Digitalizacija skijališta postaje nova norma i potreba. „Smart Skipass“ sistemi — pametne karte koje u realnom vremenu prate kretanje skijaša — predstavljaju sledeći veliki korak u modernizaciji zimskog turizma. Umesto klasičnih kartica koje samo beleže prolazak kroz kapiju, ove pametne karte koriste napredne senzore i podatke sa žičara kako bi usmeravale posetioce na manje prometne staze, čime se gužve ravnomerno raspoređuju tokom dana

Cilj sistema nije samo tehnička inovacija, već poboljšanje ukupnog iskustva skijanja. Zahvaljujući „smart skipass“ tehnologiji, skijaši dobijaju obaveštenja na mobilnim uređajima o najopterećenijim delovima planine, alternativnim rutama i vremenu čekanja na žičarama.

Na taj način staze se bolje koriste, smanjuje se broj incidenata i povećava bezbednost na padinama. Menadžment resorta ističe da je prioritet „kvalitet, a ne kvantitet“, te da će ovaj sistem doprineti i zaštiti životne sredine, jer će manji broj ljudi na istom prostoru značiti i manji pritisak na planinski ekosistem.

U praksi, smart skipass već se uspešno koristi u nekoliko evropskih skijališta. Dolomiti Superski u Italiji testira digitalne karte povezane sa aplikacijom koja u realnom vremenu prikazuje stanje na stazama i žičarama. U Švajcarskoj, sistem MyPass Snow omogućava automatsko naplaćivanje samo za vreme stvarnog korišćenja staza, dok Krvavec u Sloveniji već nudi integraciju skipassa sa mobilnim novčanikom „VALÚ“, što korisnicima omogućava brzo plaćanje i ulazak bez fizičke karte.

I u regionu, tehnička infrastruktura za uvođenje pametnih ski karata već postoji. Skijališta poput Kopaonika ili Tornika koriste savremene sisteme, koji su spremni za nadogradnju u „smart“ režim. To znači da bi već u narednim sezonama skijaši u Srbiji mogli da koriste digitalne ski-karte koje ih automatski usmeravaju prema stazama sa manjim brojem skijaša i omogućavaju dinamično planiranje dana na snegu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Uvođenjem pametnih ski karata, skijališta ne samo da modernizuju svoju ponudu, već i podstiču odgovorniji i održiviji turizam. Ravnomerno korišćenje staza, manja gužva i veća bezbednost — to su ciljevi koji menjaju način na koji doživljavamo planinu. „Smart Skipass“ tako postaje simbol novog, pametnijeg doba zimskih sportova, gde tehnologija ne oduzima, već vraća skijanje njegovoj suštini — slobodi i uživanju u prirodi.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Prema najnovijem izveštaju CBRE-a za drugi kvartal 2025. godine, globalno tržište hotela pokazuje neujednačene performanse, sa značajnim regionalnim razlikama u rastu prihoda po dostupnoj sobi (RevPAR)

Severna Amerika: Umereni rast i izazovi

U Sjedinjenim Američkim Državama, CBRE je smanjio prognozu rasta RevPAR-a za 2025. godinu na 0,1%, u poređenju sa prethodnom procenom od 1,8%. Ovaj pad je rezultat smanjenog broja međunarodnih poseta, opadanja poslovnih putovanja i povećanja konkurencije od strane alternativnih oblika smeštaja. U Kanadi, međutim, očekuje se umereni rast RevPAR-a od 2,4%, zahvaljujući stabilnoj domaćoj potražnji i solidnom dolasku turista iz SAD-a.

Evropa: Stabilnost uz umjeren rast

Evropa beleži stabilan rast sa očekivanim povećanjem RevPAR-a između 2% i 5%. Međutim, geopolitičke tenzije mogu uticati na smanjenje broja poseta određenim destinacijama. Iako je rast smanjen u odnosu na prethodne godine, evropsko tržište hotela ostaje stabilno, sa snažnom potražnjom iz drugih evropskih zemalja i globalnih tržišta.

Bliski istok: Dinamičan oporavak

Bliskoistočna tržišta, posebno Ujedinjeni Arapski Emirati, beleže snažan oporavak. Dubai i Abu Dabi zabeležili su značajan rast RevPAR-a, zahvaljujući održanim izložbama i privlačenju novih turističkih atrakcija. Očekuje se da će ovi trendovi nastaviti u drugoj polovini 2025. godine, podržani vladinim inicijativama i velikim investicijama u infrastrukturu.

Azijsko-pacifička regija: Oporavak sa izazovima

Azijsko-pacifička regija beleži oporavak, sa povećanjem međunarodnih dolazaka od 9% u prvoj polovini 2025. godine. Međutim, rast prosečnih dnevnih cena (ADR) usporava u većini tržišta, dok se stope popunjenosti nastavljaju oporavljati. Očekuje se da će tržišta poput Japana, Koreje, Vijetnama i Indije imati najjači rast RevPAR-a, dok će tržišta sa slabijim valutama, kao što su Japan i Koreja, prednjačiti u oporavku stope popunjenosti.

Kako je u Srbiji i regionu?

Tržište hotela u Srbiji i jugoistočnoj Evropi (SEE) u 2025. godini pokazuje značajan oporavak i rast, prema najnovijim podacima CBRE-a. Ova dinamika se temelji na povećanom interesovanju investitora, rastu turističkog prometa i strateškim infrastrukturnim projektima.

Rast investicija u hotelijerstvu

U prvom kvartalu 2025. godine, tržište hotela u jugoistočnoj Evropi zabeležilo je značajan porast investicija, sa ukupnim obimom od 238 miliona evra, što predstavlja snažan početak godine. U istom periodu, tržište hotela u Centralnoj i Istočnoj Evropi zabeležilo je rast od 85% u odnosu na prethodnu godinu, sa ukupnim investicijama od 3,3 milijarde evra.

Novi hotelski projekti u Srbiji

Srbija je u fokusu investitora, posebno u Beogradu, gde se realizuje nekoliko značajnih hotelskih projekata. Turistički sektor beleži rast broja posetilaca, što je podstaknuto poboljšanjem infrastrukture, povećanjem broja direktnih letova i organizovanjem međunarodnih događaja. Očekuje se da će predstojeći EXPO 2027 dodatno stimulisati razvoj turizma, jer će zahtevati izgradnju novih hotelskih kapaciteta i infrastrukture.

Perspektive za 2026. godinu

Gledajući unapred, tržište hotela u jugoistočnoj Evropi ima pozitivne izglede za 2026. godinu. Očekuje se nastavak trenda rasta investicija, uz fokus na održivost, digitalizaciju i prilagođavanje potrebama modernih turista. U Srbiji, razvoj luksuznih i tematskih hotela, kao i ulaganja u wellness i ekološki prihvatljive objekte, biće ključni faktori konkurentnosti na regionalnom tržištu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Globalno tržište hotela u 2025. godini suočava se sa izazovima, ali i pruža prilike za investitore. Dok neka tržišta pokazuju znakove usporavanja, druga, poput Kanade, Bliskog istoka i određenih azijsko-pacifičkih tržišta, nude potencijal za rast. Investitori bi trebalo da pažljivo analiziraju regionalne razlike i prilagode svoje strategije kako bi iskoristili prednosti koje svaka regija nudi.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Evropska unija zabeležila je rekordnu turističku godinu 2024, sa više od 3 milijarde noćenja u svim vrstama turističkog smeštaja. Prema podacima Eurostata, to predstavlja rast od oko 2% u odnosu na 2023. godinu, čime je potvrđen potpuni oporavak sektora nakon pandemije i turbulencija na tržištu putovanja

Turizam u EU nastavio je snažan oporavak u 2024. godini, uz rast koji je pre svega podstaknut povećanjem broja međunarodnih gostiju, čija su noćenja porasla za gotovo 5%. Istovremeno, broj domaćih turista u većini zemalja ostao je stabilan, što ukazuje na zrelost i stabilnost tržišta. Analitičari naglašavaju da je 2024. godina potvrdila status Evrope kao najpoželjnije globalne destinacije, zahvaljujući raznovrsnosti ponude — od istorijskih gradova i planinskih sela do mediteranskih plaža i ostrva.

Kipar i Malta na vrhu rasta

Najveći turistički skok u 2024. godini zabeležile su dve mediteranske zemlje — Kipar i Malta. Kipar je ostvario impresivan rast noćenja od 14,5%, dok je Malta zabeležila porast od 14,4% u odnosu na prethodnu godinu. Obe destinacije su imale koristi od produžene sezone, povoljne klime i sve većeg broja direktnih letova iz većih evropskih gradova.

Posebno zanimljivo je što su Kipar i Malta uspeli da privuku turiste i tokom jesenjih i zimskih meseci. Ove destinacije su nudile kombinaciju kulturnog i gastronomskog turizma uz stabilno vreme i pristupačne cene. Stručnjaci ističu da su upravo ove manje zemlje najbolje iskoristile trend „dužih boravaka i rada na daljinu“, što je dodatno produžilo prosečan broj noćenja po gostu.

Nova struktura evropskog turizma

Iako su velike zemlje poput Španije, Italije i Francuske i dalje u samom vrhu po ukupnom broju posetilaca, manji rast zabeležen je u severnim delovima Evrope, gde je zimska sezona bila slabija. Nasuprot tome, južne destinacije — posebno Grčka, Portugalija, Kipar i Malta — nastavile su da beleže snažan rast zahvaljujući sve popularnijem „sunce i rad“ modelu (workation) i ulaganjima u održivi turizam.

Evropski turizam se tako sve više usmerava na kvalitet umesto kvantiteta. Pojedine regije već ograničavaju broj posetilaca u najopterećenijim mesecima, dok se digitalizacija i pametni sistemi rezervacija koriste za bolje upravljanje kapacitetima.

Pogled unapred: 2025. kao godina održivog rasta

Prognoze za 2025. godinu ostaju optimistične. Evropska komisija i nacionalne turističke organizacije najavljuju dalja ulaganja u zelenu infrastrukturu, energetski efikasne hotele i održive modele transporta. Istovremeno, očekuje se da će broj putovanja iz Azije i Severne Amerike dodatno rasti, što bi moglo doneti novi rekord već sledeće godine.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Turizam u Srbiji i regionu: Rast stranih gostiju i novi izazovi

Dok je Evropska unija 2024. godine zabeležila rekordnih 3 milijarde noćenja, zemlje regiona prate sličan trend rasta. Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija ostvarile su solidne rezultate, a posebno se ističe porast broja stranih turista.

U Srbiji je zabeleženo oko 4,43 miliona turista i 12,66 miliona noćenja, uz rast stranih poseta od preko 10%. Domaći turizam stagnira, a prosečan boravak ostaje kratak — svega 2–3 dana. Stručnjaci ističu da Srbija ima potencijal da produži sezonu kroz razvoj velnes, gastro i ruralnog turizma.

Republika Srpska i Severna Makedonija beleže stabilan rast, oko 5–6%, dok Crna Gora i dalje dominira letnjom ponudom uz rast planinskog turizma. Hrvatska beleži skroman porast od oko 2%, dok Slovenija prednjači u održivom, „zelenom“ turizmu.

Ukupno gledano, region hvata korak sa evropskim trendovima. Rast dolazaka stranih turista pokazuje da su autentična iskustva, priroda i lokalna kultura najveći aduti Balkana — ali izazovi poput kraćeg boravka i sezonalnosti i dalje ostaju ključni zadaci za budućnost.

Evropa je tako, posle decenije izazova, ponovo pokazala da je najstabilniji i najraznovrsniji turistički region na svetu — a mali mediteranski dragulji poput Kipra i Malte postaju nova zvezda evropskog turizma.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Madona di Kampiljo, jedan od najpoznatijih ski-resorta u italijanskim Dolomitima, ove zime postaje prvi ski-centar u zemlji koji ograničava broj posetilaca. Odluka dolazi nakon leta obeleženog ekstremnim gužvama i prenaseljenošću planinskih destinacija, jer su mnogi turisti bežali od vrućina u hladnije predele Alpa

Manje karata, više kvaliteta

Jedan od najpoznatijih ski-resorta u Italiji, Madona di Kampiljo (Madonna di Campiglio), ove zime postaje prvi u zemlji koji ograničava broj posetilaca. Od decembra 2025. godine, broj dnevnih skipasa koji se kupuju putem interneta biće ograničen na 15.000 po danu. To je značajno smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, kada je u jednom danu prodato čak 23.000 ulaznica. Mera će važiti tokom najopterećenijih perioda sezone — od 28. decembra do 5. januara i tokom karnevala u februaru.

Ipak, ograničenje se neće odnositi na sve posetioce. Sezonski skipas, karte po upotrebi, višednevne karte i skipas za susedne oblasti Pinzolo i Folgarida-Marilleva ostaju neograničeni. Pešaci i posetioci koji koriste žičare bez skijanja i dalje će moći slobodno da pristupe planini.

Pametan „skipas“ i ravnomerna raspodela skijaša

Kako bi dodatno smanjila gužve, Madona di Kampiljo uvodi i “smart skipass” — pametne karte koje će u realnom vremenu usmeravati skijaše na manje prometne staze. Na taj način, 150 kilometara skijaških staza biće bolje iskorišćeno, a gužve će se ravnomerno raspoređivati tokom dana.

Cilj ovog sistema je da se poboljša iskustvo skijanja, smanji broj incidenata i podigne nivo bezbednosti na stazama. Menadžment resorta ističe da je prioritet „kvalitet, a ne kvantitet“, te da će ograničenje poseta doprineti i boljoj zaštiti životne sredine.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Camoscio Sibillini 🇮🇹🇮🇹🇮🇹 (@camosciosibillini)

Održivi turizam kao nužnost

Stručnjaci za turizam smatraju da je ovaj potez pozitivan, ali upozoravaju da je potrebna šira strategija. Ona mora uključiti i lokalne zajednice, biznise i turističke organizacije. Ograničenje posetilaca samo u jednom ski-centru može ublažiti pritisak lokalno, ali problem masovnog turizma u Dolomitima zahteva sveobuhvatan pristup.

Prema podacima iz 2024. godine, samo u pokrajini Južni Tirol zabeleženo je rekordnih 37,1 milion noćenja. To je rast od 2,6% u odnosu na prethodnu godinu. Brojne lokacije u regionu, poput planine Seceda i njenih čuvenih vrhova Odle, postale su viralne na društvenim mrežama, što je privuklo hiljade novih posetilaca.

Kada društvene mreže stvaraju preveliku popularnost

Tokom avgusta, više od 8.000 turista posetilo je planinarsku stazu na Secedi u samo jednom danu. Prekomeran broj posetilaca izazvao je gomile otpada i neprimereno ponašanje, pa su lokalni zemljoposednici pokušali da uvedu naplatni prolaz od 5 evra kako bi kontrolisali pristup. Iako je mera privremeno ukinuta, kasnije je ponovo uvedena zbog nedostatka institucionalne podrške.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ovi primeri jasno pokazuju koliko je teško pronaći balans između popularnosti i očuvanja prirode. Sve više destinacija u Italiji sada razmatra ograničenja, kako bi zaštitile planinske ekosisteme od sezonskog preopterećenja.

Nova filozofija: manje gužve, bolje iskustvo

Madona di Kampiljo svojim novim pravilima pokazuje da održivi turizam može biti i konkurentska prednost. Manje gužve znače veće zadovoljstvo posetilaca, sigurnije staze i zdravije prirodno okruženje. Ako se ovaj model pokaže uspešnim, mogao bi postati primer i za druge popularne ski-centre širom Evrope — od Francuske i Švajcarske do Austrije i Slovenije.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.