U Hrvatskoj je zabeleženo 336.000 turističkih dolazaka prošlog vikenda, što je u odnosu na isti perod prošle godine povećanje od 16%. Međutim, to je u odnosu na period pre pandemije daleko ispod proseka, što dosta zabrinjava turističke radnike 

Prema izveštaju HRT-a, početak jula meseca prošao je dobro za turizam u Hrvatskoj, ako se za upoređivanje uzima isti period od prošle godine. Povećanje od 16% daje nadu i optimizam za oporavak turističke industrije ove zemlje. Realnost je ipak malo druugačija, u odnosu na neki normalan period, posebno u odnosu na rekordnu 2019. godinu to predstavlja pad od 39%.

Prema podacima e-Visitora, do sada je ostvareno ukupno skoro dva miliona turističkih noćenja, što predstavlja rast od 23% u odnosu na prošlu godinu, ali i pad od 29% u odnosu na 2019. godinu.

U Hrvatskoj trenutno ima oko 635.000 turista, najviše njih, gotovo 90% čine turisti iz Nemačke, Poljske i Slovenije. Najveći broj turista boravi u Istri, na Kvarneru i u Splitsko-dalmatinskoj županiji.

Nove mere koje eventualno budu donesene u cilju spečavanja širenja infekcije koronavirusom u Grčkoj odnosiće se samo na osobe koje nisu vakcinisane, zemlja ostaje u potpunosti otvorena za turiste od 15. jula

Grčki ministar za razvoj i investicije Adonis Georgiadis izjavio je da zemlja ostaje otvorena za turiste i da neće biti nikakvih pravila niti ograničenja za osobe koje su primile obe doze vakcine, i za osobe koje nisu u opasnosti da budu hospitalizovane zbog zaraze, odnosno osobe koje su preležale bolest.

U narednim danima će biti donesena odluka hoće li biti nastavljeno sa primenom mera na lokacijama bez kovida i na mešovitim lokacijama, situacija je sada dosta drugačija i zbog brzog širenja delta varijante virusa pa je broj obolelih slučajeva sada povećan sa 500 na skoro 3.000 dnevno.

Do kraja avgusta meseca svi zatvoreni prostori, noćni klubovi, barovi, bioskopi i pozorišta moći će da ugoste isključivo posetioce koji su vakcinisani, a njima će takođe biti ograničeno koliko osoba mogu da prime u jednom trenutku. Osim toga, svaki vid rekreacije ili aktivnosti tokom leta na otvorenom ili u zatvorenom prostoru podrazumevaće samo sedenje.

Što se tiče građana Srbije, situacija ostaje nepromenjena, ostaju na snazi ista pravila kao do sada.

Crna Gora beleži rast broja turističkih dolazaka, i taj rast nije samo primetan u odnosu na prošlu pandemijsku godinu, već se može uporediti i sa periodom pre ove opake bolesti

U Crnoj Gori trenutno ima oko 90.000 turista, što čini skoro 80% u odnosu na isti period iz 2019. godine, navodi Nacionalna turistička organizacija Crne Gore. Taj broj nije zadovoljavajuć, ali ako se uzme isti da je to osam puta više nego u istom periodu prošle godine, taj broj je u velikoj meri podsticaj i optimizam za turizam ove zemlje.

U Herceg Novom i Ulcinju ima čak 10 puta više turista nego u istom periodu 2020. godine, odnosno 80%, u Kotoru trenutno boravi 94%, Tivtu 90%, Ulcinju 82%, Budvi 76% i Baru 58% više turista nego u odnosu na isti period 2019. godine.

Kako navodi ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, primetan je porast broja turista i na severu zemlje, u Kolašinu je  zabeleženo 30% više gostiju nego u istom periodu 2019, a na Žabljaku čak 65%.

Ovakav trend samo pokazuje sa kolikom ozbiljnošću je i Vlada Crne Gore i Nacionalna turistička organizacija pristupila problemu pokretanja ove industrije, inače iuzuzetno vitalnog resursa za ekonomiju ove zemlje.

U Sloveniji je zabeležen rast broja novih infekcija koronavirusom, i uglavnom se radi o “uvezenim slučajevima“, pa su vlasti odlučile da promene kriterijum za ulazak u zemlju

Ulazak u Sloveniju od sledeće nedelje neće zavisiti samo od epidemiološke situacije u državi iz koje dolaze putnici, već će zavisiti isključivo od njihovog kovid statusa.

Za ulazak putnika u Sloveniju bez karantina neophodan dokument će biti evropska digitalna potvrda o vakcininaciji ili digitalna potvrda ostalih država, a osnovni kriterijum za ulazak je dokaz da je osoba preležala bolest, da je vakcinisana ili da se testirala i da je rezultat testa negativan.

Jedini izuzetak od pravila biće strani državljani koji u Sloveniji imaju zemlju ili nekretninu, kao i deca mlađa od 15 godina ako su u pratnji roditelja ili staratelja. Za njih ne važe mere obaveznog karantina.

Austrija je uslovno rečeno zemlja bez sunca i mora, i udaljena je dosta od Mediterana što bi moglo da utiče na turističku posećenost. Međutim, to Austriji nimalo ne smeta da svim zemljama u okolini sa ponosom predstavi svoje turističke rezultate koji retko koju mogu ostaviti ravnodušnom

U Austriju se uglavnom ide na skijanje, aktivan odmor u planinama, vrlo često i na siti brejk u Beč ili Salcburg. Austrija je u stvari mnogo više od toga, a zvanične brojke to i potvrđuju.

Austrija je uspešno razvila dve turističke sezone, letnju i zimsku u kojoj je prva, iako se radi o zemlji koja nema more, značajnija od zimske kad je reč o dolascima i noćenjima. Kao primer treba uzeti da je u 2020. godini zabeležila pad broja turističkih noćenja od samo 35%, dok je na primer Hrvatska ostvarila pad veći od 50%. Takav rezultat spada u sam vrh dobrih turističkih rezultata ostvarenih u doba pandemije u Evropi.

Letnja sezona je snažnija u pogledu broja turista, a zimska važnija u pogledu prihoda, navode turistički radnici u Austriji, i ističu Beč kao jednu od globalno najjačih destinacija kongresnog turizma u Evropi. Za razvoj turističke sezone posebno je zaslužan trend ulaganja u dodatnu infrastrukturu, posebno u zimske rizorte koji su vredno radili na diverzifikaciji ponude kako bi svojim gostima imali šta da ponude i u periodima kada nema snega. To se posebno odnosi na sadržaje koji uključuju planinarenje, biciklizam i ostale forme aktivnog odmora. Destinacije koje izuzetno dobro posluju i leti i zimi su Zelden, Salbah-Hinterglem, Mitelberg ili Šladming.

Takođe, za dobre rezultate u Austriji je ipak najvažnija konkurentnost njihovog hotelskog tržišta. Kada su turistička noćenja u pitanju, najviše ih se realizuje upravo u hotelskom smeštaju, i to najviše u hotelima kategorije sa 4 i 5 zvezdica, nakon čega slede niže kategorije hotela. Noćenja u privatnom smeštaju ostvaruju daleko najslabiji rezultat.

Sve navedeno je doprinelo da je Austrija, osim kad se radi o broju ostvarenih noćenja, manji pad od konkurencije zabežila i u ukupnim godišnjim prihodima u pandemiji. Uz takve aktivnosti, kao i uz sniženje cena, prosečna potrošnja gostiju je u Austriji i u kriznoj godini bila veća od destinacija koje odlikuje visok udeo smeštajnih kapaciteta nižih cena, kao što su privatni smeštaji ili kampovi koje možemo naći u recimo Hrvatskoj, zemlji koja tradicionalno važi za izuzetno posećenu turističku destinaciju.

Ovakav primer daje puno nade i optimizma, naročito kada je u pitanju opstanak turističke industrije. Dobar plan i ozbiljano sprovođenje istog donosi dobre rezultate, to Austrija i potvrđuje.