednosti za turizam i lokalnu privredu

Povezivanjem tri važna grada – Zagreba, Ljubljane i Pule – voz otvara nove mogućnosti za razvoj održivog turizma. Turisti koji žele da uživaju u kulturnim znamenitostima, prirodnim lepotama i morskim čarima sada imaju jednostavan i direktan način da stignu do svog cilja. Osim toga, povećana dostupnost može doprineti većoj poseti lokalnim ugostiteljima, hotelima i manifestacijama, što je važan impuls za regionalnu privredu.

Ekološki značaj

Promocija železničkog prevoza kao alternativnog oblika mobilnosti ima direktan uticaj na zaštitu životne sredine. Vozovi emituju znatno manje CO₂ po pređenom kilometru u poređenju s drumskim i vazdušnim prevozom. Korišćenjem ove linije putnici aktivno doprinose smanjenju saobraćajnog zagađenja i jačanju ekološke svesti.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Nova železnička linija Zagreb–Ljubljana–Pula ne samo da unapređuje saobraćajnu infrastrukturu i regionalnu povezanost, već aktivno doprinosi ciljevima održivog razvoja. Kao deo šire evropske inicijative za dekarbonizaciju transporta, ona predstavlja model budućnosti – gde mobilnost ne dolazi nauštrb planete, već u skladu s njom.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Dve i po hiljade godina nakon svog osnivanja, Napulj doživljava pravi turistički procvat, ali istovremeno se suočava i sa negativnim posledicama koje mnogi gradovi dožive tek decenijama kasnije

U 2025. godini, kada Napulj obeležava 2.500 godina postojanja, gradska transformacija je toliko izražena da je teško pratiti njen tempo. U poslednjoj deceniji, potraga turista za „autentičnim“ i preduzimljivost lokalnog stanovništva doprineli su transformaciji ovog mesta. Promene se dešavaju širom grada, s pozitivnim i negativnim posledicama.

Nakon decenija zanemarivanja, negativnih stereotipa i bezbednosnih upozorenja, danas je postao nezaobilazna tačka na mapi posetilaca željnih „prave Italije“. Međutim, masovni turizam sa sobom donosi i brojne izazove.

„Divlje dete Italije“ dobija novo lice

Napulj je decenijama bio opisivan kao „grub“, što je često bio eufemizam za nagomilane probleme sa otpadom i kriminalom. Za razliku od besprekorno ulickanih destinacija poput Toskane, Amalfi obale ili Činkve Tere, Napulj je zračio sirovom autentičnošću.

Napulj sada intenzivno radi na rešavanju tih problema. Grad je najavio nove strategije za unapređenje upravljanja otpadom: nova internet platforma, bolje komuniciranje s građanima i uvođenje savremene tehnologije za praćenje prikupljanja otpada. Istovremeno, kriminal opada, krađa je u 2024. pala za 6%, a pljačke za gotovo 18% u odnosu na 2023. godinu.

Luksuzni hoteli i kruzeri u Napulju

Promene u gradu prati i promena turističkog profila. Sa krova luksuznog hotela Romeo Hotel Napoli, gosti uz šampanjac gledaju zaliv Napulja, Vezuv i dolazak kruzera. Tokom letnjih meseci, u Napulj dnevno pristanu tri broda, izbacujući na desetine hiljada turista.

Za razliku od Venecije i Santorinija, Napulj ima kapacitet da “primi” ovu masu turista i pa čak i da profitira. Prema rečima lokalaca, turisti s kruzera predstavljaju ključnu klijentelu za privatni prevoz, ture i prodavnice suvenira.

Luksuzni turisti takođe sve više otkrivaju Napulj. Trenutno postoji tek nekoliko hotela s pet zvezdica (za razliku od preko 50 u Rimu). Ipak, u pripremi su novi hoteli – Radisson, Roccoforte i Marriott.

Broj turista u Napulju porastao je za 15% u periodu 2023–2024, a struktura posetilaca postaje sve raznovrsnija. Ranije su dolazili uglavnom Italijani, Nemci i poneki Francuz. Sada dolaze Amerikanci, Britanci ili Australijanci, pa čak i putnici iz Indije i Južne Amerike, navodi Euronews.

Tamna strana turističkog buma

Turizam je doneo novu energiju, radna mesta i preduzetničke inicijative. Neki zapušteni kvartovi sada oživljavaju – otvaraju se kafići, umetnički prostori, mali hoteli, mladi pokreću biznise. Postoji i novi lokalni ponos, a turisti cene tradiciju, kuhinju, kreativnost.

Ipak, gradske vlasti moraju da preduzmu mere kako bi ublažile negativne posledice. Sve veći broj turista podstiče rast kratkoročnog iznajmljivanja, što je dovelo do stambene krize – slično kao u Barseloni ili Kanarskim ostrvima.

Studija iz 2023. pokazala je da je broj stanova na Airbnb-u u Napulju porastao za 553% između 2015. i 2019, posebno u najsiromašnijim delovima grada. Kirije koje su nekada bile 550–600 evra sada su 1.200–1.400 evra. Plate, međutim, ne prate taj rast, stopa nezaposlenosti među mladima i dalje je 43%.

Potrebna je strategija održivog turizma

Turistički pritisak se može smanjiti ako se gosti usmere i van centra i popularne obale. Postoje sjajni kvartovi koje turisti gotovo da ne posećuju. Bolje saobraćajne veze i jasnija signalizacija – naročito na engleskom – takođe bi pomogle.

Napulj se zaista promenio. Ljudi sada dolaze baš zbog Napulja, zbog hrane, umetnosti i te sirove lepote. Nije “ispoliran”, ali baš to ga čini posebnim. Grad danas balansira između dve krajnosti. S jedne strane, turizam mu donosi novu energiju, investicije i priznanje. S druge strane, grad rizikuje da izgubi ono što ga čini posebnim – svoju iskonsku, nedomestifikovanu prirodu.

Masovni turizam je, kao što pokazuje primer Napulja, mač da dve oštrice: može biti sredstvo za oživljavanje lokalne zajednice, ali i alat za njeno istiskivanje. Ključno pitanje za budućnost ovog grada jeste – da li može ostati Napulj, a da ne postane samo još jedna kulisa za fotografije?

Za one koji ga posete s poštovanjem i radoznalošću, Napulj ostaje jedno od najuzbudljivijih i najnepredvidivijih mesta u Italiji. Ali upravo ta autentičnost, zbog koje ga turisti sve više vole, mora biti očuvana i za one koji u njemu žive – da bi grad bio živ i sutra, a ne samo lep na slici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.