Austrija je uslovno rečeno zemlja bez sunca i mora, i udaljena je dosta od Mediterana što bi moglo da utiče na turističku posećenost. Međutim, to Austriji nimalo ne smeta da svim zemljama u okolini sa ponosom predstavi svoje turističke rezultate koji retko koju mogu ostaviti ravnodušnom

U Austriju se uglavnom ide na skijanje, aktivan odmor u planinama, vrlo često i na siti brejk u Beč ili Salcburg. Austrija je u stvari mnogo više od toga, a zvanične brojke to i potvrđuju.

Austrija je uspešno razvila dve turističke sezone, letnju i zimsku u kojoj je prva, iako se radi o zemlji koja nema more, značajnija od zimske kad je reč o dolascima i noćenjima. Kao primer treba uzeti da je u 2020. godini zabeležila pad broja turističkih noćenja od samo 35%, dok je na primer Hrvatska ostvarila pad veći od 50%. Takav rezultat spada u sam vrh dobrih turističkih rezultata ostvarenih u doba pandemije u Evropi.

Letnja sezona je snažnija u pogledu broja turista, a zimska važnija u pogledu prihoda, navode turistički radnici u Austriji, i ističu Beč kao jednu od globalno najjačih destinacija kongresnog turizma u Evropi. Za razvoj turističke sezone posebno je zaslužan trend ulaganja u dodatnu infrastrukturu, posebno u zimske rizorte koji su vredno radili na diverzifikaciji ponude kako bi svojim gostima imali šta da ponude i u periodima kada nema snega. To se posebno odnosi na sadržaje koji uključuju planinarenje, biciklizam i ostale forme aktivnog odmora. Destinacije koje izuzetno dobro posluju i leti i zimi su Zelden, Salbah-Hinterglem, Mitelberg ili Šladming.

Takođe, za dobre rezultate u Austriji je ipak najvažnija konkurentnost njihovog hotelskog tržišta. Kada su turistička noćenja u pitanju, najviše ih se realizuje upravo u hotelskom smeštaju, i to najviše u hotelima kategorije sa 4 i 5 zvezdica, nakon čega slede niže kategorije hotela. Noćenja u privatnom smeštaju ostvaruju daleko najslabiji rezultat.

Sve navedeno je doprinelo da je Austrija, osim kad se radi o broju ostvarenih noćenja, manji pad od konkurencije zabežila i u ukupnim godišnjim prihodima u pandemiji. Uz takve aktivnosti, kao i uz sniženje cena, prosečna potrošnja gostiju je u Austriji i u kriznoj godini bila veća od destinacija koje odlikuje visok udeo smeštajnih kapaciteta nižih cena, kao što su privatni smeštaji ili kampovi koje možemo naći u recimo Hrvatskoj, zemlji koja tradicionalno važi za izuzetno posećenu turističku destinaciju.

Ovakav primer daje puno nade i optimizma, naročito kada je u pitanju opstanak turističke industrije. Dobar plan i ozbiljano sprovođenje istog donosi dobre rezultate, to Austrija i potvrđuje.

Turistička organizacija Srbije i Mađarska turistička agencija su u Budimpšti potpisale sporazum o međusobnoj saradnji i zajedničkom nastupanju na svetskom tržištu

Sporazum dve organizacije podrazumeva zajedničko nastupanje na dalekim tržištima kao što su Rusija i Kina, kao i kreiranje zajedničkog turističkog proizvoda koji će obuhvatati destinacije iz obe države, kako bi bile što konkurentnije na svetskom turističkom tržištu.

Zajednički sporazum koji takođe podrazumeva zajedničko nastupanje na tržištima Japana, jugoistočne Azije, Sjedinjenih Država, Kanade i ostalih zemalja su potpisali direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović i zamenik generalnog direktora Mađarske turističke agencije Laslo Kenjid.

Nemačkim turistima je sigurnost važnija od prirode, a većina njih ne želi da se odrekne dalekih putovanja zbog zaštite okoline

Održiva putovanja i ekološka svest izgleda nisu na prvom mestu nemačkim turistima. Na osnovu istraživanja koje je sprovela hamburška BAT fondacija, Nemcima je na odmoru najvažnija jedna stvar, sigurnost, dok aspekti zaštite okoline postaju manje važni.

Na pitanje Instituta GfK šta očekuju na godišnjem odmoru, 89% njih je izjavlo da budućnost turizma pripada sigurnim regionima i bezbednim zemljama. U sličnom istraživanju 2007. godine tako je odgovorilo samo 69% ispitanika.

Osim toga, samo 57% ispitanika je potvrdno odgovorilo na izjavu da je najbitnija netaknuta priroda i visok kvalitet prirode i okoline. Uprkos sve većoj ekološkoj svesti u svakodnevnom životu, takvo ponašanje još nije dokazano na odmoru, daleke destinacije i dalje su atraktivne, sunce, plaže, more i strane zemlje i kulture još uvek su zanimljive za većinu nemačkih putnika.

Program edukacije ljudskih resursa u turizmu koji organizuje Turistička organizacija Srbije u saradnji sa Centrom za istraživanja i studije turizma, započet je na Zlatiboru predavanjem na temu:  „ Upravljanje destinacijom nakon krize, uloga regionalnih organizacija i destinacijskih marketing organizacija“

Prvom u nizu predavanja prisustvovale su kolege iz lokalnih i regionalnih turističkih organizacija. Predstavnici privrede, hotelijeri, donosioci odluka u lokalnim samoupravama, kao i akademska javnost.

Direktorka Turističke organizacije Srbije, Marija Labović istakla je da je cilj edukacija iznalaženje rešenja uz koje bi se turistički rezultati vratili na period pre pandemije. Za takav cilj neophodno je, između ostalog, unapređenje marketinga u turizmu.

U ime domaćina na destinaciji, učesnicima su se obratili Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije regije Zapadna Srbija i Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor koji su sa kolegama podelili iskustva rukovođenja regijom koja postiže zapažene rezultate čak i vreme pandemije.

Profesor Dr Slobodan Čerović, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum naglasio je da su ljudi faktor koji pravi razliku između uspešnih i neuspešnih destinacija, lokaliteta, projekata… Budući da su kadrovi- tačka prelamanja, po mišljenju profesora Čerovića, neophodna je konstantna edukacija poput ove koju je inicirala Turistička organizacija Srbije.

Program edukacije ljudskih resursa započet na Zlatiboru, nastavlja se narednih dana predavanjima u Donjem Milanovcu i Sremskim Karlovcima…. Obuke traju do jeseni, a njima će biti obuhvaćeni zaposleni u turizmu na teritoriji cele Srbije.

Program „Edukacije ljudskih resursa u turizmu Republike Srbije“ besplatan je za sve učsnike.

Ovogodišnja turistička sezona je krenula znatno bolje od prethodne, turisti se spremaju za svoje odmore i rezultati su sve bolji. Međutim, postoji jedan problem koji je izgleda sličan u svim zemljama u regionu, a tiče se nedostatka radne snage

Svi zaposleni u ovoj industriji, kao i vlasnici turističko-ugostiteljskih objekata, imaju isti problem koji je izgleda dobio regionalni karakter. Svi oni se ozbiljno “muče” oko pronalaska zaposlenih, a takav trend nije zaobišao ni Hrvatsku. Turistički stručnjaci prognoziraju da u ovom trenutku u toj zemlji nedostaje oko 30.000 radnika.

U Hrvatskoj posebno nedostaje kvalifikovana radna snaga, svi radnici koji su radili su zbog loših uslova i malih primanja napustili ovu zemlju i otišli u druge, jer su im tamo ponuđeni bolji uslovi za život i rad.

Radnika nedostaje gotovo duž cele obale Jadrana, a broj poslova koji u oglašeni na Zavodu za zapošljavanje premašuje broj radnika koji traži posao. Hrvatska je i prethodnih godina imala problem radnom snagom, a pitanje koje se uvek nameće je isto, da li će uspeti da nađu radnike u svojoj zemlji ili će se radnike morati da “uvoze” iz inostranstva?

Slična situacija sa radnicima u turizmu i ugostiteljstvu je i kod nas, imajući u vidu da postoji veliki rizik da dobar deo hotela u Srbiji bude zatvoren, dok će oni koji budu nekako opstali ostati bez radne snage.