Ljudi su tokom godina eksperimentisali sa brojnim sastojcima, otrovnim biljkama i životinjama. Danas je prosto trendi rizikovati sa nekom otrovnom hranom, koja ako nije spremljena kako treba, ubija. Ukoliko vam je dosadno ovo što se jelo do sada, evo lista nekih od gastronomskih užitaka koji vas mogu koštati glave

Najopasnija jela na svetu nose sa sobom posebne rizike, iako su u nekim kulturama cenjena zbog ukusa i tradicije. Priprema i konzumacija ovih namirnica često zahteva posebne mere predostrožnosti kako bi se izbegle ozbiljne posledice. Ovo je samo deo takvih „specijaliteta“.

Blaasop sa srebrenim prugama

Za ribare na području Indijskog okeana, ova velika riba je prava poslastica. Samo je treba znati pripremiti, otrovi se nalaze u njenoj jetri i reproduktivnim organima, i ukoliko se ne odstrane u potpunosti, rizik je smrtna opasnost po zivot. Otrovi izazivaju paralizu, probleme sa disanjem i na kraju smrt.

Sannakji, hobotnica koja se jede živa

Ovaj delikates vam neće ništa uraditi dok ne dođe do vašeg probavnog trakta, ali postoji veliki rizik da vas usput ubije. Ovo je vrsta male hobotnice koja se služi u korejskim restoranima i ribarnicama, a posebno je bizarno to što se hobotnica jede dok je još živa. Ako niste gadljivi, i probate ovo jelo, tu nastaju problemi. Pipci imaju takvo svojstvo da se zalepe za obraze ili grlo, pri čemu je opasnost od gušenja veoma velika. Ova hobotnica svake godine ubije do 6 ljudi.

Hakarl (fermentirano meso ajkule)

Islandski specijalitet napravljen od mesa grenlandskog ajkule, koje je toksično u svom prirodnom stanju. Meso se fermentira i suši mesecima kako bi postalo sigurno za konzumaciju, ali je njegov ukus i miris vrlo intenzivan.

Šangajske krvave školjke

Ove školjke se smatraju delikatesom, ali on vas može zaraziti hepatitisom. Da bi se mogle jesti, moraju se pažljivo i brzo skuvati kako bi se uništili virusi i bakterije koje uzrokuju hepatitis. Ove školjke se prodaju u azijskim supermarketima, a prepoznatljive su po sivo- beloj boji i dubokim brazdama, i pune su krvi.

Divovska bik-žaba

Ova žaba živi u Namibiji. Iako su koža i organi žabe veoma toksični, bik-žaba se smatra izuzetnim delikatesom, samo u slučaju da joj se odstrane neki posebno otrovni organi. Žaba je sigurna za jelo nakon parenja i “treće kiše”, kada se nivo otrova drastično smanjuje. Ako ste dobili pogrešne žablje delove, ili ulovili žabu u pogrešnoj sezoni, rizikujete da vam vrlo brzo otkažu bubrezi. Ukoliko lekarska pomoć ne stigne na vreme, smrt je izvesna.

Fugu

Fugu, riba poznata i kao Blowfish, može vas ubiti u roku od jednog sata, ukoliko nije ispravno pripremljena uklanjanjem određenih organa. Kuvari koji je pripremaju moraju da prođu obuku isključivo za pripremanje ove ribe, koja traje tri godine.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Surog-gi (slepi miševi)

Jelo pripremljeno od slepog miša, popularno u nekim delovima Azije i Afrike, može nositi opasne viruse, uključujući i koronaviruse. Svi znamo šta se desilo pre par godina…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nemci imaju više pekara i jedu više vrsta hleba nego većina drugih zemalja u svetu. Sve u vezi sa hlebom je ozbiljno kada su oni u pitanju. Upravo zbog toga, kod njih postoji i Institut Hleba (naravno da takav postoji), za svaki slučaj  

U Nemačkoj, hleb doslovno odražava kulturu naroda. Oni sigurno imaju više pekara i jedu više vrsta hleba od većine zemalja u svetu, a prema znaničnim podacima Nemačkog Instituta za Hleb, trenutno ima više od 3.200 službeno priznatih vrsta hleba u zemlji. Od 2015. godine, nemačka kultura hleba je i službeno dospela na Uneskov popis nematerijalne kulturne baštine, navodi CNN.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bäckerei Grimm (@grimm.backt.maerchenhaft)

Hleb se koristi svakodnevno, i obavezan je deo svake trpeze. On je ključan za većinu obroka u Nemačkoj, i to za doručak, užine i večeru. Za doručak Nemci najčešće jedu mini-hleb u sa puterom, raznim namazima, tvrdo kuvanim jajima, sirom i viršlama. Večera ume da bude lagana, ali zato je ručak obilan i tada se seku kriške hleba servirane sa kobasicama i povrćem. Ova zemlja je poznata i po brojnim festivalima na kojima se prave i služe posebne vrste hleba u raznim oblicima.

Svaka oblast u Nemačkoj ponosi se svojim receptom za pravljenje hleba. Na severnu zemlje najbrojniji je crni, manji raženi hleb, dok je jugu zemlje aktuelan lagan hleb od pšenice. Za pravljenje koriste raženo brašno, nekada u kombinaciji sa pšenicom, a može se kombinovati još sa ovasom, ječmom, lukom, orasima, semenkama suncokreta, susamom, sirom, slaninom, biljem i drugim začinima.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Neke od najpoznatijih vrsta hleba su Pumpernickel, bogat i taman raženi hleb, Roggenbrot, tipičan raženi hleb, Kastenbrot, taman hleb od celog zrna, Sonnenblumenbrot, hleb sa suncokretom ili Dreikornbrot, hleb od mešavina žitarica celog zrna.

Nemačka je poznata po dobroj i jakoj hrani, i ona je i pored svih trendova ipak zadržala neku osnovnu svoje izvorne gastronomije. Hleb je nešto sa čim se počinje svaki obrok, često i završava, i sa razlogom su ponosni na tu činjenicu. Hleb im je jako ukusan i kvalitetan, ali i oni nisu toliko rigidni baš po svakom pitanju, dozvole sebi ponekad i neko pecivo, kiflu ili perecu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Hrana u Austriji je izuzetno raskošna i ukusna. U zemlji koja je bila nekad velika imperija, a tom činjenicom se ponose, danas je zemlja odlične hrane, i njena gastronomija je zaista postala pravi brend i ambasador u svetu

Austrija je kroz svoju istoriju trpela brojne uticaje, a to se ogledalo i u gastronomiji. Međutim, svi ti uticaji i marljiv austrijski narod, koji u osnovi voli da uživa u svemu, naročito u hrani, artikulisali su međunarodni uticaj u jedan domaći oblik, jednu posebnu fuziju ukusa i formi.

Posebno mesto u srcu Austrijanaca je rezervisano za jedan specijalitet koji ima dosta varijanti, i slanu i slatku, pa je jasno koliko im on znači. U pitanju su knedle, ali knedle u pravom smislu reči. Svaka varijanta je autohtona i domaća, i sa jednim oni započinu obrok, a sa drugim završavaju.

Kaspressknödel

Kaspressknödel je specijalitet koji je tipičan za alpsko područje u Zapadnoj Austriji. Kao i većina jela iz ovog kraja, Kaspressknödel je jednostavno, ukusno i malo teško jelo. Austrijanci ovim jelom započinju obrok, jede se isključivo pre glavnog jela.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

U supi, koja je obično neslana, ili je jako malo posoljena, dobićete jednu dobro začinjenu knedlu od skoro 200 grama napravljenu od hleba, luka, peršuna i sira, koja je pre toga ispržena na maslacu. Izuzetno prijatno i utešno jelo, idealno za zimski period.

Kaspressknödel ima duboke korene u ruralnoj kuhinji austrijskih i bavarskih Alpa, nastale su tako što su se koristili sastojci koji su se nalazili u domovima. U siromašnim domaćinstvima, ništa se nije bacalo, pa su domaćice kreativno koristile ono što je bilo pri ruci.

Germknödel

Germknödel je takođe tradicionalan recept, radi se o desertu. Germknödel je u osnovi meko testo punjeno kompotom ili džemom od šljiva u umaku od vanile, posuto makom po vrhu. Ove slatke knedle su nešto najbolje iz austrijske kuhinje. Mekano testo, šljive i mleveni mak su baš tradicija i gastronomski doživljaj koji se pamti.

Ovaj delikates je posebno popularan među planinarima i skijašima zbog svoje energetske vrednosti i jednostavnosti pripreme. Tradicionalno se kuva na pari, što rezultira mekanom i vlažnom teksturom, a zatim se služi uz dodatak slatkih preliva, što ga čini savršenim završetkom obroka ili poslasticom tokom hladnih zimskih dana.

Germknödel i Kaspressknödel, iako različiti po ukusu i nameni, savršeno oslikavaju raznolikost austrijske kuhinje. Prvi donosi slatki užitak, savršen za završetak obroka ili kao poslastica tokom zimskih dana, dok drugi nudi slani, hrskavi zalogaj, idealan za ručak ili večeru. Oba jela nose sa sobom bogatu tradiciju i predstavljaju gastronomske simbole svojih regija, čineći austrijsku kuhinju jedinstvenom i privlačnom za ljubitelje hrane širom sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Švedski sto je oduvek bio na samom vrhu ugostiteljstva i vremenom je postao simbol luksuza, kvaliteta i vrhunca ponude restorana ili hotela, svojevrsni hram za apetite gladnih gostiju. Međutim, danas, u eri održivog i odgovornog poslovanja, sve više hotela razmišlja o tome da ukine ovu formu doručka ili večere, kako bi se smanjio otpad i nepotrebno bacanje hrane. Šta će biti sa beskrajno poređanim delikatesima na stolovima koje smo oduvek voleli?

Švedski sto je vrsta obroka koji se sastoji od više pripremljenih toplih i hladnih jela posluženih na većem stolu ili pultu. Gost se sam služi i uzima šta i koliko želi. Ovu formu posluženja definiše i kvalitet i kvantitet.

Upravo to, što se gosti sami služe, i obilno polužena hrana, odrediće i njegovu budućnost. Luksuzno, ali pre svega izdašno iskustvo švedskog stola moraće da se prilagodi vremenu pred nama i svakako neće biti više isto.

Pored činjenice da gosti mahom uzimaju i nekoliko puta više hrane koju ne mogu da pojedu, koja se na kraju iz njihovih tanjira baca, takav slučaj je i sa hranom serviranom na stolovima. Osoblje hotela ili restorana uklanja ostatke hrane sa švedskog stola, uglavnom netaknute i sveže, i odlaže je u smeće. Hrana je obrađena i poslužena, i ne može više da se koristi, zbog strogih propisa o bezbednosti i čuvanju namirnica. Otprilike oko 19% hrane dostupne potrošačima se ukupno baci u maloprodaji, uslužnim delatnostima i ugostiteljstvu.

Kako hoteli i restorani mogu smanjiti bacanje hrane?

Zakoni o sigurnosti hrane nameću stroge odredbe hotelima, svaki prehrambeni proizvod koji je izložen za konzumaciju, a gost ga nije konzumirao, odbacuje se kako bi se ublažili potencijalni zdravstveni rizici.

Kako bi svoj doručak ili večeru učinili održivijim, neki hoteli su u potpunosti ukinuli formu švedskog stola. Neki ih jednostavno nikada nisu vratili nakon što je COVID zaustavio postojanje takvih “stanica” sa hranom, navodi Euronews.

Međutim, šef sa Mišlenovom zvezdicom Masimo Botura kaže da postoje brojne prednosti švedskog stola za goste i da postoje načini da se takva usluga učini održivijom. Švedski stolovi, ne samo doručak ili večera, odličan su način da se gostima ponudi kompetan ukus lokalne tradicije, navodi Botura.

U njegovoj kuhinji, višak i ostaci hrane su u stvari prilika za kuvare da iskoriste svoju kreativnost i naprave nešto novo od hrane koja se vrati u kuhinju, umesto da ode u otpad. Osim toga, u njegovoj kuhinji Casa Maria Luigia u Modeni preduzeti su koraci koji uključuju ponudu manjih tanjira gostima, smanjenje veličine porcija kolača i hleba, kao i davanja saveta gostima koji će im pomoći pri odabiru prikladnih porcija.

Botura takođe preporučuje da hoteli imaju stanice za kuvanje uživo gde se jela pripremaju na licu mesta. Ovo je zabavno iskustvo za goste, ali takođe znači smanjenje viška unapred pripremljene hrane. Svaki gost dobija tek pripremljenu prikladnu porciju hrane.

Danas se ovakav vid usluge transfomiše u neku hibridnu varijantu samoposluživanja koje je potpomognuto stručnim licima ili poslužiteljima koji izabranu hranu “pakuju” na tanjire. Dupli posao, mnogi bi rekli, ali to je jedini način da se prebrodi kriza. Vi izaberete, oni vam posluže.

Uz obroke u tanjirima, smanjenje bacanja hrane malo je lakše. Veličine porcija u tanjirima može pažljivo definisati menadžment za hranu i piće kako bi se višak sveo na minimum. U slučajevima kada i tako ima ostataka, viškove hrane treba donirati uglednim društvenim subektima sa kojima smo se može razviti lokalno partnerstvo.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Izveštaj UN-ovog Programa za okolinu o indeksu bacanja hrane za 2024. pokazao je da je 1.05 milijardi tona hrane otišlo u otpad 2022. godine. Ovi poražavajući podaci samo pokazuju koliko je urgentno redefinisati prioritete, i koliko je potrebno što pre doneti određene zakonske uredbe kako bi se stalo na put bacanju hrane i neporebnom trošenju vrednih resursa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.