Kad na genetskoj lutriji izvučete glavni informatički tiket, (njegov otac, Vladimir Stojanović napisao je 140 knjiga iz matematike), bilo bi zaista šteta da ne postanete programerski mag. Tako je Nikola, već sa šest godina pokrenuo svoj prvi kompjuterski program, kao školarac osvajao takmičenja iz matematike, a onda nakon fakulteta počeo da osniva softverske firme i radi sa čitavim svetom. Međutim, talenat ne garantuje poslovni uspeh, pa je za velika dostignuća potrebno razviti pregršt veština u komunikaciji sa ljudima. Nikola je nesumnjivo pronašao rešenje i za ovaj zadatak, što potvrđuje ovaj tekst, ali još više njegova pozicija direktora u kompaniji „Wargaming“ koja u Srbiji broji skoro 900 zaposlenih. Pritom, svim ovim ostvarenjima bi trebalo dodati učestvovanje u organizaciji dnevne logistike porodice Stojanović sa četvoro dece, koju je, na osnovu ličnog roditeljskog iskustva, teže rešiti od kvadrature kruga. Jer u firmi si šef, ali kod kuće, u najboljem slučaju – pripravnik sa neograničenim radnim vremenom
TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?
NS: Verujte u sebe i u uspeh onoga što radite. To je nešto najneoriginalnije što mogu da kažem, ali je istovremeno i najbitnije za vas pa bih to svakako podvukao kao prvi savet. Sa druge strane, velike stvari se ne rade od jednom, a vrlo često i ne uspevaju iz prve. Neka vas to ne obeshrabri. Delite kompleksne stvari na više jednostavnijih, koristite svaku priliku, i uspeh i neuspeh i sve ono između, da analizirate, učite i rastete. Budite iskreni u analizi na prvom mestu svog učinka, pa onda i učinka ostalih u timu. Razmislite šta je baš valjalo i trebalo bi ga ponoviti, šta je moglo bolje, a šta nije moglo gore i trebalo bi ga svakako promeniti (i kako). Uz sve to, trebaće vam i mnogo sreće, pa bih da iskoristim ovu priliku da vam istu i poželim.
TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor?
NS: Za početak idealan odmor ima jedan preduslov: da posao ostane u Beogradu. Ako bi se to nekim čudom dogodilo, mogao bih da nastavim da maštam u pravcu nekog tirkiznog, toplog mora, prostrane plaže sa sitnim peskom, okružen dragim ljudima i veselim društvom. Nisam tip koji voli netaknute zabiti, više volim hedonizam sa komfornim hotelima, ljubaznim osobljem, odličnom hranom u lepim restoranima i slično.
TU: Koja je vaša omiljena hrana?
NS: Najjednostavnije bi bilo reći da obožavam nezdravo i izbegavam zdravo. Znači fast food, testo, brašno, šećer – IN, brokoli, plavi patlidžan, tikvice – OUT. Možda bi idealan izlazak na večeru bio u italijanski restoran, a tamo bi mi verovatno bilo sve jedno šta bi konkretno bilo na meniju. Od fokače, pršute, bresaole, parmezana do verovatno bilo koje pice ili paste (minus tikvice ili brokoli). Uz fino vino, i sa tiramisuom ili panakotom za kraj. I naravno limunčelo da se sve to svari.
TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?
NS: Nažalost, laptop, za svaki slučaj. Pored toga telefon, ali ne zbog priče. Činjenica je da telefon u mnogome olakšava putovanja i može da pomogne da se nađe adresa na koju smo pošli, da se bukira hotel da prespavamo usput, da vidimo kako je ocenjen restoran gde smo pošli ili da pronađemo lokaciju za kupovinu. Ali ako izuzmemo standardni set, koji valjda svi nose – pasoš, novčanik, telefon, mislim da retko putujem bez naočara za sunce. Nekako nađu primenu svuda, od mora do planine.
TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato?
NS: Kad je nepoznato u pitanju, mislim da tu dominantno razmišljamo o mestima o kojima smo čitali ili gledali na TV-u. Stoga, dvoumim se između nekog afričkog safarija (npr. da budem snimatelj nekog novog serijala „Opstanak“) i nekog krstarenja Karibima (npr. da budem prvi oficir Džeka Speroua).
Tekst: Petar Vušurović
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
