Mediteran je simbol dobrog i kvalitetnog odmora, toplog i plavog mora. Međutim, postoji toliko destinacija koje možemo posetiti i uživati u njima, a da se nalaze recimo na Crnom moru

Jedno od takvih mesta je Amasra, mali grad na severu Turske, na oko 3 sata vožnje od Ankare. Iako pripada Turskoj, poreklo imena mu je grčko, čak je i čuveni grčki pisac Homer u drevnim vremenima isticao kako ovo mestašce ima veliki turistički potencijal.

Amasra je slikoviti ribarski grad uz obalu Crnog mora, u provinciji Bartin u Turskoj i na izuzetno lep način spaja osmansku i vizantijsku arhitekturu. U Turskoj je poznat kao mesto odličnih ribljih specijaliteta, gde se dolazi kako bi se uživalo u uskim gradskim vijugavim ulicama i upoznale stare tradicionalne kuće koje su zbijene jedne uz drugu.

Ovaj gradić je najbolje upoznati pešice i sastoji se od dva spojena ostrva, Velikog i Malog. Veliko ostrvo je povezano romantičnim rimskim mostom, a najpoznatije znamenitosti, osim bogate istorije i kulture su i dve plaže, takođe istih imena, Velika i Mala.

Kudiljero – Skriveni biser severne Španije, saznajte više.

Neizostavan deo upoznavanja grada se odnosi i na neverovatnu gastronomiju i sveži morski plodovi dominiraju u restoranima. U gradu ima oko 6.000 stanovnika, u turističkoj sezoni taj broj ode i na 25.000 ljudi, poseta se savetuje u ranu jesen kada je vreme još uvek toplo. Tada ima i najmanje turista, pa Amasra zaista obezbeđuje najbolji odmor na Crnom moru.

Ako tražite mesto koje spaja prošlost i sadašnjost, istoriju i prirodu, mir i uživanje, Amasra je pravi izbor. Svaki kamen, svaka ulica i svaki zalazak sunca u ovom gradiću pričaju priču o ljubavi prema životu, moru i tradiciji. To je više od destinacije, to je iskustvo koje ostavlja neizbrisiv trag. Miris soli u vazduhu, zvuk talasa koji zapljuskuju obalu, i prizor zalaska sunca koji pretvara grad u zlatnu oazu ostaju urezani u sećanje svakog posetioca.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nekada karantinski centar za izolaciju putnika i robe kako bi se sprečilo širenje kuge i kolere, a danas impresivan, luksuzan hotel, smešten u pažljivo restauriranoj zgradi iz 18. veka. Pogađate, reč je o Lazaretu, odnosno kompleksu Lazure Hotel & Marina

Koliko bogate istorije na jednom parčetu zemlje, zar ne? I to ne bilo kakvom, već tamo gde sunca kreće da „kupa“ svojim zracima ranom zorom, pa sve do predvečerja. U Meljinama, kod Herceg Novog, danas je svoje mesto pronašao hotel sa pet zvezdica koji gostima nudi sve što im je potrebno, uz visoke standarde, komfor i luksuz, ali je ipak uspeo da očuva duh prošlih vremena.

Uvidevši veliki istorijski značaj samog objekta, investitori i arhitekte kompleksa Lazure Hotel & Marina nijednog momenta nisu želeli da u procesu stvaranja „izgube“ jedinstvenu atmosferu Lazareta, već su uspešno proširili njegovu upotrebnu funkciju. Što je najvažnije, vrednost zgrade kao kulturno-istorijskog spomenika je sačuvana, a u sve konkurentnijem svetu hotelijerstva takva vrsta prestiža dodatno doprinosi reputaciji hotela i privlači goste koji žele nešto „više“ od samog boravka. Dobru uslugu mogu naći na raznim mestima, ali ovakav spoj istorije, kulture i modernog vremena je retkost.

Poseban izazov je bio renovirati zgradu iz 18. veka kojoj, ne samo da je namena bila potpuno drugačija, već je vreme učinilo svoje. Krov i podovi su, recimo, bilo dosta oštećeni, nakon decenija zanemarivanja, te zvuči maltene neverovatno da se na istom mestu danas nalazi jedan od najotmenijih hotela na Jadranu. Uz to, Lazaret je 1979. preživeo veliki zemljotres, koji je ozbiljno oštetio značajan deo crnogorskog primorja. Ipak, treba pohvaliti spretnost Mlečana da naprave nešto što će trajati vekovima, jer su zidovi ostali u vrlo dobrom stanju.

Restauracija zdanja je trajala od januara 2015. do avgusta 2018. godine.

Zanimljiva je i simbolika samog mesta. Jedan od najpoznatijih karantina u Crnoj Gori upravo je Lazaret u Meljinama, jer se nalazi na samom ulazu u Bokokotorski zaliv koji je bio važan trgovački i pomorski centar. Danas, isto mesto privlači goste iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Amerike, Skandinavije, Rusije, sa Balkana i iz Azije, tako da se poretretiše i kao turistički centar. Potencijal ovog dela crnogorskog primorja sve više jača, a na to dobrim delom utiče upravo Lazure Hotel & Marina.

Kompleks je građen od kamena u skladu sa tipičnim stilom mletačke arhitekture, zbog čega se idealno uklapa u okolni pejzaž. Očuvani delovi originalnog zdanja služe kao primer funkcionalne arhitekture tog doba, a niska gradnja, bujno zelenilo i vedro nebo podsećaju na autentične scene iz filmova tog vremena.

Kreatori kompleksi su napravili savršenu kombinaciju starog i novog, kroz isticanje istorijskih detalja zgrade modernim pečatom. Predvorje hotela, koje je nekada bilo otvoreno dvorište,  sada je prekriveno staklenim krovom, i ima vrlo zanimljivu karakteristiku – kapelu Svetog Roka. Na njemu je radio iskusni umetnik, koji je proveo godine radeći na sličnim projektima u Italiji. Dakle, upravo taj spoj luksuza, istorijskog šarma, ekskluzivne usluge i prelepe lokacije privlači goste koji traže jedinstveno iskustvo, a posebno parove, porodice i ljubitelje istorije i umetnosti.

Kada su Venecijanci 1688. uspeli da pobede Osmansko carstvo i zauzmu Herceg Novi, bilo je neophodno u potpunosti izmeniti turski društveni sistem, a jedan od najvažnijih zadataka nove vlasti bio je da obezbedi zdravlje ljudi. Osim toga, oslobodivši Herceg Novi, prvi grad na ulazu u Boku Kotorsku, Venecijanci su hteli da naprave luku od njega i zbog toga je gradu bio neophodan Lazaret. Prvi Lazaret je organizovan 1700, a novi Lazaret su sagradili za tri godine (1729-1732), malo dalje od grada, u Meljinama.

Naime, savremeni turisti u poslednje vreme sve više traže autentična mesta s istorijskom pričom – žele iskustvo, a ne samo materijalne benefite – a Lazaret kao današnji hotel nudi baš to. Koncept je spojio kulturnu baštinu i ekskluzivnu turističku ponudu, i tako odskočio na turističkoj mapi ne samo Crne Gore, već Evrope.

Prostrane sobe i apartmani sa pogledom na Bokokotorski zaliv, opremljeni su modernim sadržajima, dok neki zadržavaju tradicionalne arhitektonske elemente. Možda za trenutak pomislite da ste u 18. veka, ali vas u „realnost“ brzo vrati SPA ponuda – tretmani, bazeni, sauna, parno kupatilo i fitnes centar. Ispred hotela je i marina, koja omogućava gostima da svoje brodove i jahte direktno povežu sa hotelom. I za kraj, pomenimo još jednu simboliku, vrlo očiglednu, a to je naziv hotela. Reč „lazure“, pre svega, asocira na azurnu boju, more, nebo, čistoću i mir, a nije izabrana slučajno, jer se u samoj zgradi hotela može naći mnoštvo detalja jarke svetlo-plave boje (vrata kapele, ramovi i kapci prozora). Osim toga, reč „lazure“ ima zajednički koren sa rečju „lazaret“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nemačka je oduvek imala neku svoju ličnu priču, zbog čega je i interesantna turistima. Takav je slučaj i sa selom Modlerojt, mestašcem u kom živi jedva 50 stanovnika, sa 2 poštanska broja, dve škole, i dva glasačka mesta

Modlerojt (Mödlareuth) se nalazi na granici nemačke savezne države Bavarske i pokrajine Tiringije u centralnom delu zemlje. U njemu, osim 2 škole, ima i jedna kafana, 18 kuća, u kojim živi oko 50 stanovnika.

Ovo selo je bilo deo granice između istoka i zapada Nemačke u doba hladnog rata, pa se i danas se može videti deo zida koji je delio selo na dva dela i dve države. Modlerojt je selo-muzej na otvorenom koji svedoči o prošlosti ovog kraja, pa je ovo selo posećuje sve veći broj turista iz ne samo Nemačke, već iz čitave Evrope.

Od 1949. do 1990. godine selo je bilo podeljeno na na severni komunistički i južni demokratski deo, pa se ono često zvalo i “Mali Berlin”, iako je glavni grad udaljen oko 300 kilometara.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Claudia Nenninger (@claudia.nenninger)

Most između prošlosti i budućnosti

Za razliku od Berlina, ovde je podela bila intimnija, jer su ljudi gledali jedni druge preko zida, znajući da ne mogu komunicirati ili deliti obične životne trenutke. Istočni deo bio je deo Nemačke Demokratske Republike, dok je zapadni pripadao Saveznoj Republici Nemačkoj. Ovo selo predstavljalo je mikrokosmos globalnog političkog sukoba.

Pad Berlinskog zida 1989. godine označio je i početak rušenja barijera u selu. Zid je delimično srušen 1990. godine, ali je deo ostavljen kao podsetnik na podelu.

Modlerojt je više od istorijskog lokaliteta. To je simbol posledica političkih podela i ljudske težnje za slobodom. Njegova priča podseća nas na važnost dijaloga i zajedništva, čak i u vreme najvećih političkih tenzija. Danas, selo predstavlja most između prošlosti i budućnosti, pružajući priliku da se iz prošlih grešaka izvuku pouke i izgradi svet u kojem zidovi neće razdvajati ljude.

Kudiljero – Skriveni biser severne Španije, saznajte više.

U Modlerojtu zid više ne deli ljude, ali njegovo prisustvo u kolektivnom pamćenju ostaje snažna opomena protiv podela i netrpeljivosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vinsent Van Gog, jedan od najuticajnijih umetnika svih vremena, sinonim za ekspresivno slikarstvo, vrtloge boja, suncokrete, čemprese i noćne zvezde, i danas zadivljuje i inspiriše ljude širom sveta. Stotine slika i crteža koje je stvorio u samo jednoj deceniji, od 1880. do 1890, sposobnost da bojom dočara najdublje ljudske emocije, od očaja do ushićenja, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji umetnosti i uticali na generacije umetnika. On, koji je za života uspeo da proda vrlo malo slika, danas je jedan od najomiljenijih i najskupljih slikara na svetu,  a njegove slike ikone pop kulture

Muzej Van Goga u Amsterdamu stvarno je kao neki hram umetnosti, mesto hodočašća za sve ljubitelje ovog genija, jer u njemu se nalazi oko dve stotine Vinsentovih slika, više od 500 crteža i skoro sva njegova pisma (njih oko 700), pa obilazak muzeja liči na putovanje kroz umetnikov buran život i stvaralaštvo.

Suncokreti, čempresi i autoportreti

Muzej prati hronološki razvoj Van Gogove umetnosti – od ranih, sumornih i tamnih kompozicija koje prikazuju tešku svakodnevicu holandskih radnika i seljaka, preko pariskog perioda kada mu je pod uticajem francuskih impresionista i japanskih umetnika paleta postala svetlija i prozračnija, do poslednjih godina koje je proveo u sunčanoj Provansi gde je stvorio svoja najznačajnija dela.

Vinsent Van Gog (Vincent van Gogh) rođen je 1853. u Holandiji u pastorskoj porodici i nakon godina lutanja i traganja za ličnim i profesionalnim identitetom, u 27. godini života ozbiljno se posvetio slikarstvu. Bio je samouk, fanatično je radio, promišljao, gledao slike drugih umetnika, njegova slikarska karijera trajala je samo jednu deceniju, a svoja najpoznatija dela naslikao je u poslednje dve godine života. Te slike, od kojih je skoro svaka remek-delo, radio je neverovatno brzo, jednu za drugom, sa neviđenom strašću i intenzitetom, a odraz su njegove ideje da određeni predmeti ili krajolici, slikani debelim namazima boje i snažnim potezima četke mogu prikazati stanje nečije duše. Ove ideje učinile su ga tvorcem novog umetničkog pravca – ekspresionizma, ali su njega lično, koštale zdravlja i na kraju života, koji je okončao 1890. godine.

Bolest i genijalnost

Stereotip o „ludom umetniku“ i „tragičnom geniju“ često se povezuje s Van Gogom. Kao umetnik, bio je ispred svog vremena, a kao osoba, komplikovan i plahovit. Ipak,  dramatični incidenti, kao kad je sebi odsekao uvo, odlazak u duševnu bolnicu i kasnije samoubistvo, doprineli su stvaranju mita o njemu kao bolesnom, neshvaćenom geniju. Muzej u Amsterdamu prikazuje ga sasvim drugačije. Ovde je fokus na njegovim umetničkim delima, koja su sve, samo ne dela nekog umobolnika.

Iako je proveo dosta vremena u sanatorijumima, slikao je samo kad je zdrav, slikarstvo mu je bila terapija i stvarao je velika dela uprkos bolesti. A od čega je bolovao, ostalo je i dalje misterija – navode se bipolarni poremećaj, epilepsija, trovanje olovom i drugo, a svakako nije pomoglo to što se loše i retko hranio, mnogo pio apsint, bio strastven pušač i mučio se sa usamljenošću celog života.

Neshvaćeni genije čije slike niko neće

Još jedan mit se vezuje uz ime Vinsenta Van Goga – da je čovek koji je za vreme svog života prodao samo jednu sliku, a danas njegova dela koštaju milione. To nije baš  tačno, jer njegov brat Teo uspeo je da proda dvadesetak dela dok je Vinsent još uvek bio živ. Oba brata su umrli mladi (Vinsent sa 37, a Teo pola godine kasnije, sa 33 godine), pa ne znamo šta bi bilo da su dočekali starost, ali je Teova supruga Johana, kao naslednica svih Van Gogovih slika, već od 1892. počela sa organizovanjem izložbi i promocijom Van Gogove umetnosti i vrlo brzo su u Amsterdam počeli da dolaze obožavaoci iz celog sveta da se dive slikama. Ona je takođe objavila i sva Vinsentova pisma i tako pomogla razumevanju njegove umetnosti i genijalnosti. Polako ali sigurno promovisala je njegova dela, podizala im cenu, osmislila Van Gogov muzej, i dovela do toga da su Vinsentove slike već oko pola veka jedne od najskupljih na svetu.

Muzej Van Goga nije običan muzej, to je zadužbina jednog od najvećih umetnika svih vremena, njegov testament životu, neposrednom kontaktu sa prirodom, raju koji je stvorio na svojim platnima. Kad ih gledate, svaka je prozor u neki svoj svet, u neku sopstvenu, blistavu stvarnost, realnost oko vas tamni, polako isparava dok sasvim ne iščezne i ostane samo taj njegov očaravajući, nestvarni, božanski svet. U Amsterdam vredi doći samo zbog Van Goga.

Tekst: Bojana Ilić

Boje sa dušom

Od poznatih Suncokreta do potresnih autoportreta, svako delo je priča za sebe. Van Gog je nastojao da slikom i bojom izrazi ljudsku dramu, unutrašnji život čovekov, doživljaje, instinkte, ljudsku sudbinu, stvorio je slike koje su imale svoje zakone i načela, i živele samostalno u sopstvenoj stvarnosti. Svako delo je prozor u slikarevu intimu, pejzaži nisu žitna polja, portreti nisu prikazi spoljašnjeg izgleda, već duhovne dinamike, a autoportreti su ogoljeni opisi slikareve duše, jer Van Gog je verovao da boje imaju dušu i da mogu izraziti najdublje ljudske emocije.

Rezervišite ulaznice unapred

U ovom muzeju se nalazi najviše Van Gogovih dela na celom svetu, velika je potražnja za ulaznicama, te je muzej počeo da radi za ograničen broj posetilaca. Ulaznice moraju da se rezervišu onlajn, za tačno određenu satnicu, inače nećete moći da uđete. Na ovaj način, u muzeju nema preterano mnogo ljudi, nema redova i ne gubi se vreme. Radno vreme se razlikuje po danima i po mesecima, i trebalo bi ga proveriti. Sve karte su dostupne onlajn, cena za odrasle je 22 evra, a za decu do 18 godina ulaz je besplatan.

Pljačke

Vredne umetnine ne mogu bez lopova, pa je tako i Muzej Van Goga pretrpeo nekoliko, uglavnom neuspelih pljački. Najgora se desila 2002, kada su ukradene dve slike, vrednosti više desetina miliona evra. Slike je pronašla italijanska policija 2016. u okolini Napulja u kući koja je pripadala članovima Kamore, poznate mafijaške organizacije. Slike su srećom bile u dobrom stanju i vraćene su muzeju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.