22.8 C
Belgrade
ponedeljak, jul 22, 2024

Zabrana pušenja u lokalima – mic po mic

Prvi McDonald’s u Jugoslaviji otvoren je na Slaviji 1988. godine i u njemu još tada nije bilo dozvoljeno pušenje. A kako je radio! Čekao se red za ulaz duž cele ulice. Zaključak se sam nameće, ako lokal ima nešto da ponudi, nije bitno da li je pušenje dozvoljeno ili zabranjeno

Nacionalni dan bez duvanskog dima 31. januar obeležen je ove godine uz slogan „Svaka cigareta smeta“, a uz to, izrađen je nacrt Zakona koji predlaže da pušenje bude zabranjeno u ugostiteljskim objektima, na stadionima i autobuskim stajalištima. Osim toga, velika pažnja ove godine biće usmerena na odvikavanje od pušenja.

A odvikavanje od pušenja u zatvorenim javnim prostorijama dugo traje u Srbiji. Prvi predlog Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, kojim je bila predviđena potpuna zabrana pušenja u zatvorenom prostoru, izrađen je još 2009. godine. On je podrazumevao potpunu zabranu pušenja u zatvorenom, uključujući i ugostiteljske objekte, ali u Skupštini nije prošao i 2010. napravljeno je neko kompromisno rešenje. Taj kompromis ipak nije mogao da se sprovede do kraja, jer su lokali ili birali da budu pušački, ili su „odvajali“ delove prostora za nepušače, ali često bez ikakvih pregrada, pa na kraju ceo prostor ipak bude zadimljen. Od tada se stanje nije menjalo. Sada je iz Ministarstva zdravlja došao apel da se uvede zabrana pušenja u svim ugostiteljskim objektima (osim kazina), čak i na stadionima i autobuskim stajalištima.

Ipak, tokom godina, počeli su polako, stidljivo, ali uporno da se pojavljuju lokali, pretežno kafići u kojima je pušenje potpuno zabranjeno. Pre pet-šest godina u Beogradu je bilo nekoliko takvih lokala, u Novom Sadu vrlo malo, a u ostalim delovima Srbije uopšte (ako izuzmemo poslastičarnice). Međutim, mapa nepušačkih lokala danas u Beogradu sasvim je pristojna, a nije loša ni u Novom Sadu. To najbolje znaju Mirko i Anđelka Grujičić koji su pre oko sedam godina pokrenuli Fejsbuk stranicu „Nepušački lokali u Beogradu“.

– Osnovali smo taj profil sami, želeli smo da otkrivamo koji lokali ne dozvoljavaju pušenje i u početku smo imali malo pratilaca. Međutim, priča se proširila, trenutno imamo više od pet hiljada pratilaca i oni svi učestvuju u mapiranju lokala u kojima nema pušenja, javljaju nam čak i sami ugostitelji kad svoj lokal prebace sa pušačkog na nepušački – objašnjavaju Mirko i Anđelka.

Gde to ne može da se puši u Beogradu? McDonald’s smo već pominjali, zatim mnogi tržni centri u kojima rade restorani i kafići takođe imaju zabranu pušenja, a slično je i sa restoranima i kafićima mnogih hotela.

Restoran „Pane e Vino“ na Novom Beogradu već osam godina je nepušački, odnosno, pušenje je dozvoljeno samo u letnjoj bašti. Njihov koncept sa otvorenom kuhinjom naveo ih je na to da zabrane pušenje, da se dim cigareta ne bi mešao s mirisom hrane i kvario ugođaj. Kako nam kažu, bilo je malo negodovanja, ali u suštini, više gostiju su ionako nepušači.

Zbog uživanja u aromama kafe, kafić „Kafograf“ u centru odlučio se pre nekoliko meseci da zabrani pušenje, a što se tiče gostiju, kako kažu, neke su izgubili, a neke su dobili.

Argument ugostitelja uglavnom je bio da zabrana pušenja negativno utiče na posao. Međutim, iskustva poznatog restorana „Endorfin“ sa Dorćola govore suprotno. U „Endorfinu“ su u septembru prošle godine odlučili da zabrane pušenje jer jednostavno nisu više mogli da izdrže još jednu zimu u duvanskom dimu, iako su i sami vlasnici i menadžeri pušači. Iskustva su im, kako kažu, samo pozitivna i ako se nešto i promenilo, promenilo se nabolje. Imali su zanemarljivo malo negodovanja, a gosti iz inostranstva vole što nema dima. Doživljaj hrane i vina je mnogo bolji, a što se tiče pušača, oni izađu napolje na cigaretu, gde tokom zime ima grejalica, tu se upoznaju s nekim, popričaju i pauza se pretvori u lepo druženje.

– Trenutno, uglavnom kafići zabranjuju pušenje, tek poneki restoran, ali nijedan pab, nijedna vinarija. Ugostitelji koji sami prebace svoj lokal na nepušački uglavnom su ili neki specijalizovani kafići koji ne žele da im dim kvari miris te neke naročite kafe, ili oni koji su se i sami umorili od dima. Pokazalo se da je trenutni zakon, po kome manji lokal može da odabere da li će biti pušački ili nepušački, a veći lokal mora da odvoji jedan deo za nepušače, ali bez obavezne fizičke ograde, nije realan i da je u praksi neizvodljiv. Jedino rešenje je potpuna zabrana. Svi u našem okruženju osim Bosne i Hercegovine uveli su potpunu zabranu pušenja i uspevaju da je sprovedu. Eto, u Crnoj Gori na primer, već skoro četiri godine imaju taj zakon i funkcioniše. Moramo da verujemo da i naša država to može da sprovede. Nekad se pušilo u avionu, sada toga više nema, pušilo se u bioskopu, na radnim mestima, kancelarijama, bolnicama, uspeli smo to da izbacimo, moramo da verujemo da možemo i ovo – smatraju Mirko i Anđelka.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

U Evropi inače najviše puše Bugari, Turci, Grci, Mađari, Letonci. Srbi su takođe visoko rangirani po pušenju, ali ono što zabrinjava, to je što naspram 31 odsto pušača, svakodnevnom duvanskom dimu izloženo je 49 odsto stanovništva. Puši manje od trećine, ali su nam restorani, pabovi, vinoteke, barovi, većina kafića svi pušački. Zašto dozvoljavamo da manjina nameće svoja, na kraju krajeva, nezdrava pravila? Možda je ipak došlo vreme da počnemo da mislimo sami na sebe i na sopstveno zdravlje, a ne da sebe percipiramo i nudimo kao destinaciju jeftinog, prostačkog provoda i masne hrane, sve to začinjeno oblacima duvanskog dima.

Tekst: Bojana Ilić

Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -