Stručnjaci portala Uswitch.com su napravili istraživanje koje treba da odgovori na pitanje koja je najbolja evropska prestonica za ljubitelje hrane. Na osnovu analize koja je obuhvatala restorane u svakom gradu, prosečnu cenu obroka, prosečnu ocenu za uličnu hranu, cene u kafićima i barovima, Atina je izabrana kao najbolja

Atina zauzima prvo mesto na listi najboljih gradova u Evropi kad je hrana u pitanju. Glavni grad Grčke je osvojo 88,47 od mogućih 100 bodova. Beograd je drugi najbolji glavni grad za ljubitelje hrane, osvojio je ukupno 83,06 bodova. Oba grada važe za gradove koji za relativno niske cene pužaju najbolje, i uličnu hranu i hranu u restoranima.

Od gradova iz regiona, treba izdvojiti Bukurešt koji se nalazi na takođe drugom mestu kao grad u kom je hrana najjeftinija, Sofiju iz Bugarske na trećem, Tiranu na četvrtom mestu, i Zagreb se nalazi na devetom mestu.

Među poslednjim gradovima na ovoj listi se nalaze Kopenhagen, Stokholm, Oslo i Luksemburg. Ovi gradovi su poznati kao gradovi sa vrhunskom gastronomijom, njih na dno liste postavlja isključivo cena po obroku, bilo da se radi o restoranu brze hrane, bilo o restoranu sa Mišlenovim zvezdicama. Prosečna cena po obroku u ovim gradovima u restoranima iznosi oko 70 evra, što je svakako previše.

Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) objavio je najrelevantniju kartu za koronavirus u Evropskoj uniji na osnovu koje putnici mogu da planiraju svoja eventualna putovanja

Boje na karti se određuju kombinacijom potvrđenih slučajeva zaraze u proteklih 14 dana na 100.000 stanovnika i procenta testirane populacije. Prema poslednjem preseku, od zemalja u regionu, Slovenija je i dalje u tamnocrvenoj zoni, Hrvatska je u crvenoj, s izuzetkom Zagreba koji se nalazi u tamnocrvenoj boji.

Updated 🚦 maps are online!

These maps aim to support the @EUCouncil recommendation on travel measures in the EU during #COVID19 pandemic.

Color-blind friendly map in the next tweet.https://t.co/CcBVx6B0o5 pic.twitter.com/1Wr2yIOy65

— ECDC (@ECDC_EU) October 14, 2021

U ostalim delovima Evrope situacija sa infekcijom koronavirusa je donekle bolja, Grčka je u crvenoj i narandžastoj zoni, a samo jedna regija je u tamnocrvenoj. Francuska je gotovo cela u zelenoj zoni, a sličan je slučaj i sa Italijom i Portugalom.

Španija se nalazi u zelenoj zoni, s izuzetkom jedne regije koja je u crvenoj zoni. Češka se nalazi u narandžastoj zoni, dok je cela Nemačka u crvenoj boji. Ostale zemlje se uglavnom nalaze u crvenoj ili tamnocrvenoj zoni.

Dubrovnik je u uslovima pandemije ostvario odlične turističke rezultate. Sa manjim brojem kruzera i jednodnevnih izleta, bilo je i manje gužvi u saobraćaju u gradu. Međutim, postavlja se pitanje kako će se odvijati turizam u budućnosti, imajući u vidu da je masovni dolazak turista počeo da ugrožava ovaj biser Jadranskog mora

Gradska uprava Dubrovnka ima spremna rešenja. U samom gradu trenutno ima turista, ali nema gužve, a tako je bilo i u špicu turističke sezone. Znatno je smanjen broj putnika sa kruzera, smanjen je broj jednodnevnih izletnika, nema saobraćajnih gužvi.

Svaka delatnost ima svoju ciljnu grupu, jednodnevni izletnici su nekom ciljna grupa i donose dobar deo prihoda, to je sigurno. Dubrovnik ide ka tome da njegovi glavni gosti budu stacionirani gosti, ne jednodnevni gosti koji prave gužve. Upravo zbog toga, gradske vlasti su odlučile da promene pristup turizmu.

Najveći deo mera se odnosi na saobraćajne gužve, pre svega za saobraćaj oko istrijskog jezgra grada, pa se sad iskrcavanje putnika vrši u susednim Pilama.

Zakon o sigurnosti sobraćaja je doneo uredbe koje će omogućiti da u gradu postoje zone zagušenja saobraćaja gde će biti dozvoljen prolazak automobilima samo sa dubrovačkim registarskim tablicama, odnosno samo autobusima sa prethodno rezervisanim terminama i uz pametne kamere to će se sve beležiti i evidentirati, istakla je zamenica dubrovačkog gradonačelnika Jelka Tepšić.

Osim toga, prevoz putnika sa kruzera naredne godine preuzima javni gradski prevoznik, skraćuje se put i smanjuje broj autobusa na gradskim ulicama. Ovakav pristup, uz prethodno ohrabrivanje putnika da ostanu što duže, a i za taj sčučaj se spremaju posebne pogodnosti, u velikoj meri će omogućiti da se turizam odvija slobodno bez loših posledica po sam grad.

Australijski premijer Skot Morison izjavio je da će ta zemlja primiti međunarodne turiste najranije početkom 2022. godine, što je najduži period zatvaranja zemlje u modernoj istoriji

Granice Australije su zatvorene za strane turiste od marta 2020. godine. Nakon što je u Australiji dostignuta stopa vakcinacije od 80% za starije od 16 godina, zemlja želi da se prvo otvori stranim radnicima i studentima.

Ovakve mere su naročito teško pogodile stanovništvo u zemlje u kojoj je bar polovina rođena u inostranstvu ili ima barem jednog roditelja iz inostranstva. Veliki deo njih nije video svoje rođake već dve godine, sve u cilju sprečavanja širenja koronavirusa, što je veliki emocionalni teret sa kojim se nose stanovnici Australije.

Ministarstvo turizma i sporta Tajlanda najavilo je kako je spremno da od sedeće godine počne sa naplatom turističkog poreza, odnosno takse koju će plaćati svi međunarodni turisti

Takozvani “Fond za transformaciju turizma” Tajlanda dobijaće direktna sredstva od turističkog poreza, i za sad se zna da će svi strani turisti plaćati oko 14 evra kako bi se ublažile negativne posledice globalne pandemije.

Tajland nije prva država koja uvodi porez stranim turistima. Takav porez već je uveo Novi Zeland polovinom 2019. godine i trenutno iznosi oko 20 evra.

Porez za strane turiste u visini od oko 30 evra od 1. aprila uvela je i meksička savezna država Kintana Ro u kojoj se nalaze neke od najpoznatijih turističkih destinacija.

Ovakav trend naplate poreza razmatra sve više zemalja, imajući u vidu da će globalna pandemija po svemu sudeći biti prisutna još neko vreme.

Mnoge zemlje već sada imaju dobre rezultate kad su epidemiološke mere i stanje pandemije u pitanju. Kako neke od njih ističu, najzaslužnije za to su stroge mere koje su bile dugo na snazi i odlična politika masovne vakcinacije stanovništva

Put prema potpunoj vakcinaciji stanovništva je put ka slobodi, stav je većine zemalja Evropske unije. Ovakav stav prate i ostale zemlje, samo je pitanje u kojoj meri takav stav ima podršku javnosti.

Norveška je na samom vrhu kad je vakcinacija u pitanju, pa ne iznenađuje što se tamo živi gotovo isto kao u vreme pre pandemije. Nakon godinu i po borbe, saopšteno je iz vlade ove zemlje, koronavirus je izgubio onaj presudni uticaj na ljudske živote. Norveška je u odnosu na ostale zemlje imala daleko bolji pristup, pa je sasvim realno da sve mere budu potpuno ukinute.

Osim Norveške, i Portugal je na dobrom putu prema pobedi nad koronavirusom. Sve mere su relaksirane maksimalno, a vlada je odlučila da sve starije osobe od 65 vakciniše i trećom dozom. Sličan trend je zabeležen i u ostalim visoko razvijenim zemljama Evropske unije. Međutim, u nekim drugim zemljama, situacija je dramatična.

U Rumuniji vlada potpuno nepoverenje u vakcinaciju, novi talas zaraze je postao ozbiljan i smrtonosan. Situacija je takva da čak ni podaci o velikom broju zaraženih ne mogu uticati da se promeni javno mnjenje po pitnju imunizacije. Teška situacija je i u Rusiji. Nepoverenje je veliko, a vlasti opet donose stare, oštrije mere, kako bi se sprečila dalja zaraza u stanovništvu.

Slična sitacija je i u Turskoj, Grčkoj, u zemljama regiona, među kojim se nalazi i Srbija. Nepoverenje je veliko, a novi talas zaraze nema milosti. Pred svima nama je još jedna neizvesna godina.